Les souffrances de Jérémie
La destruction du rouleau
1La quatrième année du règne de Yehoyaqim, fils de Josias, roi de Juda36.1 605 av. J.-C., l’Eternel adressa ce message à Jérémie : 2Prends un rouleau de parchemin. Tu y inscriras toutes les paroles que je t’ai dites au sujet d’Israël, de Juda et de tous les autres peuples, depuis le jour où j’ai commencé à te parler sous le règne de Josias, et jusqu’à ce jour. 3Lorsque les gens de Juda entendront tous les maux que j’ai décidé de leur infliger, peut-être chacun d’eux abandonnera-t-il sa conduite mauvaise, et alors je pardonnerai leurs fautes et leurs péchés.
4Alors Jérémie fit appel à Baruch36.4 Voir 32.12 et note., fils de Nériya, et Baruch écrivit, sous la dictée de Jérémie, sur un rouleau de parchemin, tout ce que l’Eternel lui avait dit. 5Puis Jérémie donna les instructions suivantes à Baruch : Je suis retenu et je me trouve dans l’impossibilité de me rendre au Temple. 6Va donc toi-même au temple de l’Eternel, un jour de jeûne36.6 Voir v. 9 et note., et lis, dans ce rouleau que tu as écrit sous ma dictée, les paroles de l’Eternel pour les faire entendre à tout le peuple ainsi qu’à tous les gens de Juda qui seront venus de leurs différentes villes. 7Peut-être se mettront-ils alors à supplier l’Eternel et chacun d’eux abandonnera-t-il sa conduite mauvaise, puisque l’Eternel a menacé ce peuple avec une grande colère et une forte indignation.
8Baruch, fils de Nériya, fit tout ce que le prophète Jérémie lui avait ordonné. Il lut au temple de l’Eternel les paroles de l’Eternel consignées dans le livre. 9Cela se passait la cinquième année du règne de Yehoyaqim, fils de Josias, roi de Juda, au neuvième mois36.9 C’est-à-dire en novembre-décembre 604 (on comptait les mois à partir du printemps), à la saison froide (v. 22). : on avait publié un jeûne36.9 Peut-être suite à l’invasion babylonienne de 605 av. J.-C. (voir Dn 1.1 et note). devant l’Eternel pour tout le peuple de Jérusalem et pour tous les gens des villes de Juda qui venaient à Jérusalem.
10Baruch lut dans le rouleau les paroles de Jérémie, dans le temple de l’Eternel, dans la salle de Guemaria36.10 Guemaria: voir 26.24 et note., fils de Shaphân, le secrétaire, dans le parvis supérieur, à l’entrée de la porte Neuve du Temple. Tout le peuple pouvait l’entendre.
11Michée, le fils de Guemaria, fils de Shaphân, entendit toutes les paroles de l’Eternel contenues dans le livre. 12Il se rendit au palais royal, entra dans le bureau du secrétaire où tous les ministres étaient en séance. Il y avait là Elishama, le secrétaire, Delaya, fils de Shemaya, Elnathan, fils d’Akbor, Guemaria, fils de Shaphân, Sédécias, fils de Hanania et tous les autres ministres. 13Michée leur rapporta toutes les paroles qu’il avait entendues de Baruch lorsque celui-ci avait lu au peuple ce qui était écrit dans le rouleau.
14Alors tous les ministres envoyèrent Yehoudi, fils de Netania, fils de Shélémia, fils de Koushi, à Baruch pour lui dire : Prends avec toi le rouleau que tu as lu au peuple, et viens ici.
Baruch, fils de Nériya, prit le rouleau et se rendit auprès d’eux. 15Ils lui dirent : Assieds-toi, s’il te plaît, et lis-nous cet écrit.
Baruch leur en fit donc lecture. 16Lorsqu’ils entendirent toutes ces paroles, ils se regardèrent l’un l’autre avec effroi et ils dirent à Baruch : Il faut absolument que nous rapportions toutes ces paroles au roi.
17Puis ils interrogèrent Baruch : Dis-nous donc comment tu as écrit toutes ces paroles. Etait-ce sous la dictée de Jérémie36.17 Les mots : sous la dictée de Jérémie ne figurent pas dans l’ancienne version grecque. ?
18Baruch leur répondit : Il m’a dicté personnellement toutes ces paroles et moi je les ai transcrites avec de l’encre sur ce rouleau.
