Plus fort que les démons
(Mt 8.28-34 ; Lc 8.26-39)
1Ils arrivèrent de l’autre côté du lac, dans la région de Gérasa5.1 Gérasa: pays situé à l’est du lac de Galilée., 2où Jésus débarqua. Aussitôt, sortant des tombeaux5.2 Les tombeaux se trouvaient dans des cavernes naturelles ou creusées par les hommes. Ces grottes constituaient des abris contre les intempéries., un homme qui était sous l’emprise d’un esprit mauvais vint à sa rencontre. 3Il habitait dans les tombeaux et, même avec une chaîne, personne ne pouvait plus le tenir attaché. 4Car on l’avait souvent enchaîné et on lui avait mis des fers aux pieds, mais il cassait les chaînes et brisait les fers : personne ne pouvait le maîtriser. 5Sans cesse, nuit et jour, il errait parmi les tombes et sur les montagnes en hurlant, se blessant contre les rochers.
6D’aussi loin qu’il vit Jésus, il accourut, se prosterna devant lui 7et lui cria de toutes ses forces : Que me veux-tu, Jésus, Fils du Dieu très-haut ? Je t’en conjure, au nom de Dieu, ne me tourmente pas !
8Car Jésus lui disait : Esprit mauvais, sors de cet homme !
9Jésus lui demanda : Quel est ton nom ?
– Je m’appelle Légion, lui répondit-il, car nous sommes une multitude.
10Et il pria instamment Jésus de ne pas les renvoyer du pays. 11Or, il y avait par là, sur la montagne, un grand troupeau de porcs5.11 porcs: voir note Mt 8.30. en train de paître.
12Les esprits mauvais supplièrent Jésus : Envoie-nous dans ces porcs, pour que nous entrions en eux !
13Jésus le leur permit. Ils sortirent donc de l’homme et entrèrent dans les porcs. Aussitôt, le troupeau, qui comptait environ deux mille bêtes, s’élança du haut de la pente et se précipita dans le lac où elles se noyèrent.
14Les gardiens s’enfuirent et allèrent raconter l’histoire dans la ville et dans les fermes. Les gens vinrent donc voir ce qui s’était passé. 15Arrivés auprès de Jésus, ils virent l’homme qui avait été sous l’emprise de cette légion de démons, assis là, habillé et tout à fait sain d’esprit. Alors la crainte s’empara d’eux. 16Ceux qui avaient assisté à la scène leur racontèrent ce qui était arrivé à cet homme et aux porcs ; 17et les gens se mirent à supplier Jésus de quitter leur territoire.
18Au moment où Jésus remontait dans le bateau, l’homme qui avait été délivré des démons lui demanda s’il pouvait l’accompagner.
19Mais Jésus ne le lui permit pas. Il lui dit : Va, rentre chez toi, auprès des tiens, et raconte-leur ce que le Seigneur a fait pour toi et quelle compassion il a eu pour toi.
20Alors il s’en alla et se mit à proclamer dans la région des « Dix Villes »5.20 Les « Dix Villes»: région située au sud-est du lac de Galilée. ce que Jésus avait fait pour lui – au grand étonnement de ceux qui l’écoutaient.
Plus fort que la maladie et la mort
(Mt 9.18-26 ; Lc 8.40-56)
21Jésus regagna en bateau l’autre rive du lac. Là, une foule immense s’assembla autour de lui sur le rivage.
22Survint alors l’un des responsables de la synagogue, nommé Jaïrus. En voyant Jésus, il se jeta à ses pieds 23et le supplia instamment : Ma petite fille va mourir. Viens lui imposer les mains pour qu’elle guérisse et qu’elle vive.
24Alors Jésus partit avec lui, suivi d’une foule nombreuse qui le serrait de tous côtés. 25Dans la foule se trouvait une femme atteinte d’hémorragies depuis douze ans. 26Elle avait été soignée par de nombreux médecins et en avait beaucoup souffert. Elle avait dépensé toute sa fortune sans trouver la moindre amélioration ; au contraire, son état avait empiré. 27Elle avait entendu parler de Jésus, et dans la foule, elle s’était approchée de lui par-derrière et avait touché son vêtement, 28en se disant : Si j’arrive à toucher ses vêtements, je serai guérie.
29A l’instant même, son hémorragie s’arrêta et elle se sentit délivrée de son mal.
30Aussitôt Jésus eut conscience qu’une force était sortie de lui. Il se retourna dans la foule et demanda : Qui a touché mes vêtements ?
31Ses disciples lui dirent : Tu vois la foule qui te presse de tous côtés et tu demandes : « Qui m’a touché ? »
32Mais lui continuait à parcourir la foule du regard pour voir celle qui avait fait cela. 33Alors, saisie de crainte et toute tremblante, la femme, sachant ce qui lui était arrivé, s’avança, se jeta aux pieds de Jésus et lui dit toute la vérité.
34Jésus lui dit : Ma fille, parce que tu as eu foi en moi, tu es guériee ; va en paix et sois guérie de ton mal.
35Pendant qu’il parlait encore, quelques personnes arrivèrent de chez le chef de la synagogue pour lui dire : Ta fille est morte. A quoi bon importuner encore le Maître ?
36Mais Jésus entendit ces paroles. Il dit au chef de la synagogue : Ne crains pas. Crois seulement !
37Il ne permit à personne de le suivre plus loin, excepté Pierre, Jacques et Jean, son frère. 38En arrivant à la maison du chef de la synagogue, Jésus vit une grande agitation : on pleurait et on poussait des cris5.38 Selon les coutumes funéraires de l’époque (voir note Mt 9.23)..
39Il entra dans la maison et dit : Pourquoi ce tumulte ? Pourquoi ces pleurs ? L’enfant n’est pas morte, elle est seulement endormie.
40Mais on se moqua de lui.
Alors il fit sortir tout le monde, prit avec lui le père et la mère de l’enfant ainsi que les disciples qui l’accompagnaient, et il entra dans la pièce où l’enfant était couchée. 41Il lui prit la main en disant : Talitha koumi5.41 Deux mots en araméen, la langue parlée par les Juifs en Israël au premier siècle., ce qui signifie : Jeune fille, lève-toi, je te l’ordonne.
42Aussitôt, la jeune fille se mit debout et marcha. Elle avait environ douze ans. Tous furent frappés de stupeur. 43Jésus leur recommanda instamment de ne raconter ce miracle à personne et il leur dit de donner à manger à la jeune fille.
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
1Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8(Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12„Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
