Frelse for alle, som gør Guds vilje
1„Gør det rette og udfør min vilje,” siger Herren, „for jeg kommer snart for at redde og befri jer. 2Velsignede er de, som holder fast ved min vilje, holder sabbatten hellig og afstår fra at handle ondt.
3Den fremmede, som ønsker at tjene mig, må ikke sige: ‚Herren regner mig ikke med til sit folk.’ Den kastrerede må ikke sige: ‚Jeg er som et udtørret træ.’ 4For jeg, Herren, siger til den kastrerede, som holder sabbatten, gør min vilje og ikke bryder min pagt: 5Jeg vil give dig en anerkendelse og ære inden for murene af mit tempel, som overgår det at have sønner og døtre. Det bliver en anerkendelse, som skal vare evigt. 6Og til de fremmede, som ønsker at tjene og elske mig, og som holder sabbatsdagen hellig og ikke bryder min pagt, siger jeg: 7Jeg vil føre jer til mit hellige bjerg, så I oplever glæden ved at tilbede mig i mit tempel. Jeg vil tage imod jeres brændofre og slagtofre, for mit tempel skal være et bønnens hus for alle folkeslag. 8Når jeg samler Israels fordrevne folk, vil jeg lægge flere til dem, som allerede er samlet.”
Israels korrupte ledere
9Kom her, I vilde dyr fra skoven, kom og æd, tag for jer af retterne. 10Folkets ledere er som blinde vagtposter, der intet sanser. De er som vagthunde, der ikke kan gø, men ligger og daser og drømmer. 11Men samtidig er de grådige, altid på udkig efter rov. Som hyrder er de uduelige. De aner ikke, hvad der foregår. De gør, som de vil, og tænker kun på at mele deres egen kage.
12„Kom venner,” siger de, „lad os feste. Jeg henter vin og øl, så vi kan drikke os fulde. Sådan vil vi have det hver dag. Hvor er det skønt!”
Бог прихвата неприхваћене
1Говори Господ:
„Држите право
и чините правду,
јер од мене се приближава спасење
и биће објављена правда моја.
2Блажен је човек који чини ово,
и син човечији који то држи,
који пази на суботу да је не оскрнави,
и пази на руку своју да никаква зла не учини.“
3Нека туђинчев син који је прионуо уз Господа не казује говорећи:
„Господ ме је јамачно одвојио од свог народа.“
И евнух нека не говори:
„Ја сам суво дрво.“
4Јер говори Господ:
„Евнусима који пазе на суботе моје
и бирају што је мени угодно,
и који се држе савеза са мном;
5њима ћу дати у Дому моме
и међу зидовима мојим
спомен и име боље него синовима и ћеркама,
даћу им вечно име, неразориво.
6А туђинске синове који су прионули уз Господа
да му се клањају и да љубе име Господње
и да му буду слуге, сви који пазе на суботу
да је не оскрнаве и који се држе савеза са мном;
7њих ћу довести на свету гору моју,
и обрадоваћу их у мом Дому за молитву.
Свеспалнице њихове и жртве заклане
биће ми по вољи на жртвенику моме.
Јер ће се Дом мој звати
’Дом за молитву свим народима’.“
8Господар Господ
који сакупља изгнане Израиљце
вели: „Још ћу их сакупити
сврх већ сакупљених.“
Против недостојних главара
9Све животиње пољске, дођите да једете,
све животиње шумске.
10Сви његови стражари су затајили,
сви они не схватају,
пси безгласни, да лају не могу.
Сањиво се излежавају, воле да дремају.
11И то: прождрљиви су пси,
не умеју да се насите.
И они су пастири неразборити,
сваки од њих на свој пут окреће,
сваки за грабежом својим себично.
12„Дођите, донећу вина,
и напићемо се жестока пића.
Као данас и сутра ће бити:
обиље врло велико!“
