Quand Israël sortit d’Egypte
1Quand Israël sortit d’Egypte,
quand les descendants de Jacob ╵quittèrent un peuple parlant une langue étrangère,
2Juda devint le sanctuaire ╵de l’Eternel,
Israël devint son domaine.
3La mer le vit et prit la fuite,
le Jourdain reflua114.3 Voir Ex 14.21-29 ; Jos 3.15-16 ; 4.23.,
4et les montagnes ╵se mirent à bondir ╵tout comme des béliers,
et les collines ╵tout comme des cabris.
5Qu’avais-tu, mer, ╵pour fuir ainsi ?
Et toi, Jourdain, ╵pour refluer ?
6Et vous, montagnes, qu’aviez-vous ╵pour bondir comme des béliers,
et vous, collines, ╵tout comme des cabris ?
7O terre, tremble devant le Seigneur,
oui, devant le Dieu de Jacob :
8il change le roc en étang,
la pierre en source jaillissante114.8 Voir Ex 17.1-6 ; Nb 20.1-11..
Псалам 114
1Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
