Yderligere kamp mod ammonitterne
2.Sam. 11,1; 12,30-31
1Næste forår omkring den tid, hvor kongerne sædvanligvis drager i krig, rykkede Joab ud med den israelitiske hær. De besejrede den ammonitiske hær og belejrede Rabba.20,1 Ammons hovedstad, svarende til det nuværende Amman i Jordan. Men David selv blev hjemme i Jerusalem. Joab angreb Rabba og ødelagde den.
2Da David kort efter ankom til Rabba, fjernede han kronen fra ammonitterkongens20,2 Eller mere ordret: „deres konges hoved”. Teksten kan med lidt andre vokaler oversættes „Milkoms hoved”. Milkom, det samme som Molek/Molok, var ammonitternes afgud, jf. 1.Kong. 11,5-7. hoved og satte den på sit eget. Den vejede over 30 kg og var lavet af guld, og der var en stor ædelsten på den. Desuden tog han et stort krigsbytte. 3Byens befolkning tog han som krigsfanger og satte dem til at arbejde med save, hakker og økser. På samme måde gik det indbyggerne fra de øvrige byer i ammonitternes land.
Derefter vendte David og hæren tilbage til Jerusalem.
Flere kæmper blandt filistrene bliver dræbt
2.Sam. 21,18-22
4Senere, da israelitterne kæmpede mod filistrene ved Gezer, dræbte Sibbekaj fra Husha en filister af den frygtede Rafa-slægt, en mand ved navn Sippaj, hvorefter filistrene overgav sig. 5Under en anden kamp mod filistrene lykkedes det Elhanan, Jairs søn, at dræbe en filister ved navn Lahmi, en bror til Goliat, hvis spydskaft var på størrelse med en vævebom. 6Og en anden gang, da israelitterne kæmpede mod filistrene ved Gat, var der en kæmpe af Rafa-slægten med seks fingre på hver hånd og seks tæer på hver fod. 7Han hånede Israel, men Jonatan,20,7 Sandsynligvis en fejlkopiering af Jonadab, jf. 2.Sam. 13,3. en søn af Davids bror Shima, dræbte ham. 8Disse filistre, der tilhørte kæmpeslægten Rafa fra Gat, blev hugget ned af Davids mænd.
Давид заузима Раву
1У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Јоав је извео војску и опустошио земљу Амонаца. Затим је дошао и опколио Раву. Но, Давид је остао у Јерусалиму. Јоав је, пак, напао Раву и разорио је. 2Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат злата. Ставише је да краси Давидову главу.20,2 Постоје извесне недоумице о значењу јеврејске речи која је овде преведена са Молох, који је био амонско божанство. Круна која се овде спомиње, а која се налазила на глави идола, била је тешка више од тридесет килограма. Мало је вероватно да би Давид носио тако тешку круну. Други коментатори сматрају да је круна узета с главе равског цара, што такође представља проблем. Најприхватљивије објашњење је да је драги камен с те круне Давид ставио на своју круну. Из града је однео и врло велики плен. 3Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
Рат са Филистејцима
4После тога је избио рат с Филистејцима у Гезеру. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сифаја, једног од потомака Рефаимаца, а Филистејци су били покорени.
5Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јарин, убио Ламија, брата Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.
6Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. 7Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.
8Они су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.
