Trahi
1Au chef de chœur. Une méditation55.1 Signification incertaine. de David, à chanter avec accompagnement d’instruments à cordes.
2O Dieu, ╵écoute ma prière !
Ne te dérobe pas ╵lorsque je te supplie !
3Prête-moi attention ╵et réponds-moi !
Abattu55.3 Sens incertain. Autre traduction : j’erre çà et là., je gémis ; ╵le trouble m’envahit.
4Je suis troublé ╵quand j’entends les propos ╵de l’ennemi,
quand je vois l’oppression ╵qu’imposent les méchants.
Les gens m’accablent ╵de leurs méfaits ;
avec colère, ╵ils me pourchassent.
5Mon cœur se serre ╵dans ma poitrine,
la terreur de la mort ╵vient m’assaillir.
6Des craintes et des tremblements ╵m’ont envahi,
je suis saisi d’horreur.
7Alors je dis : ╵« Ah ! si j’avais les ailes ╵de la colombe !
Je prendrais mon envol ╵pour trouver un refuge.
8Je m’enfuirais ╵bien loin d’ici,
pour demeurer ╵dans le désert.
Pause
9Je gagnerais en hâte ╵un sûr abri
contre le vent impétueux ╵de la tempête. »
10O Seigneur, réduis à néant ╵et brouille leur langage,
car je ne vois ╵dans la cité ╵que violences ╵et dissensions
11qui rôdent, nuit et jour, ╵sur ses remparts55.11 Le sujet du verbe n’est pas précisé en hébreu. Ce pourrait être les ennemis, mais, plus probablement, ce sont les violences et dissensions qui, au lieu de protéger la ville de Jérusalem, y imposent un règne de malheur et de destruction..
Des malheurs, des misères ╵sont dans son sein ;
12des forces destructrices ╵agissent dans ses murs,
l’oppression et la tromperie ╵ne quittent pas ses grandes places.
13Si c’était l’ennemi55.13 Autre traduction (selon la ponctuation en hébreu) : ce n’est pas un ennemi. ╵qui venait m’insulter,
je le supporterais.
Si celui qui me hait55.13 Autre traduction (selon la ponctuation en hébreu) : ce n’est pas celui qui me hait qui… ╵s’élevait contre moi,
je pourrais me cacher de lui.
14Mais c’est toi, toi qui es ╵un homme de mon rang,
toi mon intime ╵qui m’es si familier,
15avec qui je prenais plaisir ╵à échanger des confidences,
quand nous allions ensemble ╵avec la foule55.15 D’autres comprennent : d’un commun accord. ╵dans la maison de Dieu…
16Que la mort les surprenne !
Que, vivants, ils descendent ╵dans le séjour des morts !
Car la méchanceté ╵habite leur demeure, ╵jusqu’au fond de leur cœur !
17Moi, j’en appelle à Dieu,
et l’Eternel me sauvera.
18Le soir, le matin, à midi55.18 Voir Dn 6.11. La journée israélite commençait le soir, au coucher du soleil., ╵je me répands en plaintes ╵et en gémissements.
Il m’entendra,
19et me rendra la paix, ╵il me délivrera
du combat qu’on me livre.
Car ils sont très nombreux ╵à s’opposer à moi.
20Oui, Dieu entend, ╵il les humiliera55.20 D’après l’ancienne version grecque et la syriaque. Texte hébreu traditionnel : et il leur répondra..
Depuis toujours, il règne.
Pause
Eux ne s’amendent pas ;
ils ne craignent pas Dieu.
21Cet homme, lui, ╵s’en prend à ses alliés,
il viole ses engagements ╵scellés par une alliance.
22Sa bouche est pleine de douceur, ╵plus onctueuse que la crème,
mais la guerre est tapie ╵tout au fond de son cœur !
Ses propos sont plus doux que l’huile,
pourtant, ce sont des épées nues !
23Rejette ton fardeau ╵sur l’Eternel : ╵il prendra soin de toi,
il ne laissera pas le juste ╵s’écrouler pour toujours.
24Et toi, ô Dieu, ╵tu les feras descendre ╵dans le puits de la destruction.
Ces hommes fourbes ╵et sanguinaires
n’atteindront pas ╵la moitié de leurs jours.
Mais moi, je me confie en toi.
Псалам 55
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
1Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
