Bestemmelser vedrørende krig
1Når I går i krig og står ansigt til ansigt med fjendens mange heste og stridsvogne og en hær, der er langt stærkere end jeres, skal I ikke lade jer slå ud. Herren, jeres Gud, er med jer. Han er den samme Gud, som førte jer ud af Egypten. 2Men før I rykker frem, skal præsten tale til krigerne og sige:
3‚Hør her, israelitiske mænd! I skal ikke være bange for at kaste jer ud i kampen i dag. 4Herren, jeres Gud, er med jer, og han vil kæmpe på jeres side imod fjenderne og give jer sejr.’
5Derefter skal hærførerne tage ordet og sige: ‚Er der nogen, som netop har bygget sig et hus, men ikke har indviet det endnu? I så fald skal han vende hjem, for hvis han dør i kampen, bliver det en anden, der kommer til at indvi det. 6Er der nogen, som endnu ikke har fået vinhøsten i hus? I så fald skal han vende hjem, for hvis han dør i kampen, kommer en anden til at nyde frugten af hans arbejde. 7Er der nogen som er forlovet? Så tag hjem og gift jer, for hvis I dør i kampen, bliver det en anden, som gifter sig med jeres tilkommende. 8Er der nogen, som er bange for at kæmpe? I så fald skal I vende hjem, så I ikke ved jeres frygt nedbryder hærens moral.’ 9Efter at hærførerne har sorteret den slags mænd fra, skal de udvælge de forskellige befalingsmænd.
10Når I påtænker at storme en by, skal I først give indbyggerne mulighed for at overgive sig. 11Hvis de vælger at overgive sig og åbner portene for jer, kan I gå ind og gøre dem til jeres slaver. 12Men hvis de ikke vil slutte fred, skal I belejre byen, 13og når Herren udleverer byen til jer, skal I slå samtlige mænd i byen ihjel, 14men I kan selv beholde kvinderne, børnene, husdyrene og det øvrige krigsbytte. 15De her retningslinier gælder kun for byer, der ligger langt væk, ikke for byer i det land, som I skal over og tage i besiddelse.
16Inden for landets grænser skal I udrydde alt og alle, I må ikke skåne nogen overhovedet, 17men udslette befolkningen totalt, hittitterne, amoritterne, kana’anæerne, perizzitterne, hivvitterne og jebusitterne, sådan som Herren har befalet. 18På den måde undgår I at synde imod Herren ved at lade jer friste til at deltage i deres væmmelige afgudsdyrkelse.
19Når I belejrer en by, må I ikke ødelægge frugttræerne på stedet. I må spise af frugten, men ikke fælde træerne. Det er jo ikke dem, I kæmper imod. 20De træer, som ikke bærer spiselige frugter, kan I hugge om og bruge til angrebsramper og lignende.
Закони о рату
1Кад кренеш у рат против својих непријатеља, и видиш коње, бојне кочије, и војску бројнију од себе, не бој их се, јер је с тобом Господ, Бог твој, који те је извео из Египта. 2Пре него што ступиш у бој, нека приступи свештеник и обрати се народу. 3Нека им каже: ’Чуј, Израиљу! Данас ступате у рат против својих непријатеља. Не клоните срцем! Не плашите се! Не бојте се! Нека вас не хвата страва од њих! 4Јер, Господ, Бог ваш, иде с вама да се бори против ваших непријатеља и да вас избави.’
5Затим нека се војни заповедници обрате народу: ’Има ли кога да је саградио нову кућу, али се није уселио у њу? Нека се врати својој кући, да не погине у рату па да се други насели у њу. 6Има ли кога да је засадио виноград, а још га није брао? И он нека се врати својој кући, да не погине у рату, и да му неко други не обере род. 7Има ли кога да се верио, али се још није оженио? Нека се врати својој кући, да не погине у рату, па да се неко други не ожени његовом вереницом.’ 8Нека војни заповедници још кажу народу: ’Има ли кога да је плашљив и малодушан? Нека се врати својој кући, да не би и његова браћа клонула срцем као он.’ 9Кад заповедници престану да говоре народу, нека поставе главаре да воде народ.
10Кад кренеш на град да га нападнеш, најпре му понуди мир. 11Ако прихвате мир и отворе градска врата, нека сав народ који се нађе у њему буде подвргнут принудном раду, па нека ти служи. 12Ако не прихвати мир, него зарати с тобом, опседни га. 13Када ти га Господ, Бог твој, преда у руке, побиј мачем све његове мушкарце. 14А жене, децу, стоку и све што се нађе у граду – сав плен – узми себи, па уживај у плену својих непријатеља које ти је предао Господ, Бог твој. 15Овако поступај са свим градовима који су веома далеко од тебе, градовима који не припадају народима који су одавде.
16Само у овим градовима, које ти Господ, Бог твој, даје у наследство, не остављај у животу живу душу. 17Само Хетите, Аморејце, Хананце, Фережане, Евејце и Јевусејце удари клетим уништењем, као што ти је Господ, Бог твој наредио, 18да вас не би научили да чините сва одвратна дела која они чине за своје богове, и да ви не бисте грешили против Господа, Бога свога.
19Кад дуго времена опседаш град, борећи се да га освојиш, не уништавај његово дрвеће секући га секиром. Не сеци га, него једи његов плод. Зар су стабла на пољу људи, па да их опседаш? 20Можеш да уништаваш и сечеш само оно дрвеће за које знаш да нису воћке. Од њих гради направе за опседање града који је у рату с тобом, док не падне.
