Regler for gaver til Herren og deres løskøbelse
1Herren sagde til Moses: 2„Sig til Israels folk, at hvis et menneske er blevet givet eller giver sig selv til Herrens tjeneste som følge af et særligt løfte, kan dette menneske købes fri mod følgende betaling: 350 shekel for en mand mellem 20 og 60 år, 430 shekel for en kvinde, 520 shekel for en dreng mellem 5 og 20 år, 10 shekel for en pige, 6fem shekel for en dreng mellem en måned og fem år, tre shekel for en pige, 715 shekel for en mand over 60 år; og ti shekel for en kvinde over 60 år. 8Men hvis den, der aflagde løftet, ikke har råd til at betale det forlangte beløb, skal han føre personen til præsten, og præsten skal vurdere, hvor meget den pågældende kan betale.
9Har man lovet Herren et af de dyr, der kan anvendes som offerdyr, kan det ikke købes fri. Når det først er lovet til Herren, er det blevet hans ejendom. 10Når løftet skal indfries, kan man ikke bytte det lovede dyr med et andet, hvad enten det er et ringere eller et bedre dyr. Kommer man med et andet dyr end det lovede, skal begge dyr tilfalde Herren.
11Har man lovet Herren et af de dyr, der ikke kan anvendes som offerdyr, skal man føre dyret til præsten, 12så han kan vurdere dets pris, og den vurdering kan ikke ankes. 13Ønsker giveren nu at løskøbe dyret, kan han gøre det ved at betale vurderingssummen plus 20 procent.
14Har nogen lovet at give sit hus til Herren, skal præsten vurdere husets værdi, og den vurdering kan ikke ankes. 15Hvis giveren ønsker at tilbagekøbe huset, skal han betale vurderingssummen med et tillæg på 20 procent.
16Har nogen lovet at give et stykke af sin slægtsjord til Herren, skal jordens pris vurderes efter, hvor meget såsæd, der skal bruges til at tilså jordstykket med byg, 50 shekel pr. tønde27,16 På hebraisk: „en homer”. Størrelsen af dette rummål kendes ikke med sikkerhed, men anslås normalt til ca. 220 liter. En dansk tønde er ca. 130 liter. såsæd. 17Dette beløb skal gælde, hvis jorden bliver givet i et jubelår. 18Men sker det efter et jubelår, skal vurderingssummen udregnes i forhold til antallet af de årsafgrøder, der er tilbage indtil næste jubelår, så beløbet bliver reduceret. 19Ønsker giveren senere at tilbagekøbe sit jordstykke, skal han betale vurderingssummen med et tillæg på 20 procent. 20Men hvis han ikke køber jorden tilbage inden jubelåret, eller hvis præsten allerede har solgt den videre, kan jorden ikke senere købes tilbage af den oprindelige ejer. 21Når jubelåret kommer, og jordstykket gives fri, skal den tilhøre Herren og overdrages til præsternes brug.
22Hvis nogen har købt et stykke jord, som ikke er hans egen slægtsjord, og ønsker at give jorden til Herren, 23skal præsten vurdere jordens værdi efter, hvor lang tid der er til jubelåret. Giveren skal så i stedet for jorden straks betale et beløb svarende til præstens vurderingssum. 24Når jubelåret kommer, skal jorden overdrages den oprindelige ejer, som i sin tid solgte den. 25En shekel sølv skal vejes efter den standardvægt, der bruges i helligdommen.27,25 Standardvægten for en shekel menes at have været ca. 10 gram.
26Ingen kan give den førstefødte kalv eller det førstefødte lam eller kid til Herren, for det førstefødte tilhører i forvejen Herren. 27Men hvis det førstefødte dyr er af den slags, der ikke kan bruges som offerdyr, skal ejeren betale præsten vurderingsprisen med et tillæg på 20 procent, og hvis ejeren ikke vil løskøbe dyret, skal præsten sælge det til en anden for vurderingssummen. 28Men alt, som betingelsesløst er helliget Herren, hvad enten det drejer sig om mennesker, dyr eller arvet jord, kan ikke købes tilbage eller sælges, for det er helligt og tilhører Herren ubetinget. 29Hvis et menneske er skyldig til døden, kan det ikke købes fri mod at betale en løsesum. Det menneske skal dø.
30En tiendedel af landets korn- og frugthøst er helliget Herren og tilhører ham. 31Hvis nogen ønsker at betale med rede penge i stedet, skal han betale vurderingssummen med et tillæg på 20 procent. 32Også hver tiende af jeres hornkvæg og småkvæg skal gives til Herren. 33I må ikke skele til om dyrene er gode eller dårlige, når I betaler jeres tiende til Herren. Et lovet dyr kan ikke senere ombyttes med et andet. Kommer nogen med et andet dyr, skal begge dyr tilfalde Herren, og de kan ikke købes fri med penge.”
