(Mt 12.9-14 ; Lc 6.6-11)
1Jésus entra de nouveau dans la synagogue. Il s’y trouvait un homme avec la main paralysée. 2On le surveillait attentivement pour voir s’il le guérirait un jour de sabbat : ils voulaient ainsi pouvoir l’accuser.
3Jésus dit à l’homme à la main infirme : Lève-toi et mets-toi là, au milieu.
4Puis il demanda aux autres : Est-il permis, le jour du sabbat, de faire du bien, ou de faire du mal ? A-t-on le droit de sauver une vie ou faut-il la laisser se détruire ?
Mais personne ne dit mot.
5Jésus promena sur eux un regard indigné. Profondément attristé par la dureté de leur cœur, il dit à l’homme : Etends la main !
Il la tendit et elle fut guérie. 6Aussitôt, les pharisiens sortirent de la synagogue et allèrent se concerter avec des membres du parti d’Hérode sur les moyens de faire mourir Jésus.
Jésus parmi la foule
7Jésus se retira du côté du lac avec ses disciples. Une foule immense le suivait : elle était venue de la Galilée, 8de la Judée, de Jérusalem, de l’Idumée3.8 l’Idumée: région située au sud de la Judée., des territoires de l’autre côté du Jourdain ainsi que de la région de Tyr et de Sidon. Ces gens venaient à lui car ils avaient appris tout ce qu’il faisait. 9Il demanda alors à ses disciples de tenir un bateau à sa disposition pour éviter d’être écrasé par la foule. 10En effet, comme il guérissait beaucoup de gens, tous les malades se précipitaient vers lui pour le toucher.
11Lorsque des gens qui étaient sous l’emprise d’esprits mauvais le voyaient, ils se prosternaient devant lui et s’écriaient : Tu es le Fils de Dieu.
12Mais il leur défendait absolument de faire savoir qui il était.
Le choix des apôtres
(Mt 10.1-4 ; Lc 6.12-16)
13Plus tard, il monta sur une colline avoisinante et appela ceux qu’il voulait, et ils vinrent à lui. 14Il désigna ainsi douze hommes [qu’il nomma apôtres]3.14 qu’il nomma apôtres: ces mots sont absents de plusieurs manuscrits. et qui devaient être constamment avec lui ; 15il les envoya annoncer l’Evangile avec le pouvoir de chasser les démons. 16Voici les noms des Douze qu’il désigna3.16 qu’il désigna: ces mots sont absents de plusieurs manuscrits. : Simon, auquel Jésus donna le nom de Pierre, 17Jacques, fils de Zébédée et Jean son frère auxquels il donna le nom de Boanergès, ce qui signifie « fils du tonnerre », 18André, Philippe, Barthélemy, Matthieu, Thomas, Jacques, fils d’Alphée, Thaddée, Simon le Zélé3.18 Voir note Mt 10.4., 19et Judas Iscariot, celui qui le trahit.
Jésus : Dieu ou Satan ?
(Mt 12.22-32 ; Lc 11.15-23 ; 12.10)
20Jésus alla à la maison et, de nouveau, la foule s’y pressa au point que lui et ses disciples n’arrivaient même plus à manger. 21Quand les membres de sa famille l’apprirent, ils vinrent pour le ramener de force avec eux. Ils disaient en effet : « Il est devenu fou. » 22Les spécialistes de la Loi qui étaient venus de Jérusalem disaient : Il est sous l’emprise de Béelzébul3.22 Béelzébul: voir note Mt 10.25. ; c’est par le pouvoir du chef des démons qu’il chasse les démons.
23Alors Jésus les appela et leur parla en paraboles : Comment Satan peut-il chasser Satan ? 24Un royaume déchiré par la guerre civile ne peut pas subsister. 25Si une famille est divisée, cette famille ne peut pas subsister. 26Si donc Satan se bat contre lui-même, s’il est en conflit avec lui-même, il ne peut plus subsister, c’en est fini de lui. 27En fait, personne ne peut pénétrer dans la maison d’un homme fort pour s’emparer de ses biens sans avoir d’abord ligoté cet homme fort : c’est alors qu’il pillera sa maison.
