Bibelen på hverdagsdansk

Ordsprogenes Bog 10:1-32

Salomons ordsprog

1Her følger Salomons ordsprog:

En klog søn gør forældrene glade,

en tåbelig søn giver dem sorg.

2Tilranede rigdomme lønner sig ikke,

hæderlighed kan redde en fra døden.

3Herren stiller de retskafnes sult,

men opfylder ikke de ondes ønsker.

4Dovenskab gør fattig,

flid gør rig.

5De kloge høster, når marken er moden,

de, der sover høsttiden væk, er en skændsel.

6De retsindige bliver velsignede,

de ondes ord rammer dem selv.

7Et godt menneske huskes med glæde,

den gudløses navn går i glemmebogen.

8Den fornuftige tager imod belæring,

en pralende tåbe går det ilde.

9Den oprigtige kan leve i tryghed,

den uærlige bliver afsløret før eller siden.

10Den, der afslører uretten, fremmer freden,

den, der lader uret passere, skaber problemer.10,10 Oversat efter LXX, da den hebraiske tekst i 10b tilsyneladende ved en fejl er kopieret fra vers 8b.

11Den retsindiges ord er en kilde til liv,

fra den ondes ord udspringer vold.10,11 Ordret „Den ondes mund dækker over vold” som et brønddæksel. Når han åbner munden, kommer der vold op.

12Had provokerer til strid,

men kærlighed tilgiver alt.

13Den fornuftige taler med vise ord,

tåbelige ord fører til straf.

14Den vise vokser i visdom,

tåben snakker sig en ulykke til.

15Den riges rigdom er hans sikre borg,

den fattiges fattigdom er en ruin.

16Den retskafne belønnes med et godt liv,

den onde straffes på grund af sin synd.

17Den, der lader sig korrigere, får fremgang,

den, der afslår vejledning, farer vild.

18Skjuler man had under venlighed, lyver man,

og den, der spreder sladder, er en tåbe.

19Den, der taler for meget, fejler for tit,

men den, der er tilbageholdende, anses for vis.

20Den retsindiges tale er guld værd,

den ondes tanker er værdiløse.

21Den retskafnes ord er til hjælp for mange,

tåber dør af mangel på dømmekraft.

22Herrens velsignelse gør rig,

egne anstrengelser10,22 Oversættelsen usikker. Det hebraiske ord kan betyde pinefuldt hårdt arbejde (1.Mos. 3,17) eller smerten forbundet med det hårde arbejde (1.Mos. 3,16). lægger ikke noget til.

23Tåben finder fornøjelse i ondskabsfulde planer,

den kloge glæder sig, når visdommen sejrer.

24Den ondes frygt bliver til virkelighed,

den retskafnes ønske går i opfyldelse.

25Når stormen raser, går den onde til grunde,

men den retskafne står fast for evigt.

26En doven arbejder irriterer sin chef

som røg i øjnene eller eddike på tænderne.

27Ærefrygt for Herren forlænger ens liv,

de gudløse dør før tiden.

28Den retskafne kan forvente glæde,

den ondes forhåbninger brister.

29Herren beskytter dem, der handler ret,

men han straffer dem, der handler ondt.

30Onde mennesker sendes i eksil,

de retskafne bliver boende.

31Den retsindiges tale er fuld af visdom,

løgnerens ordstrøm bør standses.

32Den retsindiges ord er gode,

den onde taler kun falske ord.

New Serbian Translation

Приче Соломонове 10:1-32

Приче Соломонове

1Мудре приче Соломона:

Мудар син радује свог оца,

а безуман син је жалост мајци својој.

2Бескорисно је непоштено богатство,

а праведност избавља од смрти.

3Не да Господ да је гладна душа праведника,

а жудњу зликовца одбацује.

4Сиромах је ко год ради рукама лењивим,

а богатство стичу руке марљивих.

5Мудар је син који лети сакупља,

а срамотно ради син што о жетви спава.

6Благослови су над главом праведника,

а уста зликоваца насиље скривају.

7Блажено је сећање на праведника,

а спомен на зликовца ће иструлити.

8Човек мудрог срца прихвата заповести,

а блебетави безумник ће сатрвен бити.

9Спокојно живи ко честито живи,

а ко накарадно живи биће разоткривен.

10Јад задаје ко оком намигује,

а блебетало ће сатрвено бити.

11Уста су праведникова врело живота,

а уста зликоваца насиље скривају.

12Мржња замеће свађу,

а љубав све грехе покрива.

13Мудрост ћеш наћи на уснама оштроумног,

а батина је за леђа безумнога.

14Мудри људи сабирају знање,

а брбљива уста близу су пропасти.

15Богатство је богатоме попут утврђења,

а сиромасима сиромаштво њихово попут рушевине.

16Праведнику је живот награда,

а казна за грехе накнада зликовцу.

17На стази живота је онај ко пази на опомену,

а тумара онај ко не мари за укор.

18Безумник је ко прикрива мржњу лажљивим уснама,

а шири клевету.

19Кад је речи много, грех је неизбежан;

разборито чини онај ко заузда уста.

20Сребро је пробрано праведников језик,

а срце зликовца мале је вредности.

21Многе хране уста праведника,

а безумни гину због безумља.

22Господњи благослов обогаћује

и тегобу са собом не носи.

23Злобнику је злоба ко забава,

а мудрост је за промишљеног.

24Зликовца стиже оно чега се боји,

а праведном се жеља испуњава.

25Као кад прохуји вихор ветар, тако ни зликовца нема,

а праведникови темељи су вечни.

26Као сирће зубима и дим очима,

такав је ленштина ономе ко га упосли.

27Богобојазност умножава дане,

а године зликоваца ће се скратити.

28Праведни се радују у нади,

а нада ће злобних да исхлапи.

29Пут Господњи је тврђава честитоме,

а пропаст за злотворе.

30Праведника неће довека пољуљати,

а злотвори неће населити земљу.

31Мудрошћу рађају уста праведника,

а језик ће развратника ишчупан да буде.

32Уживање није страно праведним уснама,

а ни разврат устима зликовца.