Israels stædighed og stolthed
1Hør, Israels folk, Jakobs slægt, Judas efterkommere, I har højtideligt lovet at adlyde Israels Gud, men I gør det ikke. 2Det er ikke nok, at I kalder Jerusalem for Guds hellige by og hævder, at I støtter jer til Israels Gud, Herren, den Almægtige.
3Herren siger: „Det, som er sket med jer, forudsagde jeg for længe siden gennem profeterne. Pludselig skete det. Jeg gennemførte det, som jeg havde sagt ville ske. 4Jeg ved udmærket, hvor stædige I er. Jeres nakker er ubøjelige som jern, jeres pander hårde som bronze. 5Derfor sagde jeg på forhånd, hvad der ville ske, så I ikke senere skulle sige: ‚Det var mit gudebillede, som befalede, at det skulle ske.’ 6I hørte mine forudsigelser og så dem gå i opfyldelse. I kan lige så godt se det i øjnene.
Guds storhed og løfte om frelse
Men nu vil jeg fortælle jer noget nyt, som hidtil har været skjult for jer, noget, som I ikke før har forstået. 7Det er noget helt nyt, jeg gør nu, så I skal ikke komme og sige, at det vidste I godt i forvejen. 8Jeg har ikke kunnet fortælle det før nu, og I har ikke kunnet fatte det, for jeg ved jo, hvor troløse I er, oprørske fra fødslen.
9For min egen skyld dæmper jeg min vrede, for min æres skyld lægger jeg bånd på mig selv og udrydder jer ikke helt. 10Jeg har renset jer i lidelsens ild, som man renser sølv. 11Jeg redder jer for min egen skyld, og for at mit navn ikke skal vanæres. Jeg vil ikke dele min ære med nogen.
12Hør efter, Israel, mit udvalgte folk. Jeg er den eneste sande Gud, den første og den sidste. 13Det var mig, der lagde jordens fundament og udspændte himmelhvælvingen. På mit ord blev de til, og de adlyder mig. 14Kom og hør, hvad jeg siger. Hvem af jeres afguder har nogen sinde fortalt jer, at Kyros er min forbundsfælle, mit redskab til at udslette Babylon og udrydde kaldæernes slægt? 15Jeg tilkaldte ham, og jeg giver ham sejr, hvor han rykker frem. 16Kom og hør godt efter! Fra begyndelsen har jeg talt åbenlyst til jer, altid parat til at gennemføre mine planer.”48,16 Teksten er uklar.
Og nu har Gud Herren og hans Ånd sendt mig til jer med følgende budskab: 17Herren, Israels hellige Gud og Befrier, siger: „Jeg er Herren, din Gud, som lærer dig, hvad der er til dit eget bedste, og leder dig frem ad den vej, du skal gå. 18Hvis du bare havde adlydt mine befalinger, ville du have oplevet fred og fremgang i overflod. 19Da ville dine efterkommere være blevet talløse som sandet på stranden, og I ville have undgået min hårde straf.”
20Men nu skal I forlade Babylonien og skynde jer væk fra kaldæerne. Råb af glæde og bring bud til jordens ende: „Herren har befriet sit folk, sin tjener Israel!” 21Da Herren førte sit folk gennem ørkenen, led de ikke af tørst, for han kløvede klippen og lod vand vælde frem. 22Men de gudløse finder ingen fred, siger Herren.
Господ – господар будућности
1„Слушај ово, доме Јаковљев,
који се називате именом Израиљевим
и који сте изашли из вода Јудиних,
који се заклињете именом Господњим,
спомињете Бога Израиљева
не у истини и не у праведности.
2Јер по Светом Граду ви се називате
и на Бога Израиљева ви се ослањате,
његово је име: Господ над војскама.
3Од почетка, од давнина обавештавам,
из мојих уста је изашло
и објавићу што се чини изненада,
и то се збило.
4Иако сам знао да си тврдокоран,
и да је врат твој жила гвоздена,
и да је чело твоје бронза;
5ипак сам ти већ онда најавио,
обавестио те пре него се збуде;
да не рекнеш:
’Мој кип то учини,
и мој лик резани и мој лик ливени то заповедише.’
6Чуо си, погледај све то.
Зар нећете објављивати?
И ново ћеш од сада слушати од мене,
тајанствено, што знао ниси.
7Сада је створено,
а није од раније и пре овог дана,
што ни чуо ниси; да не рекнеш:
’Гле, то сам већ знао.’
8Нити си чуо, нити си знао,
нити се уши твоје од пре отворише.
Та, знао сам да ћеш изневерити
и да су те назвали отпадником чим си се родио.
9Због имена својега спутавам гнев свој,
и због части своје уздржавам се према теби,
иначе бих те истребио.
10Ево, претопићу те, али не као сребро;
прочишћавам те у топионици невољничкој.
11Због себе, због себе ћу учинити.
Зар да се богохули?
И славу своју другом дати нећу.“
Господ благовести свог миљеника
12„Чуј мене, Јакове,
и Израиљу, кога сам позвао:
Ја јесам,
ја сам Први, ја сам и Последњи.
13Рука је моја и земљу утемељила,
а десница моја небеса је распрострла,
кад ја њих позовем,
скупа ће се постројити.
14Скупите се сви и послушајте:
Ко је од њих то најавио?
Онај кога Господ воли
вољу његову ће учинити над Вавилоном
и над потомством његовим, Халдејцима.
15Ја, ја сам рекао,
њега сам позвао,
њега водио,
и његов пут унапредио.
16Приступите ми и послушајте ово:
Нисам вам од почетка у тајности говорио,
и био сам тамо кад се то догађало.
А сад ме шаље Господар Господ
и Дух његов.“
Шта ће бити са Израиљем?
17Говори Господ, Откупитељ твој,
Светитељ Израиљев:
„Ја, Господ Бог твој,
учим те на добробит,
упућујем те којим ћеш путем ићи.
18О, да си се покорио мојим заповестима,
мир би твој био као река,
и праведност твоја као таласи морски.
19Потомства би твојег било као песка,
а порода твога као његових зрнаца.
Не би се затрло и не би се избрисало
име његово пред лицем мојим.“
Песма о изласку из Вавилона
20Изађите из Вавилона!
Бежите из Халдеје!
Гласом ускликталим благословите;
ово објављујте;
то разгласите до краја земље.
Говорите: „Откупио је Господ свог слугу Јакова!“
21И нису били жедни док су ишли пустошима,
воду им је из стене наточио,
и стену је расцепио
и вода је потекла.
22„Нема мира!
– говори Господ опакима.
