Bibelen på hverdagsdansk

Ordsprogenes Bog 19:1-29

1Det er bedre at være ærlig og fattig

end at være en uhæderlig tåbe.

2Begejstring og uvidenhed er en farlig blanding,

den, der farer hurtigt frem, begår mange fejl.

3En tåbe er selv årsag til sine problemer,

selvom han giver Gud skylden.

4Rigdom tiltrækker mange venner,

det gør fattigdom ikke.

5Et falsk vidne får sin straf,

en løgner undslipper ikke.

6Man bukker dybt for en gavmild rigmand,

den, der giver gaver, har mange venner.

7Den fattiges slægtninge undgår ham,

og hans bekendte holder afstand fra ham.

Han beder hele tiden om hjælp,

men han får dem ikke overtalt.

8Man gavner sig selv ved at søge efter visdom,

den, der sætter pris på viden, får fremgang.

9Et falsk vidne får sin straf,

en løgner går til grunde.

10Det er upassende for en tåbe at leve i luksus

og for en slave at bestemme over en adelsmand.

11Der skal meget til, før de vise bliver vrede,

at bære over med en fornærmelse vinder dem respekt.

12En konges vrede er frygtelig som løvens brøl,

hans anerkendelse forfriskende som morgenduggen.

13En tåbelig søn er sin fars ulykke,

en kones anklager som evindelige dryp fra et hul i taget.

14Man kan arve sig til hus og rigdom,

men en forstående kone er en gave fra Herren.

15Den sløve og slappe sover tiden væk,

den dovne kan ikke holde sulten fra døren.

16Den, der adlyder Guds bud, gavner sig selv,

at lade hånt om sin handlemåde ender med død.

17At hjælpe den hjælpeløse er som at give Gud et lån,

han betaler det rigeligt tilbage.

18Disciplinér dine børn, for så er der håb for fremtiden,

men pas på ikke at gøre dem fortræd.

19En ilter person må tage følgen af sine handlinger,

skåner man ham, bliver han bare værre.

20Tag imod råd og vejledning,

gør du det, opnår du visdom til sidst.

21Mennesker lægger et utal af planer,

men det er Herrens planer, der lykkes.

22Det er en fordel at være ærlig og trofast,

hellere være en fattig mand end en bedrager.

23Ærefrygt for Herren fører til et godt liv,

man er mæt og tilfreds og skærmes fra ondt.

24Den dovne stikker fingrene i frugtfadet,

men gider ikke føre hånden til munden.

25En tåbe kan lære af at se en slyngel få bank,

men for den kloge er en irettesættelse nok.

26Den, der jager sin far og mor på porten,

er en skændsel og vanære for sin slægt.

27Min søn, holder du op med at lytte til vejledning,

glemmer du snart, hvad du allerede har lært.

28Et falsk vidne blæser på retfærdighed,

onde mennesker trives med ondskab.

29Spottere lærer kun, når de bliver afstraffet,

tåber lærer kun, når de får bank.

New Serbian Translation

Приче Соломонове 19:1-29

1Бољи је и сиромах што честито живи,

него човек нечистих усана и безумник.

2И човек без знања је опак

и онај што срља, тај лута.

3Лудост човеку подрива пут

и срце му се на Господа гневи.

4Богатство доноси много пријатеља,

а сиромах је напуштен од свог пријатеља.

5Лажљив сведок неће проћи без казне

и ко лажи шири избавити се неће.

6Многи се додворавају великодушном

и сви су пријатељи са дарежљивим.

7Сиромаха мрзе сва браћа његова,

његови га пријатељи још више напуштају!

Он их тражи,

дозива их, а њих нема.

8Ко срце испитује, самог себе воли;

ко се држи разборитости проналази добро.

9Лажљив сведок неће проћи без казне,

настрадаће тај што лажи шири.

10Будаластом раскош не пристаје,

а камоли слузи да влада главарима.

11Човекова обазривост чува га од срџбе,

на част му је да пређе преко увреде.

12Царева је срџба лавић који риче,

а његова наклоност је ко роса по трави.

13Безуман син упропаштава оца свога,

а женине су свађе као стално прокишњавање.

14Кућа и имање наследство су од отаца,

а од Господа је жена обазрива.

15Лењост води у дубоки сан,

а докони ће гладовати.

16Живот свој чува ко заповест држи,

а умреће онај ко презире путеве своје.

17Господу позајмљује ко даје сиромаху,

он ће да му узврати за то доброчинство.

18Сина свога кажњавај докле има наде,

али срцем не пожели да га до смрти доведеш.

19Бесан човек плаћа глобу

и ако га од ње спасеш, мораћеш то поново да радиш.

20Слушај савет и прихвати укор

да постанеш мудар у зрелим данима.

21У срцу човека многе су намере,

али Господњи се наум остварује.

22Оданост је пожељна за човека19,22 Овај део стиха може да се преведе и овако: Човеку је на срамоту његова похлепа.;

боље и сиромашан него лажљив.

23Богобојазност значи живот,

па испуњен човек почива непохаран злом.

24Ленштина умаче руку у чанак,

али је устима својим не приноси.

25Шибај подругљивца па ће лаковерни постати мудар,

прекори разумног и схватиће поуку.

26Ко оца злоставља и тера мајку,

син је који доноси бруку и срамоту.

27Сине, престани, и слушај укор

да не застраниш од поука знања.

28Безвредан се сведок руга правди

и уста злих људи прождиру злобу.

29За подсмеваче спремљена је казна

и батина за леђа безумника.