Le signe du potier
Dans la maison du potier
1L’Eternel parla à Jérémie en ces termes : 2Va, rends-toi chez le potier et là, je te ferai entendre ma parole.
3Je me rendis donc chez le potier, qui était en train de travailler sur son tour. 4Mais le récipient qu’il façonnait avec l’argile ne fut pas réussi. Alors le potier en refit un autre, comme il le jugea bon. 5Là-dessus, l’Eternel me parla en ces termes : 6O peuple d’Israël, ne puis-je pas agir à votre égard comme a fait ce potier ? demande l’Eternel. Vous êtes entre mes mains, comme l’argile entre les mains du potier, communauté d’Israël !
7Une fois, je décrète de déraciner un peuple ou un royaume, de le renverser et d’amener sa ruine18.7 Pour les v. 7-9, voir 1.10.. 8Mais si ce peuple que j’ai menacé cesse de mal agir, je renoncerai à lui envoyer le malheur que j’avais projeté contre lui. 9Et si, par contre, je parle de construire et de planter tel peuple, ou tel royaume, 10mais que ce peuple fait ce que je considère comme mal, et ne m’écoute pas, je renoncerai au bien que j’avais parlé de lui faire.
11Dis donc maintenant aux Judéens et aux habitants de Jérusalem : Voici ce que déclare l’Eternel : Moi je façonne votre malheur, et j’ai des projets contre vous. Que chacun de vous abandonne donc sa conduite mauvaise, qu’il se comporte et qu’il agisse d’une bonne manière. 12Mais ils te répondront : « C’est peine perdue, nous ferons à notre tête et chacun agira selon les penchants de son cœur obstiné et mauvais. »
Un oubli coupable
13Et c’est pourquoi ╵voici ce que déclare l’Eternel :
Demandez donc aux autres peuples
si l’on a entendu ╵pareille chose !
La communauté d’Israël ╵a vraiment perpétré ╵un horrible forfait !
14Avez-vous jamais vu la neige
abandonner les rochers du Liban ?
Avez-vous vu tarir ╵les eaux qui en descendent,
ces eaux qui coulent, fraîches18.14 Avez-vous vu tarir… fraîches ? Hébreu obscur, traduction conjecturale. ?
15Mais mon peuple m’oublie :
il offre des parfums ╵à des faux dieux
qui, sur sa route, le font chanceler,
et qui lui font quitter ╵les chemins de toujours
pour marcher sur des sentiers et des routes
qui ne sont pas frayés.
16Il expose ainsi son pays ╵à la dévastation
pour lui attirer pour toujours ╵des sifflements d’horreur.
Quiconque y passera ╵en sera atterré
et hochera la tête.
17Comme le vent d’orient, ╵je les disperserai
devant leurs ennemis ;
au jour de leur désastre,
je leur présenterai mon dos
et non ma face.
Complot contre Jérémie
18Alors certains se mirent à dire : Allons : formons un plan contre ce Jérémie ! On trouvera toujours des prêtres pour enseigner la Loi, des sages pour nous donner des conseils ainsi que des prophètes pour proclamer une parole. Venez, attaquons-le avec des calomnies ! Et ne prêtons plus attention à tout ce qu’il nous dit !
19Mais toi, ô Eternel, ╵prête-moi attention,
écoute ce que disent ╵ces gens qui me cherchent querelle.
20Rendront-ils le mal pour le bien ?
Ils creusent une fosse ╵pour m’y faire tomber.
Considère, Eternel,
que, pour plaider ╵en faveur de ces gens,
je me suis tenu devant toi
en vue de détourner ╵ta colère loin d’eux !
21A cause de cela, ╵livre leurs fils à la famine
et précipite-les ╵sur le fil de l’épée !
Prive leurs femmes ╵de leurs enfants, ╵qu’elles deviennent veuves,
que leurs maris ╵soient frappés par la peste,
et que leurs jeunes gens ╵soient frappés par l’épée ╵dans le combat !
22Qu’on entende des cris ╵sortir de leurs demeures,
quand tu feras venir ╵subitement sur eux ╵des bandes ennemies,
parce qu’ils ont creusé ╵des fosses pour me prendre
et caché des filets ╵pour m’attraper les pieds !
23Mais toi, ô Eternel, ╵tu connais bien leurs plans
pour me faire mourir.
Ne pardonne pas leur forfait !
N’efface pas leur faute ! ╵Ne l’oublie pas !
Qu’ils soient terrassés devant toi !
Au temps où ta colère éclate, ╵agis contre eux !
Код грнчара
1Реч од Господа је дошла Јеремији: 2„Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
5Дошла ми је реч Господња и рекла: 6„Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
11Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“
13Зато овако каже Господ:
„Распитај се међу народима
је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
што је учинила девица израиљска?!
14Да ли копни снег
са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
туђинских брзака?
15А мој је народ мене заборавио!
Ништавилу каде,
које их је и саплело на њиховим путевима,
на старим траговима,
да следе стазе
пута ненасутог;
16да земљу своју опустоше,
па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
и да клима главом.
17Као источни ветар
ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
у дан њихове пропасти.“
18А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“
19Али ти за мене мари, Господе,
и послушај вику мојих крвника!
20Добро ли се злом одужује?
А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
и добро за њих тражио:
да окренеш свој гнев од њих.
21Нека им деца гладују!
У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
Мужеве њихове нека смрт покоси,
а младиће нек им мач сатре у боју.
22Нек се чује нарицање из њихових кућа,
јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
и сакрили замке испред мојих ногу.
23Али ти, Господе, знаш
шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
па се с њима обрачунај у дан гнева свога.
