La Bible du Semeur

Genèse 22:1-24

Isaac sera-t-il sacrifié ?

1Après ces événements, Dieu mit Abraham à l’épreuve22.1 Allusion en Jc 2.21.. Il l’appela : Abraham !

Et celui-ci répondit : Me voici.

2– Prends Isaac, ton fils unique, que tu aimes, lui dit Dieu, et va au pays de Moriya. Là, tu me l’offriras en sacrifice sur l’une des collines, celle que je t’indiquerai22.2 Voir Hé 11.17-19. Moriya : voir 2 Ch 3.1. offriras en sacrifice : allusion en Hé 11.17-19..

3Le lendemain, Abraham se leva de grand matin, sella son âne et emmena deux de ses serviteurs ainsi que son fils Isaac ; il fendit du bois pour l’holocauste, puis il se mit en route en direction de l’endroit que Dieu lui avait indiqué.

4Après trois jours de marche, Abraham, levant les yeux, aperçut le lieu dans le lointain. 5Alors il dit à ses serviteurs : Restez ici avec l’âne ; le garçon et moi, nous irons jusque là-bas pour adorer Dieu, puis nous reviendrons vers vous.

6Abraham chargea le bois de l’holocauste sur son fils Isaac ; il prit lui-même des braises pour le feu et le couteau, puis tous deux s’en allèrent ensemble.

7Isaac s’adressa à son père Abraham et lui dit : Mon père !

Abraham dit : Qu’y a-t-il, mon fils ?

– Voici le feu et le bois, dit-il, mais où est l’agneau pour l’holocauste ?

8Abraham répondit : Mon fils, Dieu pourvoira lui-même à l’agneau pour l’holocauste.

Et ils poursuivirent leur chemin tous deux ensemble.

9Quand ils furent arrivés à l’endroit que Dieu lui avait indiqué, Abraham construisit un autel et y disposa les bûches. Puis il ligota son fils Isaac et le mit sur l’autel par-dessus le bois. 10Alors Abraham prit en main le couteau pour immoler son fils. 11A ce moment-là, l’ange de l’Eternel lui cria du haut du ciel : Abraham ! Abraham !

– Me voici, répondit-il.

12L’ange reprit : Ne porte pas la main sur le garçon, ne lui fais pas de mal, car maintenant je sais que tu crains Dieu puisque tu ne m’as pas refusé ton fils unique.

13Alors Abraham aperçut un bélier qui s’était pris les cornes dans un buisson22.13 D’après certains manuscrits, le Pentateuque samaritain et la version syriaque. Le texte hébreu traditionnel a : derrière lui.. Il s’en saisit et l’offrit en holocauste à la place de son fils. 14Abraham appela ce lieu-là : Adonaï-Yireéh (le Seigneur pourvoira). C’est pourquoi on dit aujourd’hui : Sur la montagne du Seigneur, il sera pourvu.

15Puis l’ange de l’Eternel appela une seconde fois Abraham du haut du ciel 16et lui dit : Je le jure par moi-même, parole de l’Eternel, puisque tu as fait cela, puisque tu ne m’as pas refusé ton fils, ton unique, 17je te comblerai de bénédictions, je multiplierai ta descendance et je la rendrai aussi nombreuse que les étoiles du ciel et que les grains de sable au bord de la mer. Ta descendance dominera sur ses ennemis22.17 Les v. 16-17 sont cités en Hé 6.13-14.. 18Tous les peuples de la terre seront bénis à travers ta descendance parce que tu m’as obéi.

19Abraham revint vers ses serviteurs et ils se remirent ensemble en route pour rentrer à Beer-Sheva où Abraham continua d’habiter.

La descendance de Nahor

20Après ces événements, on annonça à Abraham que Milka avait donné des enfants à Nahor, son frère : 21Outs son premier-né, Bouz le second, Qemouel, père d’Aram, 22Késéd, Hazo, Pildash, Yidlaph et Betouel. 23Betouel fut le père de Rébecca. Ce sont là les huit fils que Milka avait donnés à Nahor, frère d’Abraham. 24Son épouse de second rang Reouma lui donna aussi des enfants : Tébah, Gaham, Tahash et Maaka.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 22:1-24

Бог куша Авра̂ма

1После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“

„Ево ме!“ – одазва се Авра̂м.

2Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

3Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место. 5Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“

6Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“

Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“

Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“

8Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.

9Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина. 11Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“

Он одговори: „Ево ме!“

12Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“

13Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“22,14 Дословно: Бог ће видети. Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“22,14 Или: На брду ће се Господ видети.

15Анђео Господњи по други пут позва Авра̂ма с неба 16и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“

19Авра̂м се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Авра̂м живео.

Нахоров родослов

20После ових догађаја јавили су Авра̂му: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:

21Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,

Кемуила, оца Арамовог,

22Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“

23Ватуило је био Ревекин отац.

Ову осморицу је Мелха родила Авра̂мовом брату Нахору.

24А Нахорова иноча22,24 Иноча – суложница, наложница – је у полигамном браку друга жена (жене) коју човек узима поред прве., која се звала Реума, је родила

Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.