La Bible du Semeur

Genèse 47:1-31

Jacob devant le pharaon

1Joseph alla donc informer le pharaon et lui dit : Mon père et mes frères sont arrivés du pays de Canaan avec leurs moutons, leurs chèvres, leurs bovins, tout ce qui leur appartient ; et ils sont dans la région de Goshen.

2Il avait emmené avec lui cinq de ses frères qu’il présenta au pharaon. 3Le pharaon leur demanda : Quelles sont vos occupations ?

Ils répondirent : Tes serviteurs sont bergers comme l’étaient nos ancêtres. 4Et ils ajoutèrent : Nous sommes venus séjourner dans le pays, car la famine sévit durement au pays de Canaan et il n’y a plus de pâturage pour les troupeaux de tes serviteurs là-bas. Permets donc à tes serviteurs de s’installer dans la région de Goshen.

5Le pharaon dit à Joseph : Ton père et tes frères sont venus te rejoindre ; 6le pays est à ta disposition. Installe-les dans la meilleure province du pays : qu’ils habitent dans la région de Goshen. Et si tu sais qu’il y a parmi eux des hommes de valeur, tu les établiras comme responsables de mes troupeaux.

7Joseph fit aussi venir son père Jacob pour le présenter au pharaon. Jacob bénit le pharaon.

8Celui-ci lui demanda : Quel âge as-tu ?

9Jacob répondit : Le nombre de mes années de migrations est de cent trente. Les jours de ma vie ont été peu nombreux et mauvais et je n’atteindrai pas le nombre des années qu’ont duré les migrations de mes ancêtres.

10Puis Jacob bénit le pharaon et se retira. 11Joseph installa son père et ses frères et leur donna une propriété dans la meilleure partie d’Egypte, dans la région de Ramsès47.11 Certainement un autre nom du pays de Goshen (voir Ex 1.11 et note)., comme le pharaon l’avait ordonné. 12Il procura à son père, à ses frères et à toute la famille de son père les vivres dont ils avaient besoin selon le nombre des personnes à leur charge.

Les Egyptiens deviennent esclaves du pharaon

13La famine était si grande en Egypte et en Canaan qu’on ne trouvait plus nulle part de quoi manger, et les habitants dépérissaient. 14En échange du blé qu’il vendait, Joseph recueillit tout l’argent qui se trouvait en Egypte et en Canaan, et en remplit les caisses du pharaon. 15Quand il n’y eut plus d’argent en Egypte et en Canaan, tous les Egyptiens vinrent trouver Joseph et lui dirent : Donne-nous de quoi manger ! Pourquoi devrions-nous mourir là sous tes yeux parce que nous n’avons plus d’argent ?

16Joseph répondit : Si vous n’avez plus d’argent, donnez-moi votre bétail, et je vous fournirai de la nourriture en échange de vos troupeaux.

17Ils amenèrent donc leur bétail à Joseph qui leur donna de quoi manger en échange de leurs chevaux, de leurs ânes, et de leurs troupeaux de moutons, de chèvres et de bovins. Cette année-là, il leur assura la nourriture en échange de tous leurs troupeaux.

18L’année suivante, ils revinrent le trouver et lui dirent : Mon seigneur n’est pas sans savoir que nous n’avons plus d’argent, nos troupeaux appartiennent à mon seigneur, nous n’avons plus rien à présenter à mon seigneur que nos corps et nos terres. 19Pourquoi péririons-nous là sous tes yeux, nous et nos terres ? Achète-nous, avec nos terres, en échange de vivres, et nous deviendrons, avec nos terres, esclaves du pharaon. Donne-nous aussi du grain à semer pour que nous puissions survivre, au lieu de mourir, et que notre terre ne devienne pas un désert.

20Alors Joseph acquit toutes les terres d’Egypte pour le compte du pharaon, car les Egyptiens vendirent chacun son champ, contraints par la famine, tant elle était rigoureuse. Ainsi, le pays devint la propriété du pharaon. 21Quant aux habitants, il les réduisit à l’esclavage47.21 D’après le Pentateuque samaritain et la version grecque. Le texte hébreu traditionnel a : il les déplaçait dans les villes., d’un bout à l’autre de l’Egypte. 22Les seules terres que Joseph n’acheta pas étaient celles des prêtres, car il existait un décret du pharaon en leur faveur et ils se nourrissaient de ce que le pharaon leur fournissait ; c’est pourquoi ils n’eurent pas à vendre leurs terres.

23Joseph dit au peuple : Je vous ai achetés aujourd’hui, vous et vos terres, pour le compte du pharaon. Voici des grains : ensemencez vos champs ! 24Mais vous donnerez le cinquième de vos récoltes au pharaon, les quatre autres parts seront à vous pour ensemencer les champs et pour vous nourrir, vous, vos enfants et tous ceux qui seront sous votre toit.

25Ils dirent : Tu nous sauves la vie ! Puisque nous avons obtenu ta faveur, nous serons les esclaves du pharaon.

26Joseph fit de cette disposition une loi pour toute l’Egypte – loi qui est encore aujourd’hui en vigueur – imposant le versement du cinquième de la récolte au pharaon. Seules les terres des prêtres ne passèrent pas en propriété au pharaon.

