L’entrée du Roi à Jérusalem
(Mt 21.1-11 ; Lc 19.28-40 ; Jn 12.12-19)
1Alors qu’ils approchaient de Jérusalem, à la hauteur de Bethphagé et de Béthanie11.1 Bethphagé… Béthanie: deux villages situés sur le flanc est du mont des Oliviers, une colline séparée de Jérusalem par la vallée du Cédron., près du mont des Oliviers, Jésus envoya deux de ses disciples 2en leur disant : Allez dans le village qui est devant vous. Dès que vous y serez entrés, vous trouverez un ânon attaché que personne n’a encore monté. Détachez-le et amenez-le ici. 3Si quelqu’un vous demande : « Pourquoi faites-vous cela ? » répondez : « Le Seigneur en a besoin, et il le renverra très bientôt11.3 Autre traduction : et le propriétaire le laissera venir ici sur-le-champ.. »
4Ils partirent donc, trouvèrent un ânon attaché dehors, près d’une porte dans la rue, et le détachèrent.
5Quelques personnes, qui se trouvaient là, leur dirent : Holà ! Qu’est-ce qui vous prend de détacher cet ânon ?
6Ils répondirent comme Jésus le leur avait ordonné et on les laissa faire.
7Ils amenèrent l’ânon à Jésus et posèrent leurs manteaux sur son dos, et Jésus s’assit dessus. 8Beaucoup de gens étendirent leurs manteaux sur le chemin ; d’autres, des branches vertes coupées dans les champs.
9La foule, de la tête à la fin du cortège, criait :
Hosanna11.9 Voir note Mt 21.11.!
Béni soit celui qui vient au nom du Seigneur11.9 Ps 118.25-26.!
10Béni soit le royaume qui vient,
le royaume de David, notre père !
Hosanna à Dieu au plus haut des cieux !
11Une fois entré dans Jérusalem, Jésus se rendit au Temple et y observa attentivement tout ce qui s’y passait. Ensuite, comme il se faisait déjà tard, il quitta la ville avec les Douze pour se rendre à Béthanie.
La malédiction du figuier
(Mt 21.18-19)
12Le lendemain, comme il sortait de Béthanie avec eux, il eut faim. 13Il aperçut, de loin, un figuier couvert de feuillage. Il se dirigea vers cet arbre pour voir s’il y trouverait quelque fruit. Quand il se fut approché, il n’y trouva que des feuilles, car ce n’était pas la saison des figues11.13 Même en dehors de la saison des figues, les figuiers portent généralement des figues printanières qui se développent en même temps que les feuilles ; tout le monde a le droit d’en manger..
14S’adressant alors au figuier, il lui dit : Que plus jamais personne ne mange de fruit venant de toi !
Et ses disciples l’entendirent.
Jésus dans le Temple
(Mt 21.12-17 ; Lc 19.45-48 ; voir Jn 2.13-16)
15Ils arrivèrent à Jérusalem. Jésus entra dans la cour du Temple et se mit à en chasser les marchands qui s’étaient installés dans l’enceinte sacrée ainsi que leurs clients11.15 Voir note Mt 21.12. Ces changeurs et ces marchands étaient installés dans la cour dite des non-Juifs où ceux-ci avaient accès. ; il renversa les comptoirs des changeurs d’argent ainsi que les chaises des marchands de pigeons ; 16il ne laissa personne transporter des marchandises dans l’enceinte du Temple.
17Puis, s’adressant à tous, il les enseigna en disant : N’est-il pas écrit : On appellera ma maison une maison de prière pour tous les peuples11.17 Es 56.7.? Mais vous, vous en avez fait une caverne de brigands11.17 Jr 7.11.!
18Les chefs des prêtres et les spécialistes de la Loi apprirent ce qui s’était passé et ils cherchèrent un moyen de le faire mourir. En effet, ils craignaient son influence, car son enseignement faisait une vive impression sur la foule.
19Le soir venu, Jésus et ses disciples quittèrent la ville.
La leçon du figuier desséché
(Mt 21.20-22)
20Le lendemain matin, en passant par là, ils virent le figuier : il avait séché jusqu’aux racines.
21Pierre, se souvenant de ce qui s’était passé, dit à Jésus : Maître ! regarde le figuier que tu as maudit : il est devenu tout sec !
22Jésus répondit : Ayez foi en Dieu. 23Vraiment, je vous l’assure, si quelqu’un dit à cette colline : « Soulève-toi de là et jette-toi dans la mer », sans douter dans son cœur, mais en croyant que ce qu’il dit va se réaliser, la chose s’accomplira pour lui. 24C’est pourquoi je vous le déclare : tout ce que vous demandez dans vos prières, croyez que vous l’avez reçu et cela vous sera accordé.
25Quand vous priez, si vous avez quoi que ce soit contre quelqu’un, pardonnez-lui, pour que votre Père céleste vous pardonne, lui aussi, vos fautes. [26Mais si vous ne pardonnez pas, votre Père qui est dans les cieux ne vous pardonnera pas non plus vos fautes11.26 Ce verset est absent de plusieurs manuscrits (voir Mt 6.15)..]
L’autorité de Jésus contestée
(Mt 21.23-27 ; Lc 20.1-8)
27Ils retournèrent à Jérusalem. Pendant que Jésus marchait dans la cour du Temple, les chefs des prêtres, les spécialistes de la Loi et les responsables du peuple l’abordèrent et lui demandèrent : 28Par quelle autorité agis-tu ainsi ? Qui t’a donné l’autorité de faire cela ?
29Jésus leur répondit : J’ai aussi une question à vous poser, une seule. Si vous me répondez, je vous dirai de quel droit je fais cela : 30De qui Jean tenait-il son mandat pour baptiser ? De Dieu ou des hommes ? Répondez-moi !
31Alors ils se mirent à raisonner entre eux : Si nous disons : « De Dieu », il va demander : « Pourquoi alors n’avez-vous pas cru en lui ? » 32Mais, d’autre part, si nous répondons : « Des hommes », alors ? …
Ils craignaient les réactions de la foule, car tout le monde pensait que Jean était un vrai prophète. 33Ils répondirent donc à Jésus : Nous ne savons pas.
Et Jésus répliqua : Alors, moi non plus, je ne vous dirai pas par quelle autorité j’agis comme je le fais.
Исусова служба у Јерусалиму
Исус улази у Јерусалим на магарцу
1А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. 2Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. 3А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“
4Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. 5Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ 6Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. 7Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. 8Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. 9Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
10Благословено било наступајуће царство нашега оца Давида!
Осана на висини!“
11По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.
Исус проклиње смокву
12Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. 13Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. 14Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.
Исус чисти храм
15Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. 16Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. 17Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
18Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.
19Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
Поука о смокви
20Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“
22Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. 26Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“11,26 Овај стих се не налази у најстаријим манускриптима.
Исусова власт
27Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, 28па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“
29Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 30Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“
31Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 32А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.
33Они одговорише Исусу: „Не знамо.“
Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
