Bibelen på hverdagsdansk

Ordsprogenes Bog 23:1-35

1Bliver du indbudt til en fest hos en magtfuld person,

så læg godt mærke til den mad, du får serveret.

2Lad være med at proppe dig,

selvom du er nok så sulten.

3Se ikke længselsfuldt efter de lækre retter,

for der er måske en bagtanke med det hele.

4Brug ikke al din energi på at blive rig,

men brug din fornuft og behersk dig.

5Rigdom har det med at få vinger

og forsvinde som en fugl i luften.

6Spis ikke ved gnierens bord,

smag ikke på hans lækre mad.

7„Spis og drik!” siger han,

men han mener det ikke.

8Til sidst får du kvalme af ham

og fortryder dine rosende ord.

9Forsøg ikke at tale et fjols til fornuft,

han vil ikke værdsætte din visdom.

10Udnyt ikke de forældreløses svaghed,

flyt ikke markskellet ind på deres grund.

11Herren vil selv tage sig af deres sag

og forsvare dem overfor uretten.

12Tænk over den vejledning, du får,

hør godt efter de kloge ord.

13Et barn har brug for disciplin,

og et slag med riset slår det ikke ihjel.

14Det, et barn lærer ved at blive straffet,

kan senere redde dets liv.

15Min søn, når du tilegner dig visdom,

fryder jeg mig af hele mit hjerte.

16Jeg bliver glad helt ind i sjælen,

når jeg hører dig sige de rette ord.

17Lad være med at misunde syndere,

men lev hver dag i ærefrygt for Herren,

18så undgår du skuffede forhåbninger

og får dig en velsignet fremtid.

19Hør efter, min søn, og bliv vis,

så du kan holde den rette kurs i dit liv.

20Lad være med at drikke dig fuld,

og hold dig fra alt frådseri.

21Den slags gør dig bare fattig og sløv,

og du ender med at gå rundt i pjalter.

22Lyt til din far, som gav dig livet,

respekter din mor, selv når hun bliver gammel.

23Søg visdom og sandhed, vejledning og indsigt,

for det er værdier, det betaler sig at holde fast ved.

24Et fornuftigt barn gør sine forældre glade,

det er lykken at have et forstandigt barn.

25Giv dine forældre grund til at glæde sig,

lad din mor få lov at være stolt af dig.

26Min søn, lyt til mit råd

og tag ved lære af mit eksempel.

27En løsagtig kvinde er som en faldgrube,

en luder som en løkke om halsen.

28Hun ligger på lur som en røver

og forfører sine ofre til utroskab.

29Hvem får sorg, og hvem får smerte?

Hvem får skældud og masser af ballade?

Hvem får blå mærker og blodskudte øjne?

30De, der drikker i tide og utide,

som altid er på udkig efter vin og øl.

31Lad dig ikke lokke af den perlende vin,

uanset hvor godt den smager,

32for bagefter bider den som en slange,

den er giftig som en hugorm.

33Dine øjne ser de underligste ting,

og din mund taler mystiske ord.

34Du slingrer som en sømand på et skib i storm,

der klynger sig ør til en svajende mast.

35Når du kommer til dig selv igen, siger du:

„De må have banket mig,

men jeg ænsede det ikke.

De må have slået mig,

men jeg husker det ikke!

Når jeg er ovre den her brandert,

må jeg se at få noget at drikke!”

New Serbian Translation

Приче Соломонове 23:1-35

Седма прича

1Кад са владаром седаш да једеш

пажљиво размотри шта је пред тобом;

2нож ћеш ставити под грло своје

ако си алав.

3Не жуди за његовим ђаконијама,

јер је то варљива храна.

Осма прича

4Не напињи се да стекнеш богатство

и своје се памети прођи.

5Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,

јер је себи начинило крила попут орла,

што се вине у небеса.

Девета прича

6Не једи храну саможивца,

не пожели ђаконије његове.

7Јер како се он у себи прерачунава,

баш је такав када ти каже –

„Једи и пиј!“ –

а срце му није с тобом.

8Избљуваћеш залогај који си појео,

проћердаћеш све љубазне речи своје.

Десета прича

9Не говори ушима безумног,

јер ће презрети поруку твојих речи.

Једанаеста прича

10Не помичи древни међаш,

не залази у њиве сирочади.

11Јер је јак њихов Откупитељ,

одбраниће њихов случај од тебе.

Дванаеста прича

12Срце своје предај опомени,

своје уши поучним речима.

Тринаеста прича

13Не ускраћуј казну детету,

јер неће да умре ако га и удариш шибом.

14Туци га шибом

и душу му од Света мртвих спаси.

Четрнаеста прича

15О, мој сине, ако ти је срце мудро

и моје се срце радује;

16радује се нутрина моја,

кад ти усне честито говоре.

Петнаеста прича

17Нек ти срце грешницима не завиди,

у богобојазности ти поваздан буди.

18Нема сумње, будућност постоји,

твоја нада неће пропасти.

Шеснаеста прича

19Сине мој, послушај и мудар буди,

своје срце ти на пут усмери.

20Не дружи се са онима што се вином опијају,

са онима који ждеру месо.

21Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,

мамурлук ће их обући у дроњке.

Седамнаеста прича

22Слушај оца свога што те је родио,

мајку своју не презири ни када остари.

23Истину купуј и не продаји

мудрост, прекор и поуку.

24Јако се радује отац праведног сина,

ко је родио мудрог сина ужива у њему.

25Нека се радују и отац твој и мајка твоја,

нека се весели она која те је родила.

Осамнаеста прича

26Срце ми своје дај, сине мој,

и нека ти очи почивају на путевима мојим.

27Јер блудница је дубока јама,

туђинка је узано ждрело.

28Она је ко лопов што вреба из потаје

и међу мушкарцима умножава неверне.

Деветнаеста прича

29Ко то кука? Ко то јечи?

Ко се свађа? Ко то приговара?

Ко има ране безразложне

и коме су закрвављене очи?

30Онима што се излежавају крај вина,

онима што иду да пробају вино измешано.

31Не гледај вино док се румени,

док се светлуца у чаши,

док лагано клизи.

32Као змија на крају уједа,

као отровница убада.

33Чудне ће призоре да виде очи твоје

и срце говориће лудорије.

34Бићеш као онај што лежи усред мора,

као онај што лежи наврх јарбола.

35И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,

тукли су ме, осетио нисам.

Када ћу се пробудити

да поново потражим пиће?“