Les dernières volontés de Jacob

27Israël s’installa en Egypte, dans la région de Goshen. Ils y acquirent des propriétés. Ils furent féconds et se multiplièrent. 28Jacob vécut dix-sept ans en Egypte. La durée totale de sa vie fut de 147 ans. 29Quand le jour de sa mort fut proche, il appela son fils, Joseph, et lui dit : Fais-moi une faveur : place, je te prie, ta main sous ma cuisse47.29 Serment solennel qui engage aussi les descendants (voir 24.2). et promets-moi d’agir envers moi avec amour et fidélité en ne m’enterrant pas en Egypte. 30Quand j’aurai rejoint mes ancêtres, tu me transporteras hors d’Egypte pour m’ensevelir dans leur tombeau.

Joseph dit : J’agirai comme tu me l’as demandé.

31Mais son père insista : Jure-le-moi.

Et il le lui jura. Alors Israël se prosterna au chevet de sa couche47.31 La version grecque a : appuyé sur son bâton. Cité en Hé 11.21 d’après la version grecque..

New Serbian Translation

1. Мојсијева 47:1-31

Пред фараоном

1Јосиф оде и обавести фараона: „Дошли су мој отац и моја браћа са својом крупном и ситном стоком и са свом својом имовином из Ханана. Ено их у госенском крају.“ 2Затим је издвојио петорицу између своје браће и представио их фараону.

3„Чиме се бавите?“ – упитао је фараон његову браћу.

„Твоје слуге су пастири, исто као и наши преци“ – одговоре они 4и наставе: „Дошли смо да се задржимо у земљи као странци, јер нема више паше за стада твојих слугу. Тешка глад је завладала у хананској земљи. Стога, допусти својим слугама да се настане у госенском крају.“

5Фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа су дошли к теби. 6Египатска земља ти је отворена; настани свога оца и своју браћу у најбољем делу земље. Настаните се у госенском крају. Ако знаш да међу њима има способних људи, постави их за надгледнике моје властите стоке.“

7Затим Јосиф дође са својим оцем, Јаковом, и представи га фараону, а Јаков благослови фараона. 8Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“

9Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“ 10Јаков је благословио фараона, па је отишао од њега.

11Јосиф је населио свога оца и своју браћу и дао им посед у најбољем делу египатске земље, у Рамесиној Крајини, као што је фараон наредио. 12Јосиф је снабдевао храном свога оца, своју браћу и сав дом свога оца, према броју њихове деце.

Земља прелази у фараоново власништво

13Хране није било у целој земљи, јер је глад била жестока: исцрпила је и египатску и хананску земљу. 14Јосиф је покупио сав новац што се налазио у Египту и Ханану у замену за жито које се куповало и однео га у фараонов двор. 15Кад је новца понестало у египатској и хананској земљи, сви Египћани дођу к Јосифу, и обрате му се: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред твојим очима? Новца више нема!“

16Јосиф им одговори: „Пошто новца више нема, дотерајте своју стоку и ја ћу вам дати хране у замену за стоку.“ 17Тако су дотерали своју стоку Јосифу, а овај им је дао хране у замену за коње, за крупну и ситну стоку, за говеда и магарце. Те године их је снабдевао храном у замену за сву њихову стоку.

18Та година је прошла. Наредне године су поново дошли к њему и рекли му: „Не можемо сакрити од свога господара да је нестало новца, а сва наша стада стоке сада припадају нашем господару. Није нам остало ништа за нашег господара осим наших властитих тела и земље. 19Зашто да помремо пред твојим очима и да се наша поља претворе у пустош? Купи нас и наша поља у замену за храну. Тако ћемо ми и наша поља постати фараоново власништво. Дај нам семе да не помремо него да преживимо и да се наша поља не претворе у пустош!“

20Тако је Јосиф откупио за фараона целу египатску земљу. Сви Египћани су продали своје њиве, јер их је глад жестоко притисла. Тако је земља постала фараоново власништво. 21А народ је, од једног краја Египта до другог, ставио под управу градова.47,21 Дослован превод ове реченице је: А народ, од једног краја Египта до другог, је довео у градове. У том случају се намеће питање: ко је онда обрађивао земљу? Због ове нејасноће у изворном тексту многи преводи се одлучују за превод Септуагинте: А народ, од једног краја Египта до другог, постао је његовим (фараоновим) робљем. Превод који је овде понуђен темељи се на покушају да се осмисли изворни текст и да се разреши недоумица која настаје дословним превођењем текста. 22Једино није откупио њиве свештеника, јер су свештеници добијали приход од фараона и живели од тог прихода који им је фараон давао. Из тог разлога нису продали своје њиве.

23Јосиф рече народу: „Пошто сам данас купио и вас и вашу земљу за фараона, ево вам семе, па засејте земљу. 24Фараону ћете давати једну петину од урода, а четири петине ће остати вама за сејање њива, за храну вама, вашим укућанима и вашој деци.“

25Они на то рекоше: „Спасио си нам живот! Само нека нам буде благонаклон наш господар и бићемо робови фараону.“

26Јосиф је донео закон по коме једна петина земље припада фараону. Тај закон о земљи у Египту важи све до данас. Једино свештеничке њиве не припадају фараону.

Јаковљева последња жеља

27Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.

28Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. 29Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! 30Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“

А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“

31Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу47,31 Септуагинта преводи ослоњен на свој штап, што следи превод Јев 11,21. своје постеље.