La Bible du Semeur

Genèse 35:1-29

Jacob s’installe à Béthel

1Dieu dit à Jacob : Pars, rends-toi à Béthel et fixe-toi là-bas. Tu y construiras un autel au Dieu qui t’est apparu quand tu fuyais ton frère Esaü.

2Alors Jacob dit aux gens de sa famille et à tous ceux qui étaient avec lui : Faites disparaître les dieux étrangers qui se trouvent au milieu de vous. Purifiez-vous et changez de vêtements ! 3Nous allons partir et nous rendre à Béthel, où je construirai un autel dédié au Dieu qui m’a exaucé lorsque j’étais dans la détresse et qui a été avec moi tout au long de ma route.

4Ils remirent à Jacob tous les dieux étrangers qu’ils avaient entre les mains et les boucles qu’ils portaient aux oreilles35.4 Amulettes devant assurer une protection magique. ; et Jacob les enterra sous le chêne qui est près de Sichem. 5Puis ils levèrent le camp. Dieu frappa de panique les villes environnantes, de sorte que personne ne poursuivit les fils de Jacob.

6Jacob arriva avec tous ceux qui l’accompagnaient à Louz – c’est-à-dire Béthel – au pays de Canaan. 7Il bâtit là un autel et appela ce lieu El-Béthel (Dieu de Béthel), car c’est à cet endroit que Dieu lui était apparu lorsqu’il fuyait loin de son frère. 8C’est là que mourut Débora, la nourrice de Rébecca ; elle fut enterrée près de Béthel, au pied du chêne que l’on appela depuis lors « le chêne des pleurs ».

9Dieu apparut encore à Jacob à son retour de Paddân-Aram et le bénit. 10Il lui dit : Ton nom est Jacob, mais tu ne seras plus appelé ainsi, ton nom sera Israël.

C’est ainsi que Dieu l’appela Israël. 11Et Dieu lui dit :

Je suis le Dieu tout-puissant.

Sois fécond et aie de nombreux descendants ;

un peuple, et même |tout un ensemble de peuples seront issus de toi.

Tu auras pour descendants des rois.

12Le pays que j’ai donné |à Abraham et à Isaac, |je te le donnerai

ainsi qu’à ta descendance après toi35.12 Voir Gn 17.4-8 ; 26.3..

13Puis Dieu se retira d’auprès de lui, du lieu où il lui avait parlé. 14Jacob érigea une stèle en pierre à l’endroit même où Dieu lui avait parlé, il y versa une libation et répandit de l’huile sur elle. 15Jacob donna au lieu où Dieu lui avait parlé le nom de Béthel.

La naissance de Benjamin et la mort de Rachel

16Jacob et sa famille quittèrent Béthel. Lorsqu’ils étaient encore à une certaine distance d’Ephrata35.16 Ancien nom de Bethléhem en Juda (Rt 1.2 ; Mi 5.1)., Rachel donna naissance à un enfant. Elle eut un accouchement difficile. 17Pendant les douleurs du travail, la sage-femme lui dit : Courage ! C’est encore un garçon.

18Mais elle se mourait. Dans son dernier souffle, elle le nomma Ben-Oni (Fils de ma douleur), mais son père l’appela Benjamin (Fils de bon augure). 19Rachel mourut, on l’enterra sur la route d’Ephrata, c’est-à-dire Bethléhem. 20Jacob érigea une stèle sur sa tombe ; c’est la stèle funéraire de Rachel qui subsiste encore aujourd’hui.

21Puis Israël leva le camp, il planta sa tente au-delà de Migdal-Eder. 22Pendant qu’il séjournait dans cette contrée, Ruben alla coucher avec Bilha, l’épouse de second rang de son père. Celui-ci l’apprit35.22 La version grecque ajoute : et en fut très affecté..

La liste des fils de Jacob

Jacob avait douze fils. 23Fils de Léa : Ruben, le premier-né de Jacob, Siméon, Lévi, Juda, Issacar et Zabulon. 24Fils de Rachel : Joseph et Benjamin. 25Fils de Bilha, servante de Rachel : Dan et Nephtali. 26Fils de Zilpa, servante de Léa : Gad et Aser. Tels sont les fils de Jacob, qui lui naquirent à Paddân-Aram.

La mort d’Isaac

27Jacob revint auprès de son père Isaac à Mamré, à Qiryath-Arba qui s’appelle aujourd’hui Hébron, où Abraham et Isaac avaient vécu35.27 Voir Gn 13.18.. 28Isaac atteignit l’âge de cent quatre-vingts ans, 29puis il rendit son dernier soupir et mourut. Il rejoignit ses ancêtres, âgé et comblé de jours. Ses fils Esaü et Jacob l’ensevelirent.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 35:1-29

Јаков се враћа у Ветиљ

1Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

2Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. 3Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ 4Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. 5Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

6Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. 7Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

8Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

9Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

11Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

14На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ35,15 Ветиљ значи Дом Божији..

Рахиљина смрт

16Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18На самрти, док је издисала, дала му је име Венони35,18 Венони значи син моје туге., али га је отац назвао „Венијамин“35,18 Венијамин значи син моје деснице..

19Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

21Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Јаковљевих синова је било дванаест:

23Лијини синови су:

Јаковљев првенац Рувим,

Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.

24Рахиљини синови су:

Јосиф и Венијамин.

25Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:

Дан и Нефталим.

26Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:

Гад и Асир.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.

Исакова смрт

27Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. 28Исак је живео стотину осамдесет година. 29Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.