1Er du der, når bjerggeden føder sine kid,
eller når rådyret får unger?
2Ved du, hvor længe de går drægtige,
hvornår tiden kommer, hvor de føder deres unger?
3De lægger sig og føder uden din hjælp,
de regner ikke veerne for noget.
4Ungerne trives og vokser op
og forlader deres mor, når tiden er inde.
5Hvem gav vildæslet sin frihed,
så det ikke skulle trælle for mennesket?
6Jeg gav det vildmarken til bolig,
den salte slette blev dets hjem.
7Det holder sig borte fra byens larm,
hører ikke æseldrivernes råb.
8Dets føde vokser på bjergene,
dér finder det alle slags urter.
9Er vildoksen villig til at arbejde for dig?
Giver du den korn ved din krybbe?
10Kan du få den til at pløje dine marker,
11kan du tæmme dens vældige kræfter,
så den gør det hårde arbejde for dig?
12Vil den bringe din høst i hus
og trække dit korn til tærskepladsen?
13Strudsen basker fornøjet med vingerne,
men har ingen svingfjer som storken.
14Den lægger sine æg på jorden
og lader det varme sand ruge dem ud.
15Den ænser ikke, at et menneske kunne træde på dem,
eller at et dyr kunne ødelægge dem.
16Man skulle tro, ungerne ikke var dens egne,
den bekymrer sig ikke, om de lever eller dør,
17for Gud gjorde den glemsom,
gav den hverken forstand eller fornuft.
18Til gengæld kan den spæne af sted
hurtigere end en hest med rytter.
19Var det dig, der gav hesten dens kræfter,
klædte dens nakke med en flagrende manke?
20Lærte du den at springe som en græshoppe?
Dens prusten og vrinsken indjager skræk.
21Den stamper i jorden for at vise sin styrke,
den er klar til at gå i kamp mod fjendens hær.
22Den går frygtløs i krig,
vender ikke om, når den står over for et sværd.
23Pilekoggeret rasler,
lanser og spyd glimter i solen.
24Når signalhornet kalder til kamp,
farer den af sted i strakt galop,
25for den hører krigslarmen på lang afstand
og opfanger de fjerne kommandoråb.
26Har du lært høgen at flyve,
at ride på vinden, når den trækker mod syd?
27Befalede du ørnen at stige så højt
og bygge sin rede på klippens top?
28Dens hjem er på bjergets tinde,
på det solide klippefremspring,
29hvorfra den spejder langt omkring,
til den får øje på sit bytte.
30Den lever af dræbte dyr,
dens unger æder det blodige kød.”
1Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
31На литици живи,
ноћ проводи на гребену
и на утврђењу.
32Одатле он храну вреба
и очи му надалеко виде.
33Његови птићи крв пију,
лешеви где су –
и он је тамо.“
34Тада је Господ узвратио Јову овим речима:
35„Зар ће свађалица Свемоћнога да исправља?
Нека Богу сад узврати тај што му замера!“
36И Јов је овим речима узвратио Господу:
37„Гле, ја никакав како бих теби узвратио?!
Руком својом затварам уста своја!
38Нећу да узвратим, већ једном сам говорио;
и још једном, али више нећу.“
