1. Samuelsbog 13 – BPH & NSP

Bibelen på hverdagsdansk

1. Samuelsbog 13:1-23

Sauls ulydighed imod Gud

1Saul var 30 år, da han blev konge, og han regerede i 42 år.13,1 Den hebraiske tekst siger ordret: „Saul var søn af år i sin regeringstid og regerede i to år over Israel.” De fleste græske håndskrifter mangler vers 1, mens nogle har 30 år. ApG. 13,21 taler om, at Saul regerede i 40 år. Det er muligvis et rundt tal, da den hebraiske tekst siger „to år”. Deraf kommer formodningen om de 42 år. Dog er det også muligt, at versene 1 og 2 skal forstås som følger: „Da Saul havde regeret i to år, udvalgte han 3000…” 2Han udvalgte 3000 af de bedste israelitiske krigere og tog de 2000 med sig til Mikmas i bjergområdet ved Betel, mens han lod de 1000 blive hos sin søn Jonatan, der tog til Geba.13,2 Teksten taler om „Benjamins Gibea/Geba”. Resten af hæren sendte han hjem. 3-4Jonatan angreb og udslettede filistrenes garnison i Geba. Rygtet om denne israelitiske oprørshandling nåede hurtigt til filistrenes hjemland, og Saul skyndte sig at sende bud rundt i hele Israel om, at han havde udryddet filistrenes garnison, og at man kunne forvente, at filistrene nu ville gå til modangreb. Derfor indkaldte han hele Israels hær til at samles ved Gilgal. 5I mellemtiden samlede filistrene en mægtig hær på 3000 stridsvogne, 6000 ryttere og lige så mange fodfolk, som der er sandkorn ved stranden. Denne hær rykkede frem og slog lejr ved Mikmas øst for Bet-Aven. 6Da israelitterne fik øje på fjendens enorme hær, mistede de totalt modet og nogle gemte sig i klippehuler, grotter, kløfter, gravhuler eller tomme vandreservoirer. 7Andre krydsede Jordanfloden og undslap til Gads og Gileads land.

Saul blev i Gilgal med sine mest loyale krigere, som dog rystede af skræk. 8Han ventede på Samuel i syv dage, som han havde fået besked på. Men Samuel kom ikke til Gilgal som ventet, og Sauls mænd begyndte at forlade ham. 9Da besluttede Saul at ofre brændofferet og takofferet uden Samuel. 10Netop som han var færdig med det, kom Samuel. Saul gik ham i møde for at byde ham velkommen. 11Men Samuel udbrød: „Hvad har du dog gjort?” „Hvad skulle jeg ellers stille op?” indvendte Saul. „Mændene begyndte at desertere, du kom ikke til den tid, vi havde aftalt, og filistrene gjorde klar til kamp ved Mikmas. 12Så tænkte jeg: ‚Filistrene kan angribe, hvad øjeblik det skal være, og jeg har endnu ikke bedt Herren om hjælp.’ Derfor tog jeg mod til mig og ofrede selv brændofferet i stedet for at vente på dig.”

13„Hvor var det tåbeligt af dig at overtræde Herren, din Guds, bud!” udbrød Samuel. „Havde du bare adlydt ham, ville han have ladet dig og dine efterkommere bevare kongemagten i Israel for altid. 14Men nu har din ulydighed kostet dig kongedømmet. Herren ønsker nemlig en mand, han kan stole på. Han har allerede udvalgt den mand, som skal være konge for hans folk i stedet for dig, for du har overtrådt hans bud.”

15Derefter forlod Samuel Gilgal og tog til Gibea.13,15 På hebraisk: Benjamins Gibea/Geba. Om det er Geba eller Gibea er ikke helt sikkert. Men Saul og de 600 mand, der var tilbage af hans hær, tog af sted for at møde fjendehæren. 16Saul og Jonatan og deres 600 mand slog lejr i Geba tæt ved Mikmas, hvor filistrenes hær lå. 17I mellemtiden rykkede tre afdelinger ud fra filistrenes lejr. Den ene satte kursen mod Ofra i Shual-området, 18den anden søgte i retning af Bet-Horon, og den tredje mod området over Zeboimdalen i ørkenen.

