La Bible du Semeur

Genèse 27:1-46

Isaac bénit Jacob

1Quand Isaac était devenu vieux, sa vue avait baissé au point qu’il n’y voyait plus. Un jour, il appela Esaü son fils aîné et lui dit : Mon fils !

Celui-ci répondit : Qu’y a-t-il ?

2– Me voici devenu vieux, reprit Isaac, et je ne sais pas quand je mourrai. 3Maintenant donc, je te prie, prends tes armes, ton arc et tes flèches, va courir la campagne et chasse quelque gibier pour moi. 4Tu m’en apprêteras un de ces bons plats comme je les aime, tu me le serviras, je mangerai, puis je te donnerai ma bénédiction avant de mourir.

5Rébecca écoutait ce qu’Isaac disait à son fils Esaü. Quand celui-ci fut parti chasser dans la campagne pour rapporter du gibier, 6Rébecca dit à son fils Jacob : Ecoute, j’ai entendu ton père dire à ton frère Esaü : 7« Rapporte-moi du gibier ! Tu m’en feras un bon plat, je mangerai et je te donnerai ma bénédiction devant l’Eternel avant de mourir. » 8Maintenant donc, mon fils, écoute-moi et fais ce que je vais te dire. 9Va au troupeau et choisis-moi deux bons chevreaux, j’en préparerai pour ton père un de ces bons plats comme il les aime. 10Tu le lui apporteras, il en mangera, puis il te donnera sa bénédiction avant de mourir.

11Jacob répondit à Rébecca, sa mère : Esaü mon frère est couvert de poils et moi pas. 12Si mon père me touche, il s’apercevra que j’ai voulu le tromper, si bien que j’attirerai sur moi une malédiction au lieu d’une bénédiction.

13Sa mère répliqua : Dans ce cas, que la malédiction retombe sur moi, mon fils ; fais seulement ce que je t’ai dit. Va me chercher cela.

14Il alla donc prendre des chevreaux et les apporta à sa mère qui en prépara un bon plat comme son père l’aimait. 15Puis elle choisit les plus beaux habits d’Esaü, son fils aîné, qui se trouvaient dans la maison, et elle les fit mettre à Jacob, son fils cadet. 16Elle lui recouvrit, avec la peau des chevreaux, les mains, les bras et la partie du cou dénudée de poils. 17Puis elle lui remit le bon plat et le pain qu’elle avait préparés.

18Jacob entra chez son père et dit : Mon père !

Celui-ci répondit : Oui mon fils, qui es-tu ?

19Et Jacob dit à son père : Je suis Esaü, ton fils aîné. J’ai fait ce que tu m’as demandé. Lève-toi, je te prie, assieds-toi et mange de mon gibier, pour me donner ensuite ta bénédiction.

20Isaac lui demanda : Comment as-tu fait, mon fils, pour trouver si vite du gibier ?

Jacob répondit : C’est l’Eternel ton Dieu qui l’a mené sur mon chemin.

21Isaac dit à Jacob : Viens un peu plus près, mon fils, que je te touche pour voir si tu es bien mon fils Esaü.

22Jacob s’approcha donc d’Isaac, son père le tâta et dit : La voix est celle de Jacob, mais les mains sont celles d’Esaü.

23Comme les mains de Jacob étaient couvertes de poils comme celles d’Esaü son frère, son père ne le reconnut pas et il lui donna sa bénédiction. 24Mais auparavant il lui redemanda : Es-tu bien mon fils Esaü ?

Et Jacob répondit : Oui.

25Alors Isaac lui dit : Sers-moi donc, que je mange du produit de la chasse de mon fils, pour te donner ensuite ma bénédiction.

Jacob le servit et Isaac mangea. Il lui apporta aussi du vin, que son père but.

26Puis Isaac, son père, lui dit : Approche-toi, viens m’embrasser, mon fils.

27Jacob s’approcha et l’embrassa. Isaac sentit l’odeur de ses habits, puis il le bénit en ces termes :

Oui, l’odeur de mon fils |est comme la senteur |d’un champ béni par l’Eternel27.27 Allusion en Hé 11.20..

28Que Dieu t’accorde donc |la rosée qui descend du ciel, |qu’il rende tes terres fertiles,

qu’il te donne avec abondance |du froment et du vin.

29Que des nations te soient |assujetties,

que, devant toi, |des peuples se prosternent !

Sois le chef de tes frères,

que les fils de ta mère |s’inclinent devant toi !

Maudit soit qui te maudira,

béni soit qui te bénira !

