Påskefejringen genindføres
1Kong Hizkija sendte bud til hele befolkningen i Israel30,1 På dette tidspunkt er Nordriget opløst som selvstændig stat og underlagt assyrisk herredømme. En stor del af befolkningen blev ført i eksil, men der er stadig israelitter tilbage, især i Efraim og Manasses stammeområder. og Juda og bad dem komme til templet i Jerusalem for at fejre påskefesten for Herren, Israels Gud. Der blev skrevet breve specielt til de to stammeområder nærmest mod nord, Efraim og Manasse. 2Kongen havde efter samråd med sine embedsmænd og Jerusalems ledere besluttet at holde en påskefest i årets anden måned. 3Påsken skulle efter de normale forskrifter holdes i årets første måned, men der var stadig for få indviede præster, og det havde ikke været muligt at give folket besked i god tid. 4Men både kongen og hans rådgivere mente, at det var i orden at fejre en forsinket påskehøjtid. 5Derfor sendte de besked til hele Israels befolkning fra Dan i nord til Be’ersheba i syd og indbød alle til at komme til Jerusalem og fejre påske for Herren, Israels Gud. Det var meget længe siden, man havde fejret påsken efter de givne forskrifter, hvor folk kom tilrejsende i stort tal.
6Altså blev der sendt budbringere ud over hele Israels land, samt Judas land, med følgende brev fra kongen og hans rådgivere:
Israelitter, vend tilbage til Herren, Abrahams, Isaks og Jakobs Gud, så vil han være nådig mod den rest af jer, som er undsluppet assyrerkongens magt. 7Gør ikke som jeres forfædre og slægtninge, der var troløse over for Herren, deres fædres Gud, og blev mishandlet, som I selv har set. 8Vær ikke lige så stædige som dem, men vend jer til Herren, mød op i hans helligdom, som for altid er indviet til ham, og tjen Herren, jeres Gud, så hans vrede imod jer kan høre op. 9Hvis I vender jer til ham, vil jeres slægtninge og børn få en barmhjertig behandling af deres fangevogtere og få lov til at drage tilbage til deres land. Herren, jeres Gud, er nådig og barmhjertig. Han vil ikke lade jer i stikken, hvis I vender om til ham.
10Kongens sendebud gik fra by til by i hele Efraim og Manasse og videre op til Zebulon i nord, men de blev stort set modtaget med latter og hån. 11Dog var der nogle i Asher, Manasse og Zebulon, som var villige til at ydmyge sig og møde op i Jerusalem. 12For Judas vedkommende var der et fælles, gudgivet ønske om at følge kongen og hans embedsmænds opfordring, der byggede på Herrens ord. 13Derfor samledes en stor menneskemængde i Jerusalem for at fejre påskehøjtiden i årets anden måned. 14De gjorde fælles front mod afgudsdyrkelsen i Jerusalem ved at nedrive alle de altre, der tidligere blev brugt til afgudsdyrkelsen, og smide dem ud i Kedrondalen.
15Den fjortende dag i årets anden måned slagtede de så påskelammene. Mange præster og levitter skammede sig over deres tidligere afgudsdyrkelse, og derfor gennemgik de renselsesceremonien og bragte brændofre til Herrens tempel. 16Efter forskrifterne i Toraen, som Guds tjener Moses havde givet dem, indfandt de sig på deres poster i templet og stænkede blodet, som levitterne rakte dem, på alteret.
17-19Eftersom mange af de tilrejsende, især fra Efraim, Manasse, Issakar og Zebulon, ikke havde været igennem renselsesceremonien og derfor var urene, slagtede levitterne deres påskelam for dem, så det blev et offer, Herren kunne acceptere. Kong Hizkija bad følgende bøn for dem: „Herre, du er en god Gud. Se i nåde til alle, der har besluttet at følge dig, deres fædres Gud, på trods af at de ikke har gennemgået renselsesceremonien.” Derefter fik de lov til at spise påskemåltidet, selv om det egentlig var i modstrid med reglerne. 20Herren hørte Hizkijas bøn og straffede dem ikke for det.
21I de følgende syv dage fejrede alle de israelitter, som var til stede i Jerusalem, med stor glæde de usyrnede brøds højtid.
Hver dag lovpriste levitterne og præsterne Herren af hele deres hjerte, 22og kongen roste levitterne for deres dygtighed. I løbet af de syv dage bragte folket mange takofre, og de holdt fest i taknemmelighed til Herren, deres fædres Gud.
23Alle folk var så glade og begejstrede, at man enstemmigt vedtog at forlænge højtiden med endnu syv dage. 24Kongen skænkede i den anledning 1000 ungtyre og 7000 stykker småkvæg, og de ledende mænd gav 1000 ungtyre og 10.000 stykker småkvæg. Da trådte endnu en gruppe præster frem og indviede sig til at tjene Herren helt og fuldt.
