1Vi mennesker har mange tanker i hovedet,
men Herren kan lægge os ord i munden.
2Vi kan mene, at vi er uskyldige,
men Herren kender de skjulte motiver.
3Søg Herrens hjælp i alt, hvad du gør,
så vil det lykkes for dig.
4Herren har en plan med alt,
og onde mennesker vil få deres straf.
5Herren afskyr de hovmodige,
også de vil få deres straf.
6Ubetinget kærlighed tilgiver synd,
gudsfrygt afværger meget ondt.
7Når mennesker lever ret for Gud,
lader Gud dem leve i fred for fjender.
8Bedre at være fattig og ærlig
end at være rig og uærlig.
9Et menneske kan udtænke gode planer,
men Herren afgør, hvad der sker med dem.
10En konge taler på Guds vegne,
så hans domme skal være retfærdige.
11Herren er med i forretningslivet,
så enhver handel skal være ærlig.
12En konge kan ikke tolerere forbrydelser,
for retfærdighed er grundlaget for hans magt.
13En konge glæder sig over ærlighed,
han sætter stor pris på at høre sandheden.
14En konges vrede er dødsens farlig,
men den kloge forstår at dæmpe den.
15Når kongen smiler, er der fremgang og fred,
hans velvilje fører til vækst som regn i såtiden.
16Bedre at vinde visdom end at grave efter guld,
hellere stræbe efter indsigt end lede efter sølv.
17Den retskafnes vej fører væk fra det onde,
ved at se sig godt for kan man redde livet.
18Hovmod står for fald,
den overmodige snubler let.
19Hellere være tilfreds med det lidt, man har,
end at dele rov med de rige og stolte.
20Den, der har indsigt, klarer sig godt,
velsignet er den, der sætter sin lid til Herren.
21Den vise kendes på sin sunde fornuft,
velvalgte ord bliver der lyttet til.
22God dømmekraft giver den kloge et godt liv,
men den tåbelige straffes for sin dumhed.
23De vise kommer med visdomsord,
derfor lytter man gerne til dem.
24Venlige ord er som honning,
en lise for sjælen og helse til kroppen.
25Mange mener, de følger den rette vej,
og dog ender den med død.
26Arbejderens sult er til gavn for ham,
for den hjælper ham til at arbejde hårdt.
27Ondskabsfulde slyngler skaber ulykker overalt,
deres ord hærger som en steppebrand.
28Folk, der er fulde af løgn, skaber altid splid,
sladder kan skille selv de bedste venner.
29En forbryder opflammer sine kammerater
og trækker dem med i kriminelle handlinger.
30Den, der blinker med øjet, har ondt i sinde,
sammenpressede læber tyder på skumle planer.
31Det er en ære at blive gammel,
for så har man levet et retskaffent liv.
32Det er bedre at være tålmodig end at være stærk,
lettere at indtage en by end at overvinde sig selv.
33Mennesker kaster lod for at finde Guds vilje,
men det er Herren, der bestemmer udfaldet.
1Човек нешто срцем намерава,
али од Господа је језика одговор.
2У очима својим човеку су чисти путеви,
али Господ проверава намере срца.
3Своја дела препусти Господу
и учврстиће твоје науме.
4Господ је начинио све за своју сврху,
па чак и злобника за дан страдања.
5Господу је мрско свако узносито срце.
Нема сумње да тај неће проћи некажњено.
6Милошћу и истином откупљује се кривица
и богобојазност одвраћа од зла.
7Када су Господу мили човекови путеви,
он га и са непријатељима његовим мири.
8Боље је и мало, а по правди,
него обиље стеченог, а по неправди.
9Срце човеково смера својим путем,
али Господ усмерава његове кораке.
10Цар пресуђује надахнутом објавом
и одлуке му нису неправедне.
11Праведне су Господње мере и теразије,
сви тегови у торби његово су дело.
12Гадост је кад цареви покварено раде,
јер се праведношћу учвршћује престо.
13Цареви цене правдољубива уста,
они воле оног ко искрено збори.
14Царева је срџба као весник смрти
и мудар је човек гаси.
15Живот је у ведрини царевог лица,
наклоност је његова као облак пролећне кише.
16Колико је боље тежити мудрости него злату,
тежити умности више него тежити сребру!
17Пут честитих је одвраћање од зла,
живот свој чува онај ко свој пут сачува.
18Пред пропашћу иде понос
и пред падом иде дух надмени.
19С понизнима боље бити понизан,
него плен делити с бахатима.
20Добро налази ко на реч припази
и како је благословен онај ко се у Господа поузда!
21Промућурним зову оног срца мудрог
и љубазне усне су уверљивије.
22Врело је живота проницљивост онима што је имају,
а безумље је шиба безумнима.
23Срце мудроме даје шта ће да каже
и уснама његовим јача убедљиву поуку.
24Медено саће су речи љубазне,
сласт су души и здравље костима.
25Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
26Себи ради ко год да ради,
јер га гладна уста нагоне на то.
27Ништарија ископава зло
и усне су му попут ватре која прљи.
28Сплеткарош сплетке сплиће
и клеветник раздваја блиске пријатеље.
29Насилник мами ближњег свога
и грозним га путем води;
30намигује очима и гадости смишља,
стиска уста и зло постиже.
31Прелепа је круна коса седа
кад се нађе на праведном путу.
32Бољи је дуготрпљив човек од јунака,
и онај који собом влада од освајача града.
33У крило се коцка баца,
али од Господа долази свака одлука њена.