Le sort d’Esaü

30Lorsque Isaac eut fini de bénir Jacob, celui-ci le quitta. Esaü son frère rentra alors de la chasse. 31Il prépara, lui aussi, un bon plat, l’apporta à son père et lui dit : Mon père, lève-toi, je te prie, et mange du gibier de ton fils, pour me donner ensuite ta bénédiction.

32Isaac lui demanda : Qui es-tu ?

Il répondit : Je suis ton fils aîné, Esaü.

33Alors Isaac, en proie à une vive émotion, se mit à trembler et dit : Qui est donc celui qui a pris du gibier et me l’a apporté ? J’ai mangé de tout avant que tu ne viennes et je lui ai donné ma bénédiction ; maintenant il sera béni.

34Quand Esaü entendit les paroles de son père, il poussa un grand cri plein d’amertume et supplia son père : Moi aussi, mon père, bénis-moi !

35Isaac lui répondit : Ton frère est venu et il a extorqué ta bénédiction par ruse.

36Esaü dit : Est-ce parce qu’on l’appelle Jacob (le Trompeur) qu’il m’a trompé par deux fois27.36 Jacob fait assonance avec le verbe supplanter, tromper (voir Jr 9.4) et avec le nom talon (voir Gn 25.26). ? D’abord il a pris mon droit d’aînesse et maintenant voilà qu’il m’enlève ma bénédiction ! Et il ajouta : N’as-tu pas de bénédiction en réserve pour moi ?

37Isaac lui répondit : Vois, j’ai fait de lui ton maître et je lui ai donné tous ses frères pour serviteurs, je l’ai pourvu de blé et de vin. Que puis-je donc faire pour toi, mon fils ?

38Esaü dit à son père : Ne possèdes-tu qu’une seule bénédiction, mon père ? Bénis-moi, moi aussi, mon père27.38 Allusion en Hé 12.17. !

Et il se mit à pleurer à grands cris.

39Alors Isaac, son père, répondit :

Loin des terrains fertiles |tu auras ta demeure

et loin de la rosée |qui nous descend du ciel27.39 Le pays d’Edom où résideront les descendants d’Esaü est sec, rocailleux et bien moins fertile que Canaan (Gn 36.8 ; 2 R 8.20)..

40C’est grâce à ton épée |que tu pourras survivre,

tu seras assujetti à ton frère. |Mais, errant çà et là,

tu briseras le joug |imposé par lui à ton cou.

La fuite de Jacob

41Esaü prit Jacob en haine à cause de la bénédiction qu’il avait reçue de son père et il se dit en lui-même : La mort de mon père n’est pas loin, alors je tuerai Jacob mon frère.

42On informa Rébecca des propos d’Esaü, son fils aîné ; elle fit venir Jacob son fils cadet, et lui dit : Voici que ton frère Esaü veut te tuer pour se venger de toi. 43Maintenant donc, mon fils, écoute-moi et fais ce que je te dis : Pars d’ici, fuis chez mon frère Laban, à Harân. 44Reste chez lui quelque temps, jusqu’à ce que la colère de ton frère s’apaise27.44 En fait, 20 ans (31.38-41).. 45Une fois que sa fureur se sera calmée et qu’il aura oublié ce que tu lui as fait, j’enverrai quelqu’un pour te faire revenir de là-bas. Pourquoi devrais-je vous perdre tous les deux en un seul jour ?

46Rébecca alla dire à Isaac : Je suis dégoûtée de la vie à cause de ces femmes hittites. Si Jacob lui aussi épouse une des filles de ce pays, à quoi bon vivre ?

New Serbian Translation

1. Мојсијева 27:1-46

Јаков на превару добија очев благослов

1Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“

Овај му одговори: „Ево ме!“

2Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“

5Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“

11Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“

13Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“

14Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.

18Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“

19„То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“

20Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“

Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“

21Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“

22Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“

23Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“

Јаков одговори: „Јесам.“

25Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“

Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“

27Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:

„Гле, мирис мога сина

је као мирис поља

што их је Господ благословио.

28Нека ти да̂ Бог росу с неба

и родну земљу,

обиље жита и младога вина.

29Нека ти служе народи,

и нека ти се клањају племена.

Буди владар својој браћи;

синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.

Ко тебе проклиње,

са̂м ће проклет бити,

а ко те благосиља,

благословен ће бити.“

30Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“

32„Ко си ти?“ – упита га његов отац.

Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“

33Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“

34Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“

35Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“

36Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“

37Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“

38Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.

39Тада му рече његов отац Исак:

„Далеко од родне земље

твој дом ће бити,

и роса је небеска неће натапати.

40Од свога мача ћеш живети,

и своме ћеш брату служити.

Али једном кад се успротивиш,

јарам ћеш његов

са свог врата збацити.“

41Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“

42Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“

Исак шаље Јакова к Лавану

46Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“