1Det er håbløst at forsøge at fange den.
Synet af den er nok til, at modet forsvinder.
2Når ingen tør kæmpe mod dette mægtige dyr,
hvem tør da kæmpe imod mig?
3Hvem tør sige, at jeg skylder dem noget?
Alt i hele verden tilhører mig.
4Lad mig beskrive Livjatans krop.
Den er velformet med enorme lemmer og vældig styrke.
5Hvem kan flå huden af den
eller trænge ind under dens panser?
6Hvem kan åbne munden på den,
så man ser de frygtindgydende tænder?
7Ryggen er dækket af rækker af plader,
der beskytter den fuldstændigt som skjolde.
8Pladerne sidder så tæt,
at intet kan trænge ind imellem dem.
9De overlapper hinanden,
og det er umuligt at skille dem ad.
10Når den fnyser, er det som lysglimt,
øjnene gløder som en solopgang.
11Flammer står ud af munden på den,
et fyrværkeri af gnister.
12Damp kommer ud ad dens næsebor
som fra en kedel med kogende vand.
13Dens ånde får kul til at gløde,
fra gabet spruder den ild.
14Halsmusklerne er utroligt stærke,
den skaber rædsel overalt, hvor den kommer.
15Dens bug er hård og fast,
den kan modstå ethvert angreb.
16Dens hjerte er hårdt som sten,
urokkeligt som en møllesten.
17Går den til angreb, gyser de stærkeste helte,
de løber rædselsslagne deres vej.
18Det er nytteløst at kæmpe imod den med sværd,
hverken spyd, pil eller lanse kan bruges.
19Den bøjer jernstænger, som var det strå,
bronze splintrer den som råddent træ.
20Pile kan ikke jage den på flugt,
og sten preller af som ingenting.
21Stridskøller har ingen virkning,
og kastespyd ler den blot ad.
22Dens bug er dækket af skarpe skæl,
som sætter dybe spor i jorden.
23Flodvandet pisker den i kog,
det bobler som i en gryde.
24Kølvandet er som en glinsende sti,
en stribe af sølvhvidt skum.
25Der findes ingen skabning på jorden,
der er så frygtløs som den.
26Den har intet at være bange for,
den er det stolteste dyr på jorden.”
1Не дивља ли када га пробудиш?
А ко је тај што би пред мене да стане?
2Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
Па све је моје под небесима!
3О удовима његовим ја да ћутим нећу,
ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
4Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
Дупли оклоп ко да му пробије?
5Ко би да му чељусти разјапи
када је страва око његових зуба?
6Леђа су му од низова крљушти поређаних
и чврсто спојених.
7Пријањају једна уз другу,
ни ваздух међу њима не пролази.
8Спојене су међу собом, једна другу држе,
размака немају.
9Кад он кине, ко да муња сине;
очи му се црвене ко зора.
10Пламен му из уста сукља,
жеравице ватрене врцају.
11Пара му се диже из ноздрва,
ко котао кључа и прелива.
12Својим дахом угаљ распирује,
из ждрела му ватра пламти.
13Њему снага почива у шији,
испред њега наступа страхота.
14Набори му на телу пријањају,
чврсти су и непомични.
15Срце му је као камен тврдо,
тврдо му је као доњи жрвањ.
16Кад се дигне, застрепе делије,
пред ломњавом одступају.
17Ко га мачем и дохвати –
ништа му не вреди –
тако и копљем,
стрелом ил’ оствама.
18Гвожђе му је попут плеве,
а бронза му као дрво труло.
19Њега стрела потерати неће,
а камење из праћке за њега је плева.
20Као прутић њему је тољага,
фијуку се копља он подсмева.
21Стомак му је ко од ломљених црепова,
па кроз блато прође ко дрљача.
22Због њега дубина проври као лонац,
море се пени као казан масти.
23За собом оставља траг од пене,
па се чини да је дубина оседела.
24Нико му сличан на земљи није!
То је створење које страха нема!
25Он гледа сваког ко је поносан
јер он је цар свих поносних!“
