Kong Ahaz af Juda
1I kong Peka af Israels 17. regeringsår blev Ahaz, Jotams søn, konge i Juda. 2Han var 20 år gammel, og han regerede i Jerusalem i 16 år.
I modsætning til sin forfar David gjorde han ikke, hvad der var ret i Herrens øjne. 3Han var ikke bedre end Israels onde konger, ja, han gik tilmed så vidt, at han ofrede sin egen søn på bålet. Derved fulgte han de afskyelige skikke, som fandtes hos de folk, Herren i sin tid jog ud af landet for at lade israelitterne bosætte sig der. 4Han bragte slagtofre og røgelsesofre til afguderne på offerstederne rundt omkring i landet, både på højene og under de store træer.
5Kong Retzin af Aram og kong Peka af Israel gik nu til angreb på Ahaz. De belejrede Jerusalem, men de måtte opgive at indtage byen. 6Samtidig tilbageerobrede Edoms konge Eilat og fordrev Judas folk fra byen, hvorefter edomitterne flyttede ind igen, og der bor de den dag i dag.
7Kong Ahaz sendte bud til kong Tiglat-Pileser af Assyrien og bad ham om hjælp mod Arams og Israels konger. 8Ahaz tog alt det guld og sølv, som var tilbage i templets og paladsets skatkamre, og sendte det som gave til den assyriske konge. 9Assyrerkongen opfyldte hans ønske, gik til angreb på Damaskus og indtog byen. Indbyggerne blev taget til fange og bortført til Kir, og kong Retzin selv blev dræbt.
10Kong Ahaz tog nu til Damaskus for at møde kong Tiglat-Pileser. Under sit ophold i byen bemærkede Ahaz et usædvanligt imponerende alter i et hedensk tempel, og han lavede en tegning af alteret og sendte tegningen til præsten Urija med en detaljeret beskrivelse af dets dimensioner. 11-12Urija sørgede straks for at bygge et alter i overensstemmelse med Ahaz’ beskrivelse. Da kongen kom tilbage fra Damaskus, stod alteret klar til indvielsen og den første offerceremoni. 13Kongen foretog indvielsen ved først at ofre et brændoffer og dernæst et afgrødeoffer. Han bragte også et drikoffer og et takoffer, hvor offerdyrets blod blev stænket på alteret. 14Så fjernede han det gamle bronzealter, der hidtil havde stået foran templet (mellem indgangen og det nye alter), og anbragte det i stedet nord for det nye alter. 15For fremtiden skulle præsten Urija bruge det nye alter til følgende ofre: Brændofferet om morgenen, afgrødeofferet om aftenen, kongens og folkets egne brændofre og afgrødeofre, og endelig folkets drikofre. Blodet fra offerdyrene skulle stænkes på det nye alter. „Det gamle bronzealter må jeg overveje, hvad jeg skal gøre ved,” sagde kongen.
16Præsten Urija gjorde, som kongen havde befalet. 17Så tog kongen pladerne af rullebordene, som stod ved templets langsider, og han fjernede de store bronzebaljer fra dem. Han fjernede også bronzehavet, der hvilede oven på de 12 okser af bronze, og satte det på et fundament af sten på jorden. 18I sit forsøg på at behage den assyriske konge fjernede Ahaz tilmed sabbatsbaldakinen i templets forgård samt den kongelige indgang til templet.
19Resten af Ahaz’ liv og virke er beskrevet i Judas kongers krønikebog. 20Da Ahaz døde, blev han begravet blandt sine forfædre i Davidsbyen. Hans søn Hizkija blev konge efter ham.
Ахазова владавина над Јудом
1Седамнаесте године Фекаја, сина Ремалијиног, над Јудом се зацарио Ахаз, син Јотамов. 2Ахазу је било двадесет година кад се зацарио. Владао је шеснаест година у Јерусалиму. Он није чинио што је право у очима Господа, Бога свога, као његов праотац Давид. 3Он је ишао путем израиљских царева, и чак је провео свога сина кроз огањ по одвратним обичајима народа које је Господ истерао пред Израиљцима. 4Приносио је жртве на узвишицама и брдима, и под сваким зеленим дрветом.
5Тада су дошли Ресин, арамејски цар и Фекај, син Ремалијин, израиљски цар, да ратују против Јерусалима. Опколили су Ахаза, али нису могли да га савладају.
6У то време је Ресин, арамејски цар, повратио Арамејцима Елат и истерао Јудејце из Елата. Затим су Арамејци и Едомци дошли у Елат где су остали све до данас.
7А Ахаз је послао гласнике Тиглат-Пилесеру, асирском цару, да му кажу: „Ја сам твој поданик и син. Дођи и избави ме из руку арамејског цара и из руку израиљског цара, који ме нападају.“ 8Ахаз је узео сребро и злато које се нашло у Дому Господњем и у ризници царског двора и послао асирском цару на дар. 9Асирски цар га је послушао: напао је Дамаск и освојио га. Народ је преселио у Кир, а Ресина је погубио.
10Кад је цар Ахаз отишао у Дамаск да се сретне с Тиглат-Пилесером, асирским царем, видео је жртвеник у Дамаску. Тада је цар Ахаз послао свештенику Урији слику жртвеника и његов нацрт са свим појединостима за његову израду. 11Свештеник Урија је изградио жртвеник према свим упутствима које му је цар Ахаз послао из Дамаска; направио га је тако пре него што се цар Ахаз вратио из Дамаска.
12Кад се цар вратио из Дамаска и видео жртвеник, приступио је жртвенику и принео жртву на њему. 13Принео је своје жртве свеспалнице и житне жртве, излио жртву изливницу, и запљуснуо жртвеник крвљу своје жртве мира. 14А бронзани жртвеник који је био пред Господом је склонио с његовог места испред Дома, између новог жртвеника и Дома Господњег. Поставио га је са северне стране новог жртвеника.
15Цар Ахаз заповеди свештенику Урији: „На великом жртвенику ћеш палити јутарњу жртву свеспалницу и вечерњу житну жртву и цареву свеспалницу и његову житну жртву, као и свеспалницу свег народа земље, њихову житну жртву и њихове жртве изливнице. Затим га запљусни свом крвљу жртве свеспалнице и свом крвљу жртава. А бронзани жртвеник ће ми служити да преко њега тражим савет16,15 Реч која је овде преведена са тражити савет може да значи више ствари. Даничић је то превео са промислити. Могуће је да се овде та реч користи за гатање путем изнутрица жртве, што је била уобичајена пракса на Блиском истоку и шире..“ 16Свештеник Урија је учинио све што му је заповедио цар Ахаз.
17Цар Ахаз је одсекао оплате с подножја и уклонио с њих умиваоник и море с бронзаних волова који су били под њим, и поставио га на камени под. 18Пред асирским царем је уклонио суботњи трем који је био изграђен унутар Дома Господњег и спољни улаз за цара.
19Остала Ахазова дела, и шта је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 20Кад се Ахаз упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Језекија.
