Jérémie en prison
1Le prêtre Pashhour, fils d’Immer, qui était le responsable en chef du temple de l’Eternel20.1 Peut-être un descendant du chef du seizième groupe familial des prêtres (1 Ch 24.14). Il était chargé de punir ceux qui causaient des désordres dans le Temple (29.26)., entendit Jérémie prophétiser de cette manière ; 2alors, il fit battre le prophète, puis le fit attacher au pilori à côté de la porte supérieure de Benjamin, qui donne accès au temple de l’Eternel.
3Le lendemain, Pashhour détacha Jérémie du pilori. Celui-ci lui dit : Ce n’est plus Pashhour que l’Eternel t’appelle, mais « De toutes parts, c’est la terreur20.3 Voir v. 10 et 6.25 ; 46.5 ; 49.29. » !
4Voici, en effet, ce que déclare l’Eternel : Je vais t’abandonner à la terreur ainsi que tous tes amis ; ils tomberont sous l’épée de leurs ennemis, et tu en seras témoin. Je livrerai aussi tout le peuple de Juda au roi de Babylone, qui les déportera à Babylone et les fera périr par l’épée. 5Je livrerai encore toutes les richesses de cette ville, tout le produit de son travail, tout ce qu’elle a de précieux et tous les trésors des rois de Juda, tout cela je le livrerai à leurs ennemis, ils le pilleront, le prendront et l’emporteront à Babylone.
6Quant à toi, Pashhour, ainsi que tous ceux qui habitent chez toi, vous irez en captivité ; tu iras à Babylone20.6 Accompli probablement en 597 av. J.-C., lors de l’invasion des Babyloniens, car, peu après cette date (voir 29.2), c’est un dénommé Sophonie qui occupait sa fonction (29.25-26)., et c’est là que tu mourras, que tu seras enterré, ainsi que tous tes amis auxquels tu as prophétisé le mensonge.
Plaintes et réconfort
7Tu m’as séduit, ╵ô Eternel,
et je me suis laissé séduire !
Tu as usé de force ╵à mon égard ╵et tu l’as emporté.
A longueur de journée, ╵je suis un objet de risée,
tous se moquent de moi.
8Chaque fois que je parle, ╵c’est pour crier très haut :
J’annonce la violence20.8 Autre traduction : je dénonce la violence… ╵et la dévastation.
A longueur de journée, ╵ta parole, Eternel,
m’attire des outrages ╵et des insultes.
9Et lorsque je me dis :
« Je veux oublier sa parole
et je ne parlerai plus en son nom »,
il y a, dans mon cœur, ╵comme un feu qui m’embrase
enfermé dans mes os,
je m’épuise à le contenir ╵et n’y arrive pas !
10J’ai entendu les propos menaçants ╵que profère la foule :
« De toutes parts, c’est la terreur.
Dénoncez-le », crient-ils. ╵« Nous le dénoncerons ! »
Tous les gens qui étaient ╵avec moi en bons termes
guettent ma chute :
« Qu’il se laisse séduire,
et nous aurons gagné ;
alors nous le tiendrons ╵et nous nous vengerons de lui ! »
11Mais l’Eternel est avec moi ╵comme un puissant guerrier ;
ceux qui me persécutent ╵vont trébucher,
et ils ne l’emporteront pas.
Ils seront tout honteux ╵car ils ne réussiront pas.
Leur honte sera éternelle, ╵on ne l’oubliera pas.
12Toi, Seigneur des armées célestes, ╵tu éprouves le juste,
tu vois le cœur ╵et le tréfonds de l’être.
Que je voie donc ╵comment tu les rétribueras ;
en effet c’est à toi ╵que j’ai remis ma cause.
13Chantez à l’Eternel ! ╵Oui, louez l’Eternel
car il sauve le pauvre
de la main des méchants.
14Maudit soit à jamais ╵le jour où je suis né !
Que ce jour où ma mère ╵m’a fait naître en ce monde
ne soit jamais béni20.14 Pour les v. 14-18, voir Jb 3.1-19. !
15Maudit soit l’homme ╵qui porta la nouvelle ╵à mon père, en disant :
« Il t’est né un garçon »
et qui lui a causé ╵une très grande joie.
16Qu’il devienne semblable aux villes
que l’Eternel a renversées20.16 Allusion à la destruction de Sodome et de Gomorrhe, rapportée en Gn 19.23-25. ╵sans regretter sa décision !
Que, dès le point du jour, ╵il entende des cris,
et des clameurs ╵à l’heure de midi.
17Car il ne m’a pas fait mourir ╵dans le sein de ma mère,
qui serait devenue ma tombe
de sorte qu’à jamais ╵elle m’aurait gardé en elle !
18A quoi bon être sorti de son sein
si c’est pour faire l’expérience ╵de la souffrance, ╵de l’affliction,
pour consumer ma vie ╵dans le mépris ?
Јеремија и Пасхор
1А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив20,3 Дословно: ужас на све стране.. 4Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
7Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
14Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
15А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
16Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
17Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
18Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
