1Ve jer, der tager den med ro i Jerusalem og lever sorgløst i Samaria. I betragter jer selv som de bedste ledere i det bedste land, og Israels folk kommer til jer for at få råd og hjælp. 2Men tænk på, hvordan det er gået Kalno6,2 Eller: „Kalne”, se Es. 10,9. og den tidligere storby Hamat. Og hvad med filisterbyen Gat? Når de blev lagt i ruiner, hvad så med jer? Er jeres byer og lande bedre end deres? 3I tror, at dommen er langt borte, men jeres handlinger bringer den tæt på.
4I nyder livet henslængt på jeres elfenbensudsmykkede senge og divaner. I frådser i fede lamme- og kalvestege, 5mens I synger viser og spiller på lyrer fra Davids tid. 6I drikker vin af de hellige offerskåle og bruger de bedste aromatiske olier på jer selv i stedet for at faste og sørge over Israels forfald. 7Derfor skal I blive de første, som føres i eksil. Jeres lystige fester får en brat ende.
8Herren, den almægtige Gud, har svoret ved sig selv: „Jeg hader Israels hovmod og foragter deres paladser. Derfor overgiver jeg deres by med alle dens indbyggere i fjendens hånd.”
9Om så ti mænd skjuler sig i et hus, skal de alle dø. 10Hvis en slægtning kommer for at hente de døde i huset og begrave dem, råber han måske ind i huset, om der er flere tilbage. Hvis svaret er: „Nej!” vil han sige: „Pas på, nævn ikke Herrens navn, for at han ikke skal høre dig!” 11For når først Herren har afsagt sin dom, skal både små og store huse jævnes med jorden.
12Lader man heste galopere på klipper? Lader man okser pløje havet? Men I har stik imod al fornuft vendt retten til uret og erstattet det gode med det onde. 13I praler over at have besejret de magtesløse og er stolte over, hvad I har kunnet udrette i egen kraft.
14„Åh, Israels folk,” siger Herren, den almægtige Gud. „Jeg sender et fremmed folk imod jer. De vil hærge jeres land fra Lebo-Hamat i nord til Arabadalen mod syd.”
Јао лакомисленима!
1Јао лакомисленима на Сиону,
онима што су безбрижни на гори Самарији,
онима што се зову угледнима најбољих народа,
а којима долази дом Израиљев!
2Пређите у Халани, разгледајте,
па оданде идите у Амат-Рабу
и спустите се у Гат филистејски.
Јесу ли та царства боља од ових
и да ли су им пространије међе од ваших међа?
3Ви одгурујете долазак дана зла,
а примичете владавину насиља.
4Башкарите се на лежајима од слоноваче,
протежете на диванима својим
и једете јагњад из стада
и телад из штале.
5Дрндате по харфи,
као Давид себи измишљате инструменте.
6Ви пехарима пијете вино,
мажете се најбољим уљима
и не боле вас Јосифове развалине.
7Зато ћете сада отићи у изгнанство на челу изгнаника,
умукнуће славље оних што се протежу.
Бог се гнуша Јаковљевог поноса
8Собом се заклео Господ Бог, овако говори Господ, Бог над војскама:
„Гнушам се Јаковљевог поноса
и мрзим његова утврђења.
Зато ћу да предам град
и све у њему.“
9Ако и десеторо људи преостане у једној кући и они ће помрети. 10Њихов рођак, најближи њихов ће их узети да их спали, да изнесе кости њихове из куће. И рећи ће ономе у ћошку куће: „Је ли још неко са тобом?“ А он ће му одговорити: „Није.“ И додаће: „Тише само! Не спомињи Господње име!“
11Јер, ево, Господ заповеда
и удариће велику кућу и развалиће је,
а мања ће кућа пући.
12Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
Јер, правду сте у отров преокренули
и у пелен плод праведности.
13Радујете се Ло-Девару и говорите:
„Нисмо ли својом снагом освојили Карнајим!“
14„Јер, ево, подижем против вас, о, доме Израиљев
– говори Господ Бог над војскама –
народ који ће вас тлачити
од Лево-Амата до пустињског потока.“
