De første seks segl på bogrullen brydes til dom over jorden
1Da Lammet brød det første af de syv segl, hørte jeg et af de fire levende væsener råbe med tordenrøst: „Kom!” 2Derefter så jeg en hvid hest med en rytter, som holdt en bue i hånden. Rytteren fik udleveret en sejrskrans, og han red af sted fra sejr til sejr, for han var bestemt til at sejre.
3Da Lammet brød det andet segl, hørte jeg det andet levende væsen råbe: „Kom!” 4Og der kom en rød hest med en rytter, som fik udleveret et vældigt sværd. Han tog freden bort fra jorden, så folk begyndte at nedslagte hinanden.
5Da Lammet brød det tredje segl, hørte jeg det tredje levende væsen råbe: „Kom!” Og der kom en sort hest med en rytter, som holdt en skålvægt i hånden. 6Da hørte jeg en stemme inde fra de fire væsener, som råbte: „Et kilo hvede vil koste en dagløn, og tre kilo byg vil koste en dagløn. Men olivenolien og vinen må du ikke skade!”
7Da Lammet brød det fjerde segl, hørte jeg det fjerde levende væsen råbe: „Kom!” 8Og der kom en gustengul hest med en rytter, som hed „Døden”, og Dødsriget fulgte med ham. De fik lov til at dræbe en fjerdedel af jordens befolkning gennem krig og sult, sygdom og vilde dyr.
9Da Lammet brød det femte segl, så jeg neden for alteret i det himmelske tempel sjælene af dem, som var blevet slået ihjel, fordi de holdt fast ved Guds ord og ikke ville fornægte deres tro på ham. 10„Herre, du er den sande og hellige Gud,” råbte de. „Hvor længe vil det vare endnu, før du holder dom over dem, der bor på jorden, og hævner vores død?” 11Da fik de hver en lang, hvid klædning, og der blev sagt til dem, at de skulle vente et stykke tid endnu, indtil det fulde antal af deres medtjenere og medkristne, som skulle slås ihjel ligesom dem selv, var nået.
12Da Lammet brød det sjette segl, kom der et voldsomt jordskælv. Solen blev mørk som en sørgedragt, og månen blev rød som blod. 13Himlens stjerner faldt ned mod jorden, som frugterne falder fra et figentræ, der gennemrystes af en vældig storm. 14Himlen blev rullet sammen som en bogrulle, og alle bjerge og øer blev flyttet fra deres plads. 15Alle mennesker på jorden søgte at gemme sig i huler og bag klipper i bjergene, både konger og stormænd, hærførere og rigmænd, magthavere, slaver og almindelige borgere. 16De råbte til bjergene og klippestykkerne: „Styrt sammen over os!6,16 Jf. Hos. 10,8 og Luk. 23,30. Skjul os for Den Store Konge og Lammet! 17For hvem kan undgå straf på den store dommens dag, som nu er kommet?”
Отварање седам печата
1Затим сам видео да је Јагње отворило један од седам печата. Чуо сам једно од четири бића како громким гласом говори: „Дођи!“ 2Погледам, а оно бели коњ. Онај који је седео на њему имао је стрељачки лук. Њему је дат венац, те он као победник оде да победи.
3Кад је Јагње отворило други печат, чуо сам друго биће како говори: „Дођи!“ 4Појави се други, риђи коњ. Онај који је седео на њему добио је власт да узме мир са земље, да се људи покољу међу собом. Њему је дат велики мач.
5Кад је Јагње отворило трећи печат, чуо сам треће биће како говори: „Дођи!“ Погледам, а оно коњ вранац. Онај који је седео на њему држао је вагу у својој руци. 6Тада сам чуо неки глас који као да је допирао између четири бића. Глас је говорио: „Мера пшенице за сребрњак, а три мере јечма за сребрњак. А уљу и вину немој да нашкодиш.“
7Кад је Јагње отворило четврти печат, чуо сам глас четвртог бића како говори: „Дођи!“ 8Погледам, а оно коњ зеленко. Ономе што је седео на њему име је „Смрт“, и за њим иде Свет мртвих. Њима је дата власт над четвртином земље да убијају мачем, глађу, заразом, и дивљим животињама.
9Кад је Јагње отворило пети печат, видео сам под жртвеником душе закланих због проповедања Божије речи и устрајног сведочења. 10Они повикаше снажним гласом: „О, свети и истинити Господару, колико ће још проћи док не осудиш људе на земљи и извршиш освету над онима који су пролили нашу крв?“ 11Свакоме од њих је дата бела одећа, те им је речено да се стрпе на кратко, док се не испуни број њихових сарадника у служби и браће, који треба да буду побијени као и они.
12Видео сам кад је Јагње отворило шести печат. Тада настаде велики земљотрес; сунце је поцрнело као жалобна одећа, а месец постао црвен као крв. 13Звезде падоше с неба на земљу, као недозреле смокве кад попадају с дрвета, заљуљане јаким ветром. 14Небо се расцепи као поцепана књига, а свака планина и острво покренуше се са свог места.
15А цареви земаљски, великаши, заповедници, богаташи и моћници, те сваки роб и слободњак, посакриваше се по пећинама и по процепима планинских стена. 16Они рекоше планинама и стенама: „Падните на нас и сакријте нас од лица оног који седи на престолу и од гнева Јагњетовог. 17Јер дошао је велики дан њиховог гнева, и ко може да опстане?“
