La Bible du Semeur

Genèse 38:1-30

Tamar donne une descendance à Juda

1A la même époque, Juda se sépara de ses frères et alla vivre près d’un habitant d’Adoullam38.1 Ancienne ville cananéenne. nommé Hira. 2Il vit là la fille d’un Cananéen nommé Shoua, il l’épousa et s’unit à elle. 3Elle devint enceinte et lui donna un fils : il l’appela Er. 4Elle devint encore enceinte et mit au monde un fils qu’elle appela Onân. 5Elle eut encore un fils qu’elle appela Shéla. Quand sa femme accoucha du troisième, Juda se trouvait à Kezib.

6Juda prit pour Er, son premier-né, une femme nommée Tamar. 7Jugeant Er mauvais, l’Eternel le fit mourir. 8Alors Juda dit à Onân : Accomplis ton devoir de proche parent du défunt : unis-toi à ta belle-sœur pour donner une descendance à ton frère38.8 Cette coutume sera incluse dans la Loi (Dt 25.5-10 ; voir Mt 22.23-33)..

9Onân savait que les enfants qui naîtraient ne seraient pas pour lui. Chaque fois qu’il avait des rapports avec sa belle-sœur, il laissait tomber sa semence à terre pour éviter de donner une descendance à son frère. 10Son comportement déplut à l’Eternel qui le fit aussi mourir. 11Alors Juda dit à Tamar, sa belle-fille : Reste veuve dans la maison de ton père jusqu’à ce que mon fils Shéla soit devenu adulte.

Car il se disait : Il ne faut pas que celui-ci aussi meure comme ses frères.

Tamar retourna donc dans la maison de son père et y resta.

12Bien longtemps après cela, la fille de Shoua, femme de Juda, mourut. Quand il fut consolé, Juda monta avec son ami Hira l’Adoullamite à Timna, pour la tonte de ses moutons. 13Quelqu’un en informa Tamar en lui disant : Voici, ton beau-père monte à Timna pour la tonte de ses moutons.

14Alors elle ôta ses habits de veuve, se couvrit le visage d’un voile et, ainsi déguisée, s’assit au carrefour d’Enaïm, sur la route de Timna ; car elle voyait bien que Shéla était devenu adulte sans qu’on le lui ait donné pour mari.

15Juda aperçut cette femme et la prit pour une prostituée, car elle avait le visage voilé. 16Il s’approcha d’elle au bord du chemin et lui dit : Permets-moi d’aller avec toi !

Car il n’avait pas reconnu sa belle-fille. Elle répondit : Que me donneras-tu pour venir avec moi ?

17– Je te ferai apporter un chevreau du troupeau, lui dit-il.

– D’accord, répondit-elle, à condition que tu me donnes un gage jusqu’à ce que tu l’envoies.

18– Quel gage veux-tu que je te donne ?

– Ton cachet, le cordon qui le tient et le bâton que tu as en main.

Il les lui remit et s’unit à elle, et elle devint enceinte. 19Elle se leva et partit ; elle ôta son voile et remit ses habits de veuve.

20Juda chargea son ami l’Adoullamite d’apporter le chevreau à cette femme et de retirer les gages qu’il lui avait donnés. Mais celle-ci resta introuvable. 21Hira interrogea les hommes de l’endroit : Où est cette prostituée sacrée qui se tenait sur le chemin à Enaïm ?

Ils lui répondirent : Il n’y a jamais eu de prostituée sacrée à cet endroit.

22Il revint dire à Juda : Je ne l’ai pas trouvée, et les gens de là-bas ont même affirmé qu’il n’y a jamais eu de prostituée sacrée à cet endroit.

23Alors Juda s’écria : Qu’elle garde ce qu’elle a ! Ne nous rendons pas ridicules. Quoi qu’il arrive, moi j’ai envoyé ce chevreau, et toi, tu n’as pas retrouvé cette femme.

24Environ trois mois après cela, on vint dire à Juda : Tamar, ta belle-fille, s’est prostituée, et même : la voilà enceinte suite à cela.

– Qu’on la fasse sortir, dit-il, et qu’elle soit brûlée vive !

25Comme on la jetait dehors, elle envoya un message à son beau-père : C’est de l’homme à qui appartiennent ces objets que je suis enceinte. Reconnais, je te prie, à qui sont ce cachet, ces cordons et ce bâton.

26Juda les reconnut et s’écria : Elle est plus juste que moi ; elle a fait cela parce que je ne l’ai pas donnée pour femme à mon fils Shéla.

Il ne s’unit plus jamais à elle.

27Quand vint le moment de la naissance, il s’avéra qu’elle portait des jumeaux. 28Pendant l’accouchement l’un d’eux présenta une main ; la sage-femme la saisit et y noua un fil rouge en disant : C’est celui-ci qui sort le premier.

