Bibelen på hverdagsdansk

Joels Bog 1:1-20

Græshoppernes grufulde hærgen

1Joel, Petuels søn, modtog følgende profetiske budskab fra Herren:

2Lyt til mig, alle I, som bor i dette land. Hvad mener I, som er landets ledere? Kan I huske en lignende katastrofe? Har I hørt om noget tilsvarende på jeres forfædres tid? 3Nu har I noget at fortælle jeres børn, som de kan fortælle videre til deres børn. Ja, det vil blive fortalt gennem mange generationer.

4Den ene sværm af græshopper efter den anden har ædt alt rub og stub. Hvad den ene sværm levnede, åd den næste, og nu er der intet tilbage. 5Vågn op, alle drukkenbolte, og sæt jer til at græde. I, der er så glade for vin, har grund til at sørge, for alle druer og vinplanter er væk. 6En umådelig hær af græshopper har lagt vores land øde. Deres tænder var skarpe som løvetænder. 7Vinstokkene er ribbet, og figentræerne er hærget. Barken er flået af, så grenene står strittende og hvide tilbage.

8Sørg og græd, mit folk, som en ung jomfru, der sørger over sin forlovedes død. 9Nu er det slut med at ofre korn og vin i Herrens hus, og præsterne sørger. 10Markerne er afgnavede, og hele landet er i sorg, for der er hverken korn, vinstokke eller oliventræer tilbage.

11-12Vinbønderne er desperate, for vinstokkene er raserede. Landmændene er fortvivlede, for hveden og byggen er væk. Figentræerne er visne. Granatæbletræer, palmer, æbletræer1,11-12 Måske snarere „abrikostræer”. og alle de andre træer er tørret ud. Alle mennesker har mistet deres glæde og håb.

13I præster, som plejer at bringe ofre på alteret, klæd jer i sørgedragt og græd! Klæd jer i sæk og aske, både dag og nat, for nu er det slut med både korn- og vinofre. 14Udråb en faste! Kald lederne og hele folket sammen til bøn i Herren vores Guds hus og græd for hans ansigt.

15Herrens dag er nær, hvor den Almægtige fælder dom over alt det onde. Det bliver en frygtelig dag.

16Al afgrøde forsvandt for øjnene af os. De glade lovsange forstummede i Herrens hus. 17Sædekornene visnede i den tørre jord. Laderne er tomme, for alt kornet er brugt op. 18Dyrene stønner af sult. Køerne vandrer hvileløst omkring i en håbløs søgen efter græs. Selv gederne kan ikke finde noget at spise.

19Herre, hjælp os, for træer og græsgange er tørret ud som efter en steppebrand. 20Selv de vilde dyr skriger til dig om hjælp, for alle vandløb er tørret ud, og græsgangene er afsvedne.

New Serbian Translation

Књига пророка Јоила 1:1-20

1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.

Најезда скакаваца

2Чујте ово, о, старешине;

послушајте, сви становници земаљски:

Зар се ово догодило у данима вашим

или у данима ваших предака?

3Причајте о овом својој деци,

ваша деца својој деци

а њихова деца новом поколењу.

4Остатке губара појешће скакавци;

остатке скакаваца појешће црви;

остатке црва појешће гусенице!

5Пробудите се, о, ви пијани!

Заплачите и закукајте, винопије, због шире,

зато што вам се од уста отела!

6Јер на моју земљу изађе народ силан

и броја им нема.

Зуби су им као лављи зуби,

а очњаци као у лавице.

7Моју је лозу почупао,

моју је смокву изломио;

потпуно је оголио и бацио,

младице јој огулио.

8Наричи као млада жена

огрнута у кострет за мужем своје младости.

9Нестале су житна жртва и изливница

из Дома Господњег.

У жалости су свештеници,

слуге Господње.

10Поља су опустошена

и земља је у жалости

јер је жито сатрвено,

младо вино је пресахло,

а урод уља је подбацио.

11Стидите се, ратари,

кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,

јер је пропала жетва на њиви.

12Лоза је пресахнула,

стабло смокве се спарушило.

Пресахнули су нар, палма, јабука

и сва стабла по пољу,

јер је пресахла радост синова људских.

Позив на пост и молитву

13О, свештеници, опашите се и плачите!

Жалите, слуге жртвеника!

Дођите, слуге Бога мога,

ноћ пробдите у кострети

јер је из Дома Бога вашег

нестало житне жртве и изливнице.

14Свети пост прогласите,

позовите свечани сабор!

Окупите све старешине,

становнике земље у Дому Господа,

вашег Бога, па вапите Господу!

15Јао, каквог ли дана,

јер је близу дан Господњи

што долази као пустошење од Свемоћнога!

16Зар нам није пред очима понестала храна

и радости и весеља из Дома нашег Бога?

17Угнилише смокве на венцима;

опустошене су житнице;

порушени су амбари јер је жито пропало.

18О, како стока риче!

Тумарају крда говеда

јер испаше за њих нема,

а и стада оваца такође скапавају.

19Господе, ја тебе призивам

јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,

а пожар је спалио све пољско дрвеће.

20И пољске звери ти цвиле и жуде

јер су пресушила водена врела,

јер је пожар спалио пустињске пашњаке.