Jacob bénit les douze tribus d’Israël
1Jacob convoqua ses fils et leur dit :
Réunissez-vous et je vous révélerai ce qui vous arrivera dans les temps à venir.
2Rassemblez-vous et écoutez, ╵fils de Jacob !
Ecoutez ce que dit ╵Israël, votre père.
3Ruben, tu es mon premier-né,
le premier fruit de ma vigueur, ╵du temps où j’étais plein de force,
toi, tu es supérieur ╵en dignité ╵et supérieur en force.
4Bouillonnant comme l’eau, ╵tu n’auras pas le premier rang !
Car tu as profané ╵la couche de ton père, ╵en entrant dans mon lit49.4 Voir Gn 35.22..
5Siméon et Lévi sont frères,
ils se sont mis d’accord ╵pour semer la violence.
6Non, je ne veux pas m’associer ╵à leur complot !
Je mets un point d’honneur ╵à ne pas approuver ╵leurs délibérations !
Car mus par leur colère, ╵ils ont tué des hommes ;
poussés par leur caprice, ╵ils ont mutilé des taureaux49.6 Voir Gn 34.25..
7Que leur colère soit maudite, ╵car elle est violente.
Maudit soit leur emportement, ╵car il est implacable !
Moi je les éparpillerai ╵au milieu de Jacob,
je les disperserai ╵en Israël.
8O toi, Juda, ╵tes frères te rendront hommage,
ta main fera ployer ╵la nuque de tes ennemis,
et les fils de ton père ╵se prosterneront devant toi.
9Oui, Juda est un jeune lion49.9 Voir Nb 24.9 ; Ap 5.5..
Mon fils, tu reviens de la chasse
et tu t’es accroupi ╵et couché comme un lion,
comme une lionne : ╵qui te ferait lever ?
10Le sceptre ne s’écartera ╵pas de Juda,
et l’insigne de chef ╵ne sera pas ôté ╵d’entre ses pieds
jusqu’à la venue de celui ╵auquel ils appartiennent49.10 Nom diversement traduit : le Pacifique, le Dominateur, l’Envoyé. celui… appartiennent: rend un mot hébreu dont l’interprétation est discutée. Ez 21.32 semble confirmer la lecture adoptée ici. Cette prophétie est généralement rapportée au Messie qui devait naître de la tribu de Juda.
et à qui tous les peuples ╵rendront obéissance.
11Son âne, il l’attache à la vigne,
et, à un cep de choix, ╵le petit de l’ânesse.
Il lave dans le vin ╵son vêtement,
dans le jus des raisins ╵il nettoie son manteau49.11 Image soulignant l’abondance (voir Ap 7.14 ; 19.13)..
12Il a les yeux plus rouges que le vin,
les dents plus blanches que le lait49.12 Autre traduction : Ses yeux ont été rendus sombres par le vin, et ses dents blanches par le lait..
13Zabulon aura sa demeure ╵sur le rivage de la mer,
il aura sur sa côte ╵un port pour les navires,
son territoire s’étendra ╵jusqu’à Sidon.
14Issacar est un âne ╵très vigoureux
couché au beau milieu ╵de deux enclos.
15Il a trouvé ╵que le repos est bon,
que le pays est agréable,
il tend l’épaule ╵pour porter le fardeau,
et il s’assujettit ╵à la corvée.
16Dan jugera son peuple,
comme les autres tribus d’Israël.
17Que Dan soit un serpent ╵sur le chemin,
qu’il soit une vipère ╵sur le sentier,
mordant les jarrets du cheval,
pour que le cavalier ╵en tombe à la renverse.
18Je compte sur toi, Eternel ╵pour accorder la délivrance.
19Gad agressé par une troupe ╵l’assaillira
et c’est sa troupe à lui ╵qui poursuivra la troupe adverse.
20Aser a une riche nourriture.
C’est lui qui fournira ╵des mets dignes d’un roi.
21Nephtali est semblable ╵à une biche en liberté ╵qui donne de beaux faons.
22Joseph est un rameau fertile
d’un arbre plein de fruits ╵planté près d’une source.
Ses branches grimpent et s’élancent ╵par-dessus la muraille.
23Des archers le provoquent, ╵le prennent à partie,
et le harcèlent de leurs flèches.
24Mais son arc reste ferme
car ses bras pleins de force ╵conservent leur souplesse
grâce au secours ╵du Puissant de Jacob,
qui est le berger et le Roc ╵sur lequel Israël se fonde.
25Oui, le Dieu de ton père ╵viendra à ton secours,
le Tout-Puissant te bénira.
Qu’il veuille te bénir d’en haut ╵par des pluies abondantes
et par des eaux d’en bas ╵où repose l’abîme,
par de nombreux enfants ╵et beaucoup de troupeaux.
26Les bénédictions de ton père surpassent
celles des montagnes antiques
et les meilleurs produits ╵des collines anciennes.
Que ces bénédictions ╵soient sur la tête de Joseph,
et sur le front ╵du prince de ses frères49.26 Voir Dt 33.15. !
27Benjamin est semblable ╵à un loup qui déchire.
Dès le matin, ╵il dévore sa proie,
et sur le soir encore, ╵répartit le butin.
28Tous ceux-là ont formé les douze tribus d’Israël, c’est ainsi que leur parla leur père et qu’il les bénit, en prononçant pour chacun sa bénédiction propre.
La mort de Jacob
29Jacob leur donna ses instructions : Je vais aller rejoindre mes ancêtres, enterrez-moi auprès de mes pères dans la caverne qui se trouve dans le champ d’Ephrôn le Hittite, 30dans la caverne du champ de Makpéla, vis-à-vis de Mamré, au pays de Canaan, la caverne qu’Abraham a achetée, avec le champ, à Ephrôn le Hittite en propriété funéraire49.30 Voir Gn 23.3-18.. 31C’est là qu’on a enterré Abraham et sa femme Sara ; c’est là qu’on a enterré Isaac et sa femme Rébecca. C’est là aussi que j’ai enterré Léa. 32Le champ et la caverne qui s’y trouve ont été achetés aux Hittites.
33Lorsque Jacob eut achevé d’énoncer ses instructions à ses fils, il ramena ses pieds sur son lit, expira et fut réuni à ses ancêtres49.33 Voir Ac 7.15..
Јаковљево завештање
1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
коме ће се народи покорити.
11Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.
15Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18Твоме се спасењу надам, Господе!
19Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
22Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
23Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