28Vraiment, je vous avertis : tout sera pardonné aux hommes, leurs péchés et les blasphèmes qu’ils auront prononcés. 29Mais si quelqu’un blasphème contre l’Esprit Saint, il ne lui sera jamais pardonné : il portera éternellement la charge de ce péché.
30Jésus leur parla ainsi parce qu’ils disaient : « Il est sous l’emprise d’un esprit mauvais. »
La vraie famille de Jésus
(Mt 12.46-50 ; Lc 8.19-21)
31La mère et les frères de Jésus arrivèrent. Ils se tinrent dehors et envoyèrent quelqu’un l’appeler.
32Beaucoup de monde était assis autour de lui. On vint lui dire : Ta mère, tes frères et tes sœurs3.32 Plusieurs manuscrits n’ont pas tes sœurs. sont dehors et te cherchent.
33Il répondit : Qui sont ma mère et mes frères ?
34Et, promenant les regards sur ceux qui étaient assis en cercle autour de lui, il dit : Voici ma mère et mes frères, 35car celui qui fait la volonté de Dieu, celui-là est pour moi un frère, une sœur, ou une mère.
Исус лечи у суботу
1Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. 2Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. 3Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!“
4Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?“ Нико није рекао ни реч. 5Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава. 6Тада фарисеји изађоше из синагоге и одмах са иродовцима сковаше заверу како да убију Исуса.
Народ следи Исуса
7Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, 8Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. 9Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. 10Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. 11Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ 12Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.
Исус поставља Дванаесторицу
13Затим се Исус попео на гору и позвао оне које је хтео. Они су дошли к њему. 14Издвојио је Дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим. Њих је послао да проповедају 15и дао им моћ да истерују зле духове. 16Ово су имена изабране Дванаесторице: Симон, кога је Исус прозвао Петар, 17Заведејеви синови Јаков и његов брат Јован, које је Исус прозвао Воанергес, што значи „синови грома“, 18Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Хананејац, 19и Јуда Искариот који је издао Исуса.
Верске вође оптужују Исуса да је под влашћу Сатане
20Исус се вратио кући. Опет се слегло толико света, да он и његови ученици ни залогај хлеба нису могли да поједу. 21Када је то чула његова породица, дошли су да га одвуку, јер су говорили да није при чистој свести.
22А зналци Светог писма, који су дошли из Јерусалима, говорили су: „Он је опседнут Веелзевулом!“ и: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“
23Исус их је онда позвао к себи и говорио им служећи се причама: „Како Сатана може да изгони Сатану? 24Ако се неко царство разједини, то царство се неће одржати. 25И ако у породици дође до поделе, та породица неће опстати. 26Ако се Сатана окренуо против себе самог, па се разделио, онда му нема опстанка, него му је дошао крај. 27Јер, нико не може ући у кућу снажног човека и опљачкати његово покућство, ако га прво не свеже. Тек онда ће опљачкати његову кућу. 28Заиста вам кажем: људима се могу опростити сви греси и сва богохулства која изговоре, 29али ко изговори богохулство против Духа Светога, то му се никада неће опростити, него ће му се овај грех рачунати довека.“
30Исус је то рекао јер су говорили за њега да има нечистог духа.
Исус описује своју праву породицу
31Онда је дошла Исусова мајка са његовом браћом. Послали су некога да позове Исуса, а сами су остали да стоје напољу. 32Исус је седео окружен мноштвом народа. Рекли су му: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа, и траже те.“
33Исус им одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“
34И осврнувши се на оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће! 35Јер онај ко врши вољу Божју, тај ми је брат и сестра и мајка.“