34Det var, mens Moses opholdt sig på Sinaibjerget, at Herren gav ham alle de her love, som skulle gives videre til Israels folk.
Заветовани дарови
1Господ рече Мојсију: 2„Говори Израиљцима и реци им: ’Ако неко заветује Господу особу, али хоће да се откупи, овако ћеш вршити процену: 3мушкарца између двадесет и шездесет година старости процени на педесет сребрних шекела27,3 Око 580 gr. према храмском шекелу27,3 Око 12 gr.. 4Ако се ради о жени процени је на тридесет шекела27,4 Око 345 gr.. 5Мушко између пет и двадесет година старости процени на двадесет сребрних шекела27,5 Око 230 gr., а женско на десет шекела27,5 Око 115 gr.. 6Мушко између месец дана и пет година старости процени на пет сребрних шекела27,6 Око 58 gr., а женско на три сребрна шекела27,6 Око 35 gr.. 7Мушко од шездесет година и старије процени на петнаест шекела27,7 Око 175 gr., а женско на десет шекела. 8Уколико особа не може да плати процењену вредност, нека дође к свештенику, који ће га проценити; свештеник ће проценити онога који чини завет према његовим могућностима.
9Ако неко доноси живинче као принос Господу, што год се даје Господу, свето је. 10Добро живинче се не сме надоместити, нити заменити за лоше, или лоше живинче за добро. Ако се једно живинче замени другим, тада ће и заветовано и замењено бити свето. 11Ако је живинче нечисто, те није од оних које се могу принети Господу, нека га донесе пред свештеника. 12Нека га свештеник процени према томе да ли је добро или лоше. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. 13Ако власник хоће да га откупи, нека дода једну петину на процењену вредност.
14Ако неко заветује своју кућу Господу, нека свештеник процени кућу према томе да ли је добра или лоша. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. 15Уколико онај који заветује своју кућу хоће да је откупи, нека дода једну петину на процењени износ, и биће његова.
16Ако неко заветује Господу једну њиву од свог породичног имања, процени је према количини семена које иде у сетву: за један хомер27,16 Један хомер захвата око 220 l. јечменог семена педесет сребрних шекела27,16 Око 580 gr.. 17Ако заветује своју њиву у опросној години, процењена вредност остаје иста. 18Ако своју њиву заветује након опросне године, свештеник ће прорачунати цену према броју година које преостају до наредне опросне године, па ће се њена процењена вредност сразмерно умањити. 19Ако онај који заветује њиву пожели да је откупи, нека дода једну петину на процењену вредност, и биће његова. 20У случају да не откупи њиву, него је прода другоме, више је не може откупити. 21Кад њива буде ослобођена у опросној години, нека буде посвећена као њива заветована Господу и постане свештеникова имовина.
22Ако неко заветује Господу њиву коју је купио, али није део његовог породичног имања, 23нека свештеник прорачуна њену вредност према процени до опросне године, и нека истога дана исплати процењени износ као ствар посвећену Господу. 24У опросној години њива ће се вратити ономе од кога ју је купио; ономе који држи њиву у поседу. 25Свака процена ће се вршити према храмском шекелу: у једном шекелу има двадесет гера27,25 Око 12 gr..
26Првина стоке, пошто је првина, припада Господу, и зато се не може заветовати. Било во или овца, оно припада Господу. 27Ако је то једна од нечистих животиња, она се може откупити по процењеној вредности додавши петину цене. Ако се не откупи, нека се прода по процењеној вредности.
28Шта год неко има, па заветом посвети Господу, било то особа, живинче, или њива на породичном имању, не сме се продати, нити откупити. Све што је заветом посвећено, најсветије је Господу.
29Ниједна особа, која је одређена за клето уништење, не сме се откупити: мора свакако да се погуби.
30Десетак од сваког земаљског семена и од плодова са стабала припада Господу: то је свето Господу. 31Ако неко хоће да откупи део свог десетка, нека дода на то петину цене. 32Десетак од све крупне и ситне стоке, свако десето од оног што пролази испод пастирског штапа, нека буде свето Господу. 33Нека нико не испитује је ли добро или лоше, и нека се не замењује. А ако се замени, тада ће и прво и замењено бити свето; не сме се откупити.’“
34Ово су заповести које је Господ дао Мојсију за Израиљце на Синајској гори.