19På den tid fandtes der ikke en eneste smed i hele Israel, for filistrene ville forhindre hebræerne i at ruste sig med sværd og spyd. 20Derfor var israelitterne tvunget til at opsøge en filistersmed, hver gang de skulle have slebet deres plovskær, hakker, økser eller segl. 21Prisen for en slibning var 2/3 shekel for plovskær og hakker, 1/3 shekel for økser, segl og pigstave. 22Denne situation var årsag til, at der ikke fandtes et eneste sværd eller spyd i hele Israels hær, bortset fra Sauls og Jonatans. 23I mellemtiden var en afdeling af filisterhæren rykket frem og havde besat bjergpasset ved Mikmas.

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 13:1-23

Саул подиже Израиљце на устанак

1Саулу је било тридесет13,1 Јеврејски текст не наводи Саулове године, а ово је решење неколико каснијих преписа Септуагинте. година кад је постао цар, а владао је четрдесет13,1 Јеврејски текст наводи само две године Саулове владавине, што је немогуће према напоменама стиха 8 овог поглавља и податка из Дап 13,21. две године над Израиљем.

2Саул је изабрао себи три хиљаде Израиљаца. Две хиљаде их је било са Саулом у Михмасу, и у горју Ветиља, а хиљаду их је било са Јонатаном у Гаваји Венијаминовој. Остали народ је послао својим кућама.

3А Јонатан је побио филистејски војни табор у Гаваји. Филистејци су чули за то. Тада је Саул заповедио да затрубе у рог по целој земљи, поручивши: „Нека чују ово Јевреји!“ 4Кад је сав Израиљ чуо то, рекли су: „Саул је побио филистејски војни табор, па су Филистејци омрзли Израиљце. Народ се у Гилгалу окупио око Саула.“

5Филистејци су се окупили да ратују против Израиља. Имали су тридесет хиљада бојних кола, шест хиљада коњаника, и војску тако бројну као песак на морској обали. Изашли су и утаборили се код Михмаса, источно од Вет-Авена. 6Кад су Израиљци видели да су се нашли у неприлици, јер је војска била притешњена, народ се посакривао у пећине, жбуње, међу стене, у трапове и јаме. 7Неки Јевреји су чак прешли преко Јордана, у Гадову и Галадову земљу.

Бог одбацује Саула као цара

Саул је још био у Галгалу, а сав је народ, који је ишао за њим, дрхтао од страха. 8Саул је чекао седам дана, према року који је Самуило одредио. Али како Самуило није дошао у Галгал, народ је почео да се разилази од Саула. 9Тада Саул рече: „Донесите ми жртву свеспалницу и жртве мира.“ Тако је принео жртву свеспалницу.

10Тек што је довршио приношење жртве свеспалнице, дође Самуило. Саул му пође у сусрет да га поздрави. 11Самуило му рече: „Шта си то урадио?“ Саул му одговори: „Видео сам да се народ разилази од мене; ти ниси дошао до одређеног дана, а Филистејци се окупили код Михмаса. 12Тада сам рекао у себи: ’Сада ће Филистејци сићи на мене у Галгал, а ја се још нисам помолио Господу за наклоност.’ Зато сам се одважио и принео жртву свеспалницу.“

13Самуило му рече: „Лудо си поступио што ниси одржао заповести које ти је дао Господ, Бог твој! Иначе би Господ сада утврдио твоје царство над Израиљем довека. 14Стога се твоје царство неће одржати. Господ је потражио човека по свом срцу и поставио га за владара над својим народом, јер ти ниси одржао што ти је Господ заповедио.“

15Самуило је устао и отишао из Галгала у Гавају Венијаминову. А Саул је побројио народ који је остао с њим; било их је око шест стотина људи.

Ненаоружани Израиљ

16Саул, његов син Јонатан, и народ који се нашао уз њега, боравили су у Гаваји Венијаминовој, а Филистејци су се утаборили у Михмасу. 17Тада је из филистејског табора изашла чета пљачкаша и одвојила се у три групе: једна група је кренула путем према Офри у земљу суалску, 18друга путем према Вет-Орону, а трећа се запутила ка граници која преко севојимске долине гледа у пустињу.

19Тада се у целој израиљској земљи није могао наћи ковач, јер су Филистејци говорили: „Само да Јевреји не почну правити себи мачеве и копља.“ 20Наиме, сви су Израиљци силазили к Филистејцима кад би неко хтео да искује себи раоник, мотику, секиру, или срп. 21Цена је била две трећине шекела за раонике и мотике, и трећина шекела за оштрење секира и намештање остана.

22Тако на дан битке нико од свег народа, који је био са Саулом и Јонатаном, није имао мач или копље; имали су их само Саул и његов син Јонатан.

Јонатан напада Филистејце

23А један филистејски одред је изашао према кланцу код Михмаса.