19Alors les ministres dirent à Baruch : Va te cacher quelque part, de même que Jérémie. Que personne ne sache où vous êtes !
20Puis ils se rendirent auprès du roi dans la cour de son palais, en laissant le rouleau dans le bureau du secrétaire Elishama, et ils informèrent le roi de tout ce qui s’était passé. 21Celui-ci envoya Yehoudi chercher le rouleau. Quand Yehoudi l’eut pris dans le bureau du secrétaire Elishama, il le lut au roi et à tous les ministres qui se tenaient debout autour de lui.
22Cela se passait au neuvième mois ; le roi se trouvait dans son palais d’hiver et un brasero brûlait devant lui. 23Chaque fois que Yehoudi avait lu trois ou quatre colonnes du rouleau, le roi les coupait avec le canif du secrétaire et les jetait au feu dans le brasero, jusqu’à ce que tout le rouleau soit passé au feu dans le brasero.
24Mais ni le roi ni aucun de ses hauts fonctionnaires qui entendaient toutes ces paroles, ne furent alarmés, et aucun d’eux ne déchira ses vêtements en signe de consternation. 25Pourtant Elnathan, Delaya et Guemaria avaient prié le roi avec insistance de ne pas brûler le rouleau, mais il ne les avait pas écoutés. 26Au contraire, le roi ordonna à Yerahméel, prince de sang36.26 Autre traduction : officier royal ou haut fonctionnaire du roi (voir de même en 38.6)., à Seraya, fils d’Azriel, et à Shélémia, fils d’Abdéel, d’arrêter Baruch le secrétaire et le prophète Jérémie ; mais l’Eternel les tint cachés.
27Après que le roi eut brûlé le rouleau contenant les paroles que Baruch avait écrites sous la dictée de Jérémie, l’Eternel adressa la parole à Jérémie en ces termes : 28Prends un autre rouleau sur lequel tu écriras toutes les paroles qui figuraient sur le premier rouleau que Yehoyaqim, roi de Juda a brûlé. 29Tu diras à Yehoyaqim, roi de Juda : Voici ce que déclare l’Eternel : Tu as brûlé ce rouleau en demandant : « Pourquoi y as-tu écrit que le roi de Babylone viendra détruire ce pays et en faire disparaître hommes et bêtes ? »
30C’est pourquoi voici ce que l’Eternel déclare au sujet de Yehoyaqim, roi de Juda : Aucun de ses descendants ne lui succédera sur le trône de David36.30 Son fils Yehoyakîn ne régna que trois mois (2 R 24.8), puis il fut déporté à Babylone (2 R 24.15) où il mourut probablement (voir 52.33-34).. Son cadavre sera jeté dehors et exposé à la chaleur du jour et au froid de la nuit. 31Je le punirai, lui, ses descendants et tous ses hauts fonctionnaires pour leurs crimes, et je ferai venir sur eux, sur les habitants de Jérusalem et sur les gens de Juda, tous les malheurs que je leur ai annoncés et dont ils ont refusé d’entendre parler.
32Alors Jérémie prit un autre rouleau et le donna au secrétaire Baruch, fils de Nériya. Celui-ci y écrivit, sous la dictée de Jérémie, toutes les paroles contenues dans le rouleau que Yehoyaqim, roi de Juda, avait brûlé. Il y ajouta encore beaucoup d’autres paroles semblables.
Јоаким спаљује Јеремијин свитак
1Четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла је Јеремији ова реч од Господа: 2„Узми свитак36,2 Претеча књиге. Дела су се писала на дугачком свијеном комаду папируса који се развијао приликом читања. и запиши у њега све речи које ти објављујем за Израиљ, за Јуду и за све народе, од дана када сам ти говорио у Јосијино време, па до данас. 3Можда ће чути дом Јудин за сву пропаст коју намеравам да им нанесем, па се свако врати са свог злог пута и ја им опростим њихову кривицу и грех њихов.“
4Јеремија је позвао Варуха, Ниријиног сина. Варух је записао на свитак, по Јеремијином казивању, све Господње речи које су му објављене. 5Онда је Јеремија заповедио Варуху: „Мени су забранили и не могу да одем у Господњи Дом. 6Зато ти иди и прочитај свитак који си записао по мом казивању, све Господње речи. Нека чује народ у Дому Господњем на дан поста. Нека чује сва Јуда, они што долазе из својих градова. Ти им прочитај. 7Можда ће њихово преклињање пасти пред Господа, па се свако врати са свог злог пута, јер су велики гнев и срдња које је Господ објавио против овог народа.“
8Ниријин син Варух је урадио како му је заповедио пророк Јеремија, да у Дому Господњем прочита свитак речи Господњих. 9А пете године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, деветог су месеца објавили пост пред Господом за сав народ у Јерусалиму и за све који су из Јудиних градова дошли у Јерусалим. 10У одаји Гемарије, сина писара Сафана – у горњем дворишту, код улаза на Нова врата Дома Господњег – Варух је пред целим народом прочитао Јеремијину поруку из свитка.
