Bileams sidste budskaber
1Nu stod det klart for Bileam, at Herren ønskede at velsigne Israel. Derfor gik han ikke afsides som før for at få Herren i tale. I stedet kastede han et blik ud over ørkenen, 2hvor folket havde slået lejr stamme for stamme. Da kom Guds Ånd over ham, 3og han kom med følgende budskab:
„Således siger Bileam, Beors søn,
manden, der ser med lukkede øjne,
4manden, som hører Guds stemme,
kender den Højestes hemmeligheder,
manden, som skuer syner fra den Almægtige,
hensunket med sit indre øje vidt åbent:
5Hvor er dine telte smukke, Israel,
dine boliger er skønne at se på.
6Som frodige planter i en frugtbar dal,
som velvandede haver ved flodens bred,
som agaver, plantet af Herren selv,
som cedertræer, plantet ved vandløb.
7Vand har de i overflod,
rigeligt til at vande deres korn.
Deres konge er mægtigere end Agag,
hans kongerige uden sidestykke.
8Gud førte dem ud af Egypten,
han gav dem styrke som vildoksen.
De opæder de folk, som står dem i vejen,
skyder dem med pile, knuser deres knogler.
9Som en sejrende løve lægger de sig til ro.
Hvem vover at vække deres vrede?
Velsignet er den, der velsigner dig.
Forbandet er den, der forbander dig.”
10Kong Balak blev nu så rasende på Bileam, at han knyttede næverne og skreg: „Jeg sendte bud efter dig, for at du skulle forbande mine fjender, og i stedet har du nu velsignet dem tre gange! 11Nu kan det være nok! Forsvind med dig. Rejs hjem til dit eget land. Jeg havde tænkt at lønne dig rigeligt, men det har Herren nu forhindret.”
12Bileam svarede: „Jeg fortalte for længst dine sendebud, 13at om du så gav mig et helt palads fuldt af guld og sølv, kunne jeg ikke modsætte mig Herrens vilje eller lave om på den. Jeg sagde udtrykkeligt, at jeg ikke kunne sige andet end det, Herren gav mig at sige. 14Ja, nu vil jeg vende hjem til mit folk, men først vil jeg lade dig vide, hvad dette folk skal gøre ved dit folk i tiden, der kommer.”
15Og Bileam fremkom med følgende profeti:
„Således siger Bileam, Beors søn,
manden, der ser med lukkede øjne,
16manden, som hører Guds stemme,
og kender den Højestes hemmeligheder,
manden, som skuer syner fra den Almægtige,
hensunket med sit indre øje vidt åbent:
17Jeg ser ham komme—dog ikke endnu.
Jeg skuer ham i det fjerne.
En stjerne stiger op fra Jakob,
en konge fremstår fra Israel.
Han knuser begge Moabs flanker,
tilintetgør alle Sets sønner.
18Edom bliver underlagt Israel,
Seirs land bliver dets ejendom.
Israel skal vokse sig stærk,
Guds folk skal kue sine fjender.
19En hersker skal fremstå fra Jakob,
han udrydder de overlevende i byen.”
20Da vendte Bileam sig mod amalekitternes land og fortsatte:
„Først var amalekitterne en stormagt,
men de går undergangen i møde til sidst.”
21Derefter vendte han sig i retning af kenitternes land og sagde:
„Du stoler på din stærke borg,
din rede er bygget på bjergets top.
22Men jeres land bliver ødelagt,
når assyrerne fører jer bort i eksil.”
23Bileams sidste budskab lød:
„Hvem kan bestå, når Gud sender sin hær?
24Skibe skal komme fra grækernes24,24 På hebraisk: kittim eller „kittæerne”. Det henviser til et folk, som først slog sig ned på Cypern, men senere bredte sig til andre kyststrækninger i det østlige Middelhav. Se 1.Mos. 10,4. kyst,
de kuer både assyrerne og hebræerne.24,24 På hebraisk: Eber. Det var en søn af Sem og stamfar til Abraham. Se 1.Mos. 10,21 og 1.Krøn. 1,24-27.
Men derefter går de selv til grunde.”
25Så skiltes Bileam og kong Balak og drog hver til sit.
1Кад је Валам видео да је Господу по вољи да благосиља Израиља, није више ишао да тражи знамења као претходна два пута, него се окренуо лицем према пустињи. 2Кад је Валам погледао, видео је како Израиљ логорује по својим племенима. Тада је Дух Господњи дошао на њега, 3па је изрекао своју причу. Рекао је:
„Пророштво Валама, сина Веоровог,
пророштво човека, који јасно види,
4пророштво онога што речи Божије чује.
Он виђење прима од Свемоћнога,
на тло пада очима отвореним.
5Како су ти дивни шатори, Јакове,
и твоја боравишта, Израиљу!
6Као потоци гранају се,
као вртови покрај реке,
као алоје које Господ посади,
као кедрови што су покрај воде.
7Вода ће потећи из његових ведара,
потомство му бити над многим водама.
Цар ће му се уздићи над Агагом,
и царство се његово узвисити.
8Из Египта Бог га је извео,
он је њему као рози биволови.
Непријатеље ће своје прождрети,
кости им сломити,
стрелама их пробости.
9Спустио се као лав,
легао је као лавица;
ко сме њега да изазива?
Блажени да су који тебе благосиљају,
проклети да су који тебе проклињу!“
10Ту се Валак разгневи на Валама, пљесну дланом о длан, па рече Валаму: „Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље, а ево, ти си их благословио сва ова три пута! 11Одлази сада у своје место! Рекао сам да ћу те богато наградити, али Господ ти је ускратио награду.“
12Валам одговори Валаку: „Зар нисам рекао и твојим гласницима које си послао: 13’Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господњу, како бих на своју руку учинио било добро, било зло – говорићу оно што ми Господ буде рекао’? 14А сад, ево, идем своме народу, хајде да ти саопштим шта ће овај народ учинити твом народу у последњим данима.“
Валамова четврта прича
15Тада Валам изрече своју причу:
„Пророштво Валама, сина Веоровог,
пророштво човека који јасно види,
16пророштво онога што Божије речи чује,
и познаје мудрост Свевишњега.
Он виђење прима од Свемоћнога,
на тло пада очима отвореним.
17Видим га, али не у садашњости,
посматрам га, али не из близа.
Звезда ће изаћи од Јакова,
жезло се подићи од Израиља;
он ће сатрти крајеве моавске,
и разбити Ситове потомке.
18Едом ће постати туђа имовина,
Сир, душман његов запоседнут биће,
кад Израиљ наступи са силом!
19Владар ће од Јакова изаћи,
и истребити преживеле из града.“
Валамова пета прича
20Затим је погледао према Амалику и изрекао своју причу:
„Амалик је био први међу народима,
али му је крај у пропасти.“
Валамова шеста прича
21Онда је погледао према Кенеју и изрекао своју причу:
„Чврсто стоји твоје станиште,
гнездо24,21 Реч за гнездо звучи слично као Кајин, што је игра речи у јеврејском. твоје на стени почива.
22Но, Кенеј ће бити истребљен,
кад га Асирија у робље одведе.“
Валамова седма прича
23Поново Валам изрече своју причу:
„Јао! Ко ће преживети кад Бог учини ово?
24Бродови ће доћи из Китима,
али ће и он пропасти заувек,
кад покори Асирију и Евера.“
25Потом Валам устане и врати се у своје место, а Валак оде својим путем.
