1Mens Jojakim var konge, besatte kong Nebukadnezar af Babylonien Juda, og i tre år var Jojakim tvunget til at betale skat til ham. Derefter gjorde han oprør. 2Da sendte Herren kaldæiske, aramæiske, moabitiske og ammonitiske røverbander ind i landet for at ødelægge det, i overensstemmelse med, hvad han havde sagt gennem sine profeter. 3-4Det skete efter Herrens befaling, for han havde besluttet at udslette Juda som følge af Manasses store synder og den massakre, han havde iværksat i Jerusalem. Det ville Herren ikke tilgive.
5Jojakims øvrige liv og virke er beskrevet i Judas kongers krønikebog. 6Da han døde, blev hans søn Jojakin konge i hans sted.
7Egypterkongen og hans hær blev aldrig mere en trussel for Juda, for Babylonien havde overtaget kontrollen over hele det område, som før lå under Egyptens kontrol, lige fra Egyptens Bæk mod syd til Eufratfloden mod nord.24,7 Altså det samme område, som Herren havde lovet Israels folk (1.Mos. 15,18), og som de også opnåede kontrol over, da Davidsriget havde sin største udbredelse under kong Salomon (1.Kong. 5,1 og 2.Krøn. 9,26).
Kong Jojakin af Juda
8Jojakin var 18 år gammel, da han blev konge, og han regerede i Jerusalem i tre måneder. Hans mor hed Nehushta og var datter af Elnatan fra Jerusalem. 9Han gjorde, hvad der var ondt i Herrens øjne, ganske som sin far, Jojakim.
10Kong Nebukadnezars hær kom og belejrede Jerusalem. 11Den babyloniske konge var personligt til stede under belejringen, 12og kong Jojakin overgav sig sammen med alle sine ledende embedsmænd og enkedronningen, hvorefter de blev ført til Babylon som fanger. Det skete i babylonierkongens ottende regeringsår.
13Babylonierne bortførte også alle tempelskattene og værdierne i det kongelige palads, og de fjernede alle de genstande af guld, som kong Salomon efter Herrens anvisning havde ladet lave til templet. 14Kong Nebukadnezar tog desuden 10.000 krigsfanger med sig fra Jerusalem, byens ledere, officererne og soldaterne, kunsthåndværkerne og smedene. Kun de fattigste og dårligst stillede lod han blive tilbage i Jerusalem.
15Nebukadnezar tog altså kong Jojakin, hans koner, hans embedsmænd, de ledende mænd og enkedronningen med sig til Babylon. 16Derudover tog han 7000 soldater og 1000 kunsthåndværkere og smede. 17Så udpegede han Jojakins farbror Mattanja til konge i stedet for Jojakin, men han ændrede Mattanjas navn til Zidkija.
Kong Zidkija af Juda
18Zidkija var 21 år gammel, da han blev konge, og han regerede i Jerusalem i 11 år. Hans mor hed Hamutal, og var datter af Jirmeja fra byen Libna. 19Han gjorde, hvad der var ondt i Herrens øjne, ligesom Jojakim havde gjort.
20Til sidst var Jerusalems og Judas oprør og ugudelighed blevet så voldsom, at Herren var nødt til at straffe dem og sende dem i eksil.
Jerusalems fald. Templets ødelæggelse. Juda i eksil
Det varede ikke længe, før Zidkija gjorde oprør imod den babyloniske konge.
Вавилон напада Јуду
1У његово време је дошао Навуходоносор, цар вавилонски, и Јоаким му је био поданик три године. Но, предомислио се, па се побунио против њега. 2Али Господ је послао на њега пљачкашке чете Халдејаца и Арамејаца, и пљачкашке чете Амонаца и Моаваца; послао их је на Јуду да га уништи, по речи коју је Господ рекао преко својих слугу пророка. 3То је задесило Јуду по Господњој заповести, да би их уклонио од свога лица због Манасијиних греха, и свега што је учинио. 4Он је, такође, пролио много невине крви. Пошто је испунио Јерусалим невином крвљу, Господ није хтео да му опрости.
5Остала Јоакимова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 6Кад се Јоаким упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Јоахин.
7Египатски цар није више напуштао своју земљу, јер је вавилонски цар освојио све што је припадало египатском цару, од Египатског потока до реке Еуфрата.
Јоахинова владавина и његово изгнанство
8Јоахину је било осамнаест година кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Неуста, ћерка Елнатанова, из Јерусалима. 9Чинио је што је зло у очима Господњим, сасвим онако како је чинио његов отац.
10У оно време су слуге вавилонског цара Навуходоносора напале Јерусалим, тако да је град дошао под опсаду. 11Навуходоносор, вавилонски цар, је дошао до града, док су га његове слуге опседале. 12Тада се Јоахин, цар Јудин, предао вавилонском цару, заједно са својом мајком, својим слугама, својим главарима, и својим дворанима.
Вавилонски цар их је заробио осме године свога царевања. 13Однео је оданде све благо Дома Господњег, и све благо царевог двора, и изломио све златно посуђе Дома Господњег, које је израиљски цар Соломон начинио за Дом Господњи, баш како је казао Господ. 14Затим је преселио сав Јерусалим, све главаре, све ратнике, десет хиљада изгнаника, и све уметнике и коваче; нико није остао, осим најсиромашнијег народа у земљи.
15Одвео је у Вавилон Јоахина, цареву мајку, све његове дворане, и све племиће у земљи; одвео их је из Јерусалима у изгнанство у Вавилон. 16Вавилонски цар је одвео у изгнанство у Вавилон седам хиљада ратника, и хиљаду уметника и ковача; сви су били јаки и способни за рат. 17Вавилонски цар је уместо њега поставио његовог стрица Матанију, коме је променио име у Седекија.
Седекија, цар Јуде
18Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 19Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 20И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