11А Михеја, син Гемарије и унук Сафанов, је чуо све Господње речи из свитка, 12па је сишао до царевог двора и до писареве одаје. И гле, тамо су седели сви главари: писар Елисама, Семајин син Делаја, Ахворов син Елнатан, Сафанов син Гемарије, Хананијин син Седекија и сви главари. 13Михеја им је пренео све речи које је чуо док је Варух пред народом читао свитак. 14На то су главари послали Варуху Јудија, Нетанијевог сина, Селемијиног унука и Кушијевог праунука. Поручили су му: „Узми у руке свитак који си читао пред народом и дођи.“ Ниријин син Варух је узео свитак у руке и отишао к њима. 15Рекли су му: „Седи, молимо те, па прочитај и нама да чујемо.“
На то је Варух и њима прочитао свитак да чују. 16И чим су чули све те речи са стрепњом су погледали један другог, а Варуху су рекли: „Јавићемо цару о свему овоме!“ 17Питали су Варуха: „Реци нам, молимо те, како си забележио све ове речи из његових уста?“
18Варух им је одговорио: „Он ми је устима објављивао све ове речи, а ја сам их мастилом писао на свитак.“
19Поглавари су рекли Варуху: „Иди, па се сакријте и ти и Јеремија! Нека нико не зна где сте.“
20Затим су отишли цару у двориште, а свитак су оставили у одаји писара Елисама. Пренели су цару о свим овим догађајима. 21Цар је послао Јудија да донесе свитак и он га је донео из одаје писара Елисама. Онда је Јудије читао свитак пред царем и пред свим главарима који су стајали крај цара. 22Цар је седео у зимској кући. Био је девети месец и пред њим је горело огњиште. 23И кад би Јудије прочитао три или четири ступца, цар би их исекао писаревим перорезом. Бацао их је у ватру, у огњиште, све док сав свитак није изгорео у ватри огњишта. 24И нису се уплашили, нису раздерали своју одећу ни цар ни све његове слуге који су чули све ове речи. 25Иако су Елнатан, Делаја и Гемарије молили цара да не спаљује свитак, он их није послушао. 26Цар је заповедио Јерамеилу, царевом сину, Азриловом сину Сераји и Авдиловом сину Селемији да ухвате и писара Варуха и пророка Јеремију. Али Господ их је сакрио.
27Јеремији је дошла реч од Господа након што је цар спалио свитак са поруком коју је према Јеремијином казивању записао Варух: 28„Узми други свитак и на њему поново запиши пређашње речи које су биле на пређашњем свитку, који је спалио Јудин цар Јоаким. 29Реци овако за Јоакима, цара Јуде: ’Господ ти овако поручује: спалио си онај свитак и рекао: зашто си на њему записао: цар Вавилона ће сигурно доћи и разориће ову земљу, истребиће из ње и људе и стоку? 30Зато овако каже Господ о Јоакиму, цару Јуде: неће имати наследника на Давидовом престолу! Његов ће леш бити бачен на дневну жегу и ноћну хладноћу. 31Казнићу и њега, његово потомство и његове слуге за кривице њихове. На њих, на становнике Јерусалима и на свакога у Јуди донећу пропаст коју сам им најавио, а они нису послушали.’“
32Тако је Јеремија узео други свитак па га је дао писару Варуху, Ниријином сину. Он је на свитку записао, по Јеремијином казивању, све речи свитка који је у ватри спалио Јудин цар Јоаким. И још је тим речима додано много сличних речи.
