En sang om Herrens vinmark
1Jeg vil synge en sang om min elskede ven og hans vinmark:
Min ven havde en vinmark
på en skøn og frugtbar skråning.
2Han pløjede dybt i jorden
og fjernede alle sten.
Han plantede den til
med udsøgte vinstokke.
Han byggede et vagttårn,
huggede en vinperse i klippen.
Han forventede en høst
af de sødeste druer.
Men da druerne kom,
var de vilde og sure!
3Hvad råder I mig til, Jerusalems og Judas folk? 4Hvad mere kunne jeg have gjort for min vinmark? Hvorfor blev druerne sure i stedet for søde?
5Hør, hvad jeg vil gøre ved min vinmark: Jeg vil fjerne stengærdet omkring den, så får og geder kan æde dens planter. 6Jeg lader marken gå i forfald. Jeg hverken beskærer eller renser vinstokkene, men lader marken gro til med tjørne og tidsler og forbyder skyerne at give den væde.
7Genkender I jer selv i min sang?
Den Almægtiges vinmark er Israel,
Judas folk hans udsøgte vinstokke.
Han ventede retfærdighed,
men høstede lovløshed.
Han ønskede et retsindigt folk,
men det blev et letsindigt folk.
Et seksfoldigt veråb
8Ve jer, I, der opkøber huse og marker i mængde, så andre ingen steder har at bo. 9Jeg hørte Herrens ord i mine ører:
„Flotte huse bliver forladt,
store bygninger vil stå tomme.
10En vinmark på ti tønder land giver kun ét anker vin.
Ti sække såsæd giver kun én sæk korn.”
11Ve jer, I, som fylder jer med øl fra tidlig morgen og fester med vin til langt ud på natten. 12Til musik fra citar og harpe, pauke og fløjte skænker I op til jer selv, men Herren skænker I ikke en tanke. I ænser ikke hans hænders værk. 13Han sender sit folk i eksil, for de er uden forstand. De fornemme iblandt jer vil dø af sult, og menigmand vil gå til af tørst. 14Graven åbner sit grådige gab, dødsrigets dyb er rede til at opsluge rige som fattige, ja hele den lystige, larmende hob. 15Mennesker ydmyges og bøjes i støvet. De stolte slår blikket ned. 16Kun Herren, den Almægtige, står oprejst, ophøjet i sin retfærdighed og hellighed. 17Fårene græsser mellem ruinerne, gederne gør sig til gode i de riges forladte huse.
18Ve jer, I, som ikke vil opgive jeres synd, men holder fast ved løgn og bedrag, 19som håner Herren og siger: „Skynd dig at gøre noget, så vi kan se, hvad du kan! Lad os se, om Israels Hellige gør alvor af sine trusler!”
20Ve jer, I, der påstår, at det rigtige er forkert, og det onde godt, at sort er hvidt, og rent er beskidt, at det sure smager sødt, og det søde surt.
21Ve jer, I, der tror, at I er så kloge og skarpsindige.
22Ve jer, I, der praler af jeres drikkeri og kappes om, hvem der kan drikke mest. 23I tager imod bestikkelse, frikender den skyldige og berøver den uskyldige sin ret.
Dommen kommer
24Som halm fortæres af flammer, som strå synker sammen i ilden, sådan skal det gå med jer. Jeres livsgrundlag skal rådne som rødder i jorden, jeres velstand visne som blomster, for I har forkastet Herrens befalinger, foragtet Israels Guds tale. 25Derfor kommer Guds vredes ild imod hans folk. Derfor løfter han sin hånd og slår jer, så bjergene skælver, og ligene hober sig op i gaden som snavs. Men hans vrede er ikke dermed forbi, hans hånd er stadig løftet til slag.
26Han giver signal til fjerne nationer, han fløjter ad folkeslag fra jordens ende. Straks kommer fjendehære styrtende. 27De farer frem uden at snuble eller blive trætte. De marcherer uden hvil eller søvn undervejs, ingen løsner sit bælte eller tager skoene af. 28Deres pile er spidse, deres buer spændte. Gnisterne flyver fra hestenes hove, vognene er hurtige som en hvirvelvind. 29Som løvinder på jagt kaster de sig over byttet. De griber mit folk og fører dem i fangenskab. Der er ingen redning. 30Krigslarmen over byen brager som havets brænding. Trængslens mørke ruger tungt ud over landet, himlen forsvinder bag sorte skyer.
Песма о винограду
1Запеваћу миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
на брдашцу родноме.
2Он га окопа и од камења очисти,
те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему изроди вињаге.
3„Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
ви будите судије на суду између мене и мог винограда.
4Шта још могох учинити за виноград мој,
а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио вињаге?
5И сад да вам кажем
шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
нека га изгазе;
6у пустош ћу га претворити,
нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
да над њим кишу пусте.“
7Наиме, виноград Господа над војскама
дом је Израиљев;
и људи Јудејци
засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
надао се праведности, а ето вапаја.
Тешко онима…
8Тешко онима
који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
те да једини сред земље останете.
9Ушима својим слушам Господа над војскама:
„Баш ће куће многе опустети,
велике и лепе без житеља остати.
10Јер виноград од десет вата5,10 Око 220 l. само ће бачвицу дати,
и засејана мера даће десети део.“
11Тешко онима који рано ране
да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
зато што их вино распаљује.
12Харфе и лире,
бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
и рад руку његових не гледају.
13Зато што знања нема,
народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
и мноштво ће његово од жеђи горети.
14Зато је Свет мртвих5,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. ждрело своје развалио,
и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
уз буку његову и вику његову.
15И човек ће се савијати,
и мужеван ће понижен бити,
и силници ће поглед оборити.
16Господ над војскама судом ће се узвисити,
и Бог свети светост ће правдом доказати.
17Јагањци ће као на пашњацима пасти,
и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.
18Тешко онима који на себе
кривицу навлаче ужима варалачким
и опакост конопцима колским –
19онима који говоре: „Нека пожури,
нека похита са оним што чини,
па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
са оним што је наумио,
па да знамо!“
20Тешко онима који зло добрим називају,
а добро злим;
таму као светлост представљају,
а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
а слатко као горко!
21Тешко онима који у својим очима су мудри
и сами пред собом паметни!
22Тешко онима који су у вину силни,
и у мешању жестоких пића храбри;
23који за мито кривца оправдавају,
и праведничку праведност потискују.
24Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,
и као што ватра сено прогута,
тако ће корен њихов иструнути,
као прах ће се пупољак њихов разлетети;
зато што одбацише Закон Господа над војскама
и презреше реч Светитеља Израиљева.
Гнев Господњи
25Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,
те он на њега подиже руку своју и тако га удари
да се потресоше планине;
па телеса њихова леже као смеће посред улица.
Ипак, гнев се његов још не смирује,
још је испружена рука његова.
Надиру Асирци
26Он подиже ратну заставу народима издалека;
и он им зазвижди до краја земље;
и гле, брзом хитрином они долазе.
27Међу њима нема ни уморна, ни сустала,
ни дремљива, ни поспана;
ни да им се појас око струка распасује,
ни да им се ремен на сандали дреши.
28Њихове су стреле добро зашиљене;
њихови су лукови сви запети;
њихових коња копита су као кремен;
њихови су точкови као вихор.
29Њихова је рика као у лава,
они ричу као млада звер,
и реже, и плене, и односе,
и нико их не спречава.
30И режаће на њега у дан онај
као море када режи.
Погледа ли неко на земљу,
гле, тама је и тескоба,
и светлост замрачена облацима њеним.
