Seconde réponse de Job à Dieu
1Job répondit alors à l’Eternel :
2Je sais que tu peux tout,
et que rien ne peut faire obstacle ╵à tes projets.
3« Qui ose, disais-tu, ╵obscurcir mes desseins ╵par des discours sans connaissance ? »
Oui, j’ai parlé sans les comprendre
de choses merveilleuses ╵qui me dépassent, ╵que je ne connais pas42.3 Pour les v. 3-4, voir Job 38.2-3..
4« Ecoute, disais-tu, ╵c’est moi qui parlerai :
je vais te poser des questions, ╵et tu m’enseigneras. »
5Jusqu’à présent ╵j’avais seulement entendu ╵parler de toi.
Mais maintenant, ╵mes yeux t’ont vu.
6Aussi je me condamne, ╵je regrette mon attitude
en m’humiliant ╵sur la poussière et sur la cendre42.6 Marques de deuil..
Épilogue
7Après avoir dit ces choses à Job, l’Eternel s’adressa à Eliphaz de Témân et lui dit : Je suis très en colère contre toi et tes deux amis, car contrairement à mon serviteur Job, vous n’avez pas parlé de moi correctement. 8Procurez-vous donc maintenant sept taureaux et sept béliers42.8 Voir note 1.5., et allez trouver mon serviteur Job. Vous offrirez ces animaux pour vous en holocauste. Et mon serviteur Job priera pour vous. C’est par égard pour lui que je ne vous traiterai pas selon votre folie. Car, contrairement à mon serviteur Job, vous n’avez pas parlé de moi correctement.
9Eliphaz de Témân, Bildad de Shouah et Tsophar de Naama allèrent accomplir ce que l’Eternel leur avait demandé. L’Eternel eut égard à la prière de Job. 10Puis, lorsque Job eut prié pour ses amis, l’Eternel le rétablit dans son ancienne condition. Il donna même à Job deux fois autant des biens qu’il avait possédés.
11Tous les frères et sœurs de Job, et toutes ses connaissances vinrent lui rendre visite. Ils partagèrent un repas avec lui dans sa maison ; ils le consolèrent et ils lui témoignèrent toute leur compassion pour tous les malheurs que l’Eternel lui avait envoyés. Chacun d’entre eux lui donna une pièce d’argent42.11 En hébreu : une qésita, monnaie correspondant à un certain poids d’argent, terme qui ne se retrouve que dans Gn 33.19 ; Jos 24.32. et un anneau d’or.
12L’Eternel bénit le reste de la vie de Job plus que la première partie, si bien qu’il posséda quatorze mille moutons et chèvres et six mille chameaux, mille paires de bœufs et mille ânesses. 13Il eut aussi sept fils et trois filles. 14Il nomma la première Yemima (Tourterelle), la deuxième eut pour nom Qetsia (Fleur-de-cannelle) et la troisième Qérèn-Happouk (Fard-à-paupières). 15On ne pouvait trouver dans le pays entier des femmes aussi belles que les filles de Job. Leur père leur donna une part d’héritage au même titre qu’à leurs frères.
16Après cela, Job vécut encore cent quarante ans, de sorte qu’il vit ses descendants jusqu’à la quatrième génération. 17Puis Job mourut âgé et rassasié de jours42.17 Voir 5.26 ; Gn 15.15 ; 25.8..
Јов
1Тада је Јов одговорио Господу овим речима:
2„Ја знам да си ти свемогућ,
незадрживе су твоје намере!
3Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’
Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари
које су ми биле чудесне да би их познавао!
4Рекао си: ’Молим те, чуј ме,
ја ћу да говорим!
Ја ћу тебе да питам
а ти ми разјасни.’
5Ушима сам слушао о теби
а сада сам те и очима видео!
6Зато се сам себе гадим!
У прашини и пепелу ја се кајем!“
Завршна реч
7А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! 8Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов.“ 9Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.
10Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. 11Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит42,11 Комад некованог сребра, претеча новца. и свако по један златан прстен.
12Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. 13Добио је седам синова и три ћерке. 14Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. 15По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.
16Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. 17Тако је умро Јов, стар и сит живота.