25Alle var lykkelige og glade, både Judas folk, præsterne, levitterne, gæsterne fra Israel og de fremmede, der havde bosat sig enten i Judas eller Israels land. 26Ikke siden kong Salomons tid havde der været en så vidunderlig højtidsfest i Jerusalem. 27Til sidst rejste præsterne og levitterne sig for at nedbede Herrens velsignelse over folket, og i sin bolig i Himlen hørte Herren deres bøn og velsignede dem alle.
Језекија слави Пасху
1Језекија је поручио свем Израиљу и Јуди, а Јефрему и Манасији је послао писма да дођу у Дом Господњи у Јерусалим и славе Пасху Господу, Богу Израиљевом. 2Цар се посаветовао са својим главарима и са целим збором у Јерусалиму да другог месеца славе Пасху. 3Наиме, у то време нису могли да је одрже јер се није посветило довољно свештеника, а и народ се није окупио у Јерусалиму. 4Ова одлука се учинила ваљаном и цару и свем збору. 5Одлучили су да проглас прође кроз сав Израиљ од Вир-Савеје до Дана – да се дође на прославу Пасхе Господу, Богу Израиљевом, у Јерусалим – јер је велик број није славио онако како је прописано.
6Тако су гласници са писмима цара и његових главара отишли по свем Израиљу и Јуди, онако како је цар заповедио. Позивали су:
„О, народе Израиљев, вратите се Господу, Богу Аврахама, Исака и Израиља да би он могао да се врати вама који сте преостали, остатку побеглом из руке царева асирских. 7Не будите као ваши очеви и ваша браћа која су згрешила Господу, Богу својих отаца, и он од њих учини пустош, што и сами видите. 8Не будите тврдоглави као ваши очеви. Дајте руку Господу, дођите у његово Светилиште које је он заувек посветио. Служите Господу, свом Богу, да би се од вас одвратио његов распламтели гнев. 9Јер, када се вратите Господу, ваша браћа и ваша деца ће пронаћи смиловање пред вашим поробљивачима, па ће се вратити у ову земљу, јер је милосрдан и милостив Господ, ваш Бог. Он неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.“
10И док су гласници ишли од града до града у Јефремовом и Манасијином крају, све до Завулона, људи су им се подсмевали и ругали. 11Ипак, неки људи из Асира, Манасије и Завулона су се понизили, па су дошли у Јерусалим. 12Божија је рука била и над Јудом и дала им да једним срцем изврше заповест цара и главара, по речи Господњој.
13Тако се у Јерусалиму окупило много народа, баш велико мноштво, да прослави празник Бесквасних хлебова другог месеца. 14Устали су и склонили све жртвенике који су били у Јерусалиму, а онда су и све кадионе жртвенике побацали у поток Кидрон.
15Тако су четрнаестог дана другог месеца заклали Пасху. Свештеници и Левити су се постидели, па су се посветили и донели свеспалнице у Дом Господњи. 16Заузели су своје место према њиховом пропису, према Закону Мојсија, човека Божијег. Свештеници су пошкропили крвљу из руку Левита. 17Наиме, у збору је било много оних који се нису посветили, па су Левити клали Пасху за свакога ко није био чист, да би их посветили Господу. 18Јер већи део народа – многи од Јефрема, Манасије, Исахара и Завулона – се није очистио, а јели су Пасху како није прописано. Али се Језекија помолио над њима и рекао: „Нека добри Господ опрости 19свакоме чије је срце окренуто да тражи Бога Господа, Бога својих отаца, а није чист по прописима очишћења за Светилиште.“ 20Господ је послушао Језекију и излечио народ.
21Тако је израиљски народ, који се окупио у Јерусалиму, прослављао празник Бесквасних хлебова седам дана у великој радости. Левити и свештеници су сваки дан уз громке инструменте славили Господа.
22Језекија се срдачно обраћао свим Левитима који су били вешти у служби Господњој. Они су јели током седам дана празника, жртвовали жртве мира и исповедали се Господу, Богу њихових отаца.
23Тада је сав збор прихватио савет да још седам дана славе, па су с радошћу славили још седам дана. 24Језекија, цар Јуде, је приложио збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца, а кнезови су приложили збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца. И много свештеника се посветило. 25Сви окупљени Јудејци су се радовали као и сви свештеници и Левити, сав збор који је дошао од Израиља, сви дошљаци који су дошли из израиљске земље и сви који су боравили у Јуди. 26Било је то велико весеље у Јерусалиму. Наиме, од времена Соломона, Давидовог сина, цара израиљског, није било тако у Јерусалиму. 27Онда су устали свештеници и Левити па су благословили народ, а Бог је чуо њихов глас и њихове су молитве отишле у Пребивалиште његове светиње на небесима.
