Louange au Créateur
1Que tout mon être ╵bénisse l’Eternel !
O Eternel, mon Dieu, que tu es grand !
Tu es revêtu de splendeur, ╵et de magnificence,
2tu t’enveloppes de lumière ╵comme on se revêt d’un manteau,
et tu déploies le ciel ╵comme une tente.
3Tu fixes au-dessus des eaux du ciel ╵la charpente de tes hautes demeures,
tu fais des nuages ton char,
tu te déplaces ╵sur les ailes du vent,
4tu fais des vents tes messagers,
les éclairs étincelants sont tes serviteurs104.4 Cité en Hé 1.7 selon l’ancienne version grecque..
5Tu as fondé la terre sur ses bases
pour qu’elle reste inébranlable ╵à tout jamais.
6Les eaux de l’abîme la recouvraient ╵tout comme un vêtement,
sur les montagnes les eaux reposaient ;
7à ta menace, ╵elles se sont enfuies,
au bruit de ton tonnerre, ╵elles se sont vite élancées,
8gravissant des montagnes, ╵dévalant vers des plaines104.8 Autre traduction : et les montagnes se sont élevées et les vallées se sont creusées.
jusqu’à l’endroit ╵que tu leur avais assigné.
9Tu as fixé une limite ╵que les eaux ne franchiront plus,
et elles ne reviendront plus ╵pour submerger la terre.
10Tu fais jaillir des sources ╵pour alimenter des torrents
qui coulent entre les montagnes.
11Elles abreuvent ╵les animaux des champs,
et les onagres104.11 Les ânes sauvages. ╵y étanchent leur soif.
12Les oiseaux nichent sur leurs rives,
et chantent au sein du feuillage.
13De tes hautes demeures ╵tu arroses les monts,
la terre est rassasiée ╵par l’effet de tes œuvres.
14Tu fais pousser l’herbe pour le bétail,
et tu fais prospérer les plantes ╵cultivées par les hommes,
afin qu’ils tirent de la terre ╵le pain pour se nourrir.
15Le vin réjouit le cœur de l’homme
et fait resplendir son visage, ╵le rendant brillant plus que l’huile.
Le pain restaure sa vigueur.
16Les arbres, ouvrages de l’Eternel, ╵sont pleins de sève.
Tels sont les cèdres, ╵qu’il a plantés.
17C’est là que nichent les oiseaux
et la cigogne a sa demeure ╵dans les cyprès.
18Les bouquetins ont leurs retraites ╵sur les monts élevés,
et les rochers ╵sont le refuge des damans.
19Tu as formé la lune ╵pour marquer les dates des fêtes.
Le soleil sait quand il se couche.
20Tu fais descendre les ténèbres, ╵et c’est la nuit.
Alors les hôtes des forêts ╵se mettent tous en mouvement ;
21les lionceaux rugissent ╵après leur proie,
ils demandent à Dieu ╵leur nourriture104.21 Voir 147.9 ; Jb 38.39-40 ; Es 31.4..
22Mais dès que paraît le soleil, ╵ils se retirent
pour se coucher dans leurs tanières.
23Et l’homme sort ╵pour se livrer à son activité,
accomplir son travail ╵jusqu’à la nuit.
24Combien tes œuvres sont nombreuses, ╵ô Eternel,
tu as tout fait avec sagesse,
la terre est pleine ╵de tout ce que tu as réalisé ;
25voici la mer immense ╵qui s’étend à perte de vue,
peuplée d’animaux innombrables,
des plus petits jusqu’aux plus grands,
26les bateaux la parcourent,
ainsi que le monstre marin ╵que tu as fait pour qu’il y joue.
27Ils comptent sur toi, tous ces êtres,
pour recevoir leur nourriture, ╵chacun au moment opportun.
28Tu la leur donnes, ils la prennent,
ta main s’ouvre, et ils sont comblés ╵de bonnes choses.
29Tu te détournes, ╵ils sont épouvantés.
Tu leur ôtes le souffle, ╵les voilà qui périssent,
redevenant poussière.
30Et si tu envoies ton Esprit, ╵ils sont créés,
tu renouvelles l’aspect de la terre.
31Que l’Eternel ╵soit à jamais glorifié !
Qu’il se réjouisse de ses œuvres !
32Son regard fait trembler la terre,
il touche les montagnes ╵et elles fument.
33Je veux chanter pour l’Eternel ╵ma vie durant,
célébrer mon Dieu en musique ╵tant que j’existerai.
34Que mes paroles lui soient agréables !
Moi, j’ai ma joie en l’Eternel.
35Que les pécheurs soient ôtés de la terre !
Que les méchants n’existent plus !
Que tout mon être ╵bénisse l’Eternel !
Oui, louez l’Eternel !
Псалам 104
1Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26По њему бродови броде
и Левијатан104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман. кога си начинио у њему игра.
27Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
