1Ainsi furent achevés le ciel et la terre avec toute l’armée de ce qu’ils contiennent.
2Le septième jour, Dieu avait achevé tout ce qu’il avait créé. Alors il se reposa2.2 Verbe d’où dérive le mot hébreu qui désigne le sabbat. en ce jour-là de toutes les œuvres qu’il avait accomplies.
3Il bénit le septième jour, il en fit un jour saint, car, en ce jour-là, il se reposa de toute l’œuvre de création qu’il avait accomplie2.3 Allusion en Ex 20.11..
L’histoire des débuts de l’humanité
L’alliance d’Eden
4Voici l’histoire de ce qui est advenu au ciel et sur la terre lorsqu’ils furent créés.
Au temps où l’Eternel Dieu fit la terre et le ciel, 5il n’existait encore sur la terre aucun arbuste, et aucune herbe des champs n’avait encore germé, car l’Eternel Dieu n’avait pas fait pleuvoir sur la terre, et il n’y avait pas d’homme pour cultiver la terre. 6De l’eau se mit à sourdre et à irriguer toute la surface du sol.
7L’Eternel Dieu façonna l’homme avec de la poussière du sol, il lui insuffla dans les narines le souffle de vie, et l’homme devint un être vivant2.7 Allusion en 1 Co 15.45..
8L’Eternel Dieu planta un jardin vers l’orient : l’Eden, le pays des Délices. Il y plaça l’homme qu’il avait façonné.
9L’Eternel Dieu fit pousser du sol toutes sortes d’arbres portant des fruits d’aspect agréable et délicieux, et il mit l’arbre de la vie2.9 Voir Pr 3.18 ; Ap 2.7 ; 22.2, 14. au milieu du jardin. Il y plaça aussi l’arbre de la détermination du bien et du mal2.9 Autre traduction : l’arbre de la connaissance du bien et du mal (de même au v. 17)..
10Du pays d’Eden sortait un fleuve qui arrosait le jardin. De là, il se divisait en quatre bras.
11Le nom du premier est Pishôn : il contourne tout le pays de Havila où se trouve de l’or, 12un or d’excellente qualité. On trouve aussi dans cette contrée de l’ambre parfumée et la pierre précieuse appelée onyx.
13Le deuxième fleuve s’appelle Guihôn, il parcourt tout le pays de Koush2.13 Koush désigne habituellement le Soudan ou l’Ethiopie. Le fleuve serait donc le Nil. Certains situent cependant le pays de Koush, dont parle ce passage, en Mésopotamie, à l’est du Tigre, et l’identifient à la région du peuple des Kassites..
14Le troisième fleuve s’appelle le Tigre, c’est celui qui coule à l’orient de l’Assyrie.
Et le quatrième fleuve c’est l’Euphrate.
15L’Eternel Dieu prit l’homme et l’établit dans le jardin d’Eden pour le cultiver et le garder.
16Et l’Eternel Dieu ordonna à l’homme : Mange librement des fruits de tous les arbres du jardin, 17sauf du fruit de l’arbre de la détermination du bien et du mal. De celui-là, n’en mange pas, car le jour où tu en mangeras, tu mourras.
18L’Eternel Dieu dit : Il n’est pas bon que l’homme soit seul, je lui ferai une aide qui soit son vis-à-vis.
19L’Eternel Dieu, qui avait façonné du sol tous les animaux des champs et tous les oiseaux du ciel, les fit venir vers l’homme pour voir comment il les nommerait, afin que tout être vivant porte le nom que l’homme lui donnerait. 20L’homme donna donc un nom à tous les animaux domestiques, à tous les oiseaux du ciel et aux animaux sauvages. Mais il ne trouva pas d’aide qui soit son vis-à-vis.
21Alors l’Eternel Dieu plongea l’homme dans un profond sommeil. Pendant que celui-ci dormait, il prit une de ses côtes2.21 Autre traduction : une partie du côté de l’homme. et referma la chair à la place. 22L’Eternel Dieu forma une femme de la côte qu’il avait prise de l’homme, et il l’amena à l’homme.
23Alors l’homme s’écria :
Voici bien cette fois
celle qui est
os de mes os,
chair de ma chair.
On la nommera « Femme »
car elle a été prise
de l’homme.
24C’est pourquoi l’homme laissera son père et sa mère et s’attachera à sa femme, et les deux ne feront plus qu’un2.24 Cité en Mt 19.5 ; Mc 10.7-8 ; 1 Co 6.16 ; Ep 5.31.. 25L’homme et sa femme étaient tous deux nus sans en éprouver aucune honte.
1Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.
2До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. 3Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.
Адам и Ева
4То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.
Када је Господ Бог створио земљу и небо, 5још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. 6Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. 7Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.
8Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. 9Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.
10У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. 11Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. 12Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. 13Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. 14Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије2,14 Ашур на јеврејском.. Четврта је Еуфрат.
15Господ Бог узме човека и постави га у едемски врт да га обрађује и да се стара о њему. 16Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“
18Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“
19Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. 20Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.
Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. 21Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. 22Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.
23А човек рече:
„Ево, ово је кост од моје кости
и тело од мога тела!
Нека се зато зове ’жена’2,23 Именице човек и жена у јеврејском долазе од истог корена. Да би изразио овај однос, Даничић је превео жена са човечица.,
јер је од човека узета.“
24Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.
25Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.