29Mais il retira sa main, et c’est son frère qui vint au monde. La sage-femme s’écria : Quelle brèche ne t’es-tu pas ouverte ! Et on le nomma Pérets38.29 Ancêtre de David (Rt 4.18-22) et du Christ (Mt 1.3). (Brèche). 30Ensuite son frère naquit, celui dont la main portait le fil rouge, et il fut appelé Zérah (Lever de soleil).

New Serbian Translation

1. Мојсијева 38:1-30

Јуда и Тамара

1У то време се Јуда одселио од своје браће и настанио код Одоламејца по имену Хира. 2Ту је Јуда запазио ћерку неког Хананца који се звао Шуа, па ју је узео за жену и легао с њом. 3Она је затруднела и родила сина, коме је Јуда дао име Ир. 4Поново је затруднела и родила сина, коме је дала име Авнан. 5Још једном је родила сина и дала му име Силом. Јуда је био у Хезиву када га је родила.

6Јуда је оженио свога првенца Ира девојком по имену Тамара. 7Али Ир је учинио зло пред Господом, те га је Господ погубио.

8Тада Јуда рече Авнану: „Лези с женом свога брата и изврши према њој деверску дужност и подигни потомство своме брату.“ 9Знајући да се потомство неће рачунати као његово, Авнан је испуштао семе на земљу кад год би легао са женом свога брата, да не би дао потомство своме брату. 10То што је учинио било је зло пред Господом и зато је Господ и њега погубио.

11Јуда рече својој снахи Тамари: „Остани као удовица у дому свога оца док не одрасте мој син Силом.“ Мислио је, наиме: „Само да не умре и он као његова браћа.“ Зато је Тамара отишла да живи у дому свога оца.

12Након много времена умре Јудина жена, ћерка Шуина. Кад су прошли дани жалости, Јуда оде горе у Тимну да стриже овце са својим пријатељем Одоламејцем Хиром.

13Тамари јаве: „Ено ти свекар оде у Тимну да стриже овце.“ 14Тада Тамара скине удовичко рухо, покрије лице копреном и умота се, те седне на улазу у Енајим што је на путу за Тимну. Видела је, наиме, да је Силом одрастао, али да му је нису дали за жену.

15Кад ју је Јуда угледао, помислио је да је блудница, јер је била покрила лице. 16Сврати он к њој с пута и рече: „Дај да легнем с тобом.“ Није знао, наиме, да му је то снаха.

Она му рече: „Шта ћеш ми дати ако легнеш са мном?“

17„Послаћу ти једно јаре из стада“ – одговори Јуда.

Она му рече: „Може, ако оставиш залог док га не пошаљеш.“

18„Какав залог да ти оставим?“ – упита он.

Она рече: „Твој печат, врпцу и штап што ти је у руци.“ Дао јој је и једно и друго. Потом легне с њом и она затрудни. 19Онда је устала и вратила се; скинула је копрену с лица и поново обукла своје удовичко рухо.

20Јуда пошаље јаре преко свог пријатеља Одоламејца да откупи залог од оне жене. Но, овај је није нашао. 21Питао је људе из тог места: „Где је храмска блудница што је била ту код пута за Енајим?“

„Овде није било храмске блуднице“ – рекоше му.

22Одоламејац се врати к Јуди и рече: „Нисам је нашао. Шта више, људи тог места су ми рекли да тамо није било храмске блуднице.“

23Јуда рече: „Да се не обрукамо, нек она задржи то што има. Ето, ја сам јој послао јаре, али је ти ниси нашао.“

24Око три месеца касније, јаве Јуди: „Твоја снаха Тамара се одала блудничењу, па је чак и затруднела у блудничењу.“

„Изведите је – нареди Јуда – па нека се спали!“

25Док су је изводили, она поручи своме свекру: „Ово припада човеку с којим сам затруднела. Погледај, молим те, да ли препознајеш чији је овај печатњак на врпци и овај штап.“

26Јуда их препозна, па рече: „Она је праведнија него ја, који је нисам дао своме сину Силому.“ И више јој није приступао.

27Кад је дошло време да роди, испостави се да носи близанце. 28Док се порађала, један од њих истури руку. Бабица узме његову руку и привеже му црвени конац око руке, рекавши: „Овај је изашао први.“ 29Али баш тада он увуче руку, па изађе његов брат. Бабица рече: „Како ли се само проби?!“ Зато су му дали име „Фарес“38,29 Фарес значи пробијање.. 30Потом је изашао његов брат који је на руци имао црвени конац. Њега су назвали „Зара“38,30 Зара значи румени..