La Bible du Semeur

Genèse 21:1-34

La naissance d’Isaac

1L’Eternel intervint en faveur de Sara comme il l’avait annoncé et il accomplit pour elle ce qu’il avait promis. 2Elle devint enceinte et, au temps promis par Dieu, elle donna un fils à Abraham, bien que celui-ci fût très âgé. 3Il appela ce fils qui lui était né de Sara : Isaac (Il a ri). 4Il le circoncit à l’âge de huit jours, comme Dieu le lui avait ordonné21.4 Allusion en Ac 7.8..

5Abraham avait cent ans au moment de la naissance d’Isaac. 6Sara dit alors : Dieu m’a donné une occasion de rire, et tous ceux qui l’apprendront riront à mon sujet. 7Elle ajouta : Qui aurait dit à Abraham qu’un jour Sara allaiterait des enfants ? Et cependant, je lui ai donné un fils dans sa vieillesse.

Le renvoi d’Agar et d’Ismaël

8L’enfant grandit et Sara cessa de l’allaiter. Le jour où l’on sevra Isaac, Abraham fit un grand festin21.8 Les enfants étaient sevrés vers deux ou trois ans. Le sevrage était célébré par une grande fête..

9Sara vit rire le fils qu’Agar l’Egyptienne avait donné à Abraham21.9 La version grecque a : vit le fils qu’Agar l’Egyptienne avait donné à Abraham taquiner Isaac.. 10Alors elle dit à Abraham : Chasse cette esclave et son fils, car le fils de cette esclave ne partagera pas l’héritage avec mon fils Isaac21.10 Cité en Ga 4.29-30..

11Cette parole affligea beaucoup Abraham, à cause de son fils. 12Mais Dieu lui dit : Ne t’afflige pas à cause du garçon et de ta servante. Accorde à Sara tout ce qu’elle te demandera. Car c’est par Isaac que te sera suscitée une descendance21.12 Cité en Rm 9.8 ; Hé 11.18.. 13Néanmoins, je ferai aussi du fils de l’esclave l’ancêtre d’un peuple, car lui aussi est issu de toi.

14Le lendemain, de bon matin, Abraham prépara du pain et une outre d’eau qu’il donna à Agar en les plaçant sur son épaule ; il lui donna aussi l’enfant et la congédia. Elle partit à l’aventure et s’égara dans le désert de Beer-Sheva. 15L’eau qui était dans l’outre s’épuisa, alors elle laissa l’enfant sous un buisson 16et alla s’asseoir à l’écart, à une centaine de mètres plus loin21.16 L’hébreu a : à la distance d’un jet de flèche., car elle se disait : Je ne veux pas voir mourir mon enfant.

Elle resta assise en face de lui, gémissant et pleurant. 17Dieu entendit21.17 Allusion au nom d’Ismaël : Dieu entend. la voix du garçon et l’ange de Dieu appela Agar du haut du ciel et lui dit : Qu’as-tu, Agar ? N’aie pas peur, car Dieu a entendu le garçon là où il est. 18Lève-toi, relève le garçon et prends-le par la main, car je ferai de lui un grand peuple.

19Dieu lui ouvrit les yeux, et elle aperçut un puits. Elle alla remplir d’eau son outre et donna à boire au garçon. 20Dieu fut avec lui. Il grandit et vécut dans le désert où il devint un chasseur à l’arc. 21Il s’établit dans le désert de Parân, et sa mère choisit pour lui une femme du pays d’Egypte.

Abraham fait alliance avec Abimélek

22A la même époque, Abimélek accompagné de Pikol, chef de son armée, vint trouver Abraham et lui dit : Dieu fait réussir tout ce que tu entreprends. 23Maintenant donc, jure-moi ici par le nom de Dieu de ne trahir ni moi, ni mes enfants, ni ma descendance, mais d’agir envers moi et envers ce pays où tu séjournes avec la même bonté dont j’ai usé envers toi.

24Abraham répondit : Oui, je le jure.

25Il saisit l’occasion pour lui faire des doléances au sujet d’un puits dont les serviteurs d’Abimélek s’étaient emparés.

26Abimélek lui répondit : J’ignore qui a fait cela. Toi-même, tu ne m’en avais pas informé et je l’apprends aujourd’hui.

27Abraham choisit des moutons, des chèvres et des bovins et en fit cadeau à Abimélek et tous deux conclurent ensemble une alliance. 28Puis Abraham mit à part sept jeunes brebis du troupeau. 29Abimélek lui demanda : Pourquoi as-tu mis ces sept brebis à part ?

30Il répondit : Accepte ces sept jeunes brebis de ma main : cela me servira d’attestation que c’est bien moi qui ai fait creuser ce puits.

31C’est pourquoi on a appelé ce lieu-là Beer-Sheva (le Puits du Serment), parce que c’est là que tous deux prêtèrent serment.

32Ainsi ils firent alliance à Beer-Sheva, puis Abimélek partit avec Pikol, le chef de son armée, et ils s’en retournèrent au pays des Philistins. 33Abraham planta un tamaris à Beer-Sheva et il invoqua l’Eternel, le Dieu d’éternité. 34Il séjourna encore longtemps au pays des Philistins.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 21:1-34

Исаково рођење

1Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2Сара је затруднела и родила Авра̂му сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3Своме сину кога му је родила Сара, Авра̂м је дао име Исак. 4Авра̂м је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5Авра̂му је било стотину година кад му се родио син Исак.

6Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7Додала је још: „Ко би икада рекао Авра̂му да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“

Агара и Исмаило отерани

8Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Авра̂м је направио велику гозбу. 9Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Авра̂му, подсмева Исаку.21,9 Септуагинта додаје да се Исмаило играо са њеним сином Исаком. Речи с њеним сином Исаком нема у изворном тексту. Ипак, многи преводи прате Септуагинту и додају с њеним, Сариним сином. У изворном тексту се једноставно каже да се Исмаило играо или смејао. Из контекста се, међутим, да̂ закључити да се Исмаило ругао Исаку, или да се играо с њим (реч цахак може да значи и смејати се и играти се), што је дало повода Сари да предложи Авра̂му да отера Агару с њеним сином. 10Она рече Авра̂му: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“

11Авра̂му је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12Али Бог рече Авра̂му: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“

14Рано ујутро је Авра̂м узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.

15Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.

17Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“

19Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.

20Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.

Савез између Авра̂ма и Авимелеха

22У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Авра̂му: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“

24Авра̂м одговори: „Заклињем се!“

25Онда је Авра̂м прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“

27Авра̂м узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29Авимелех упита Авра̂ма: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“

30Авра̂м одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“

31То место се зове „Вир-Савеја“21,31 То значи Заклетва код извора или Бунар седморице., јер су се тамо обојица заклела.

32Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33А Авра̂м је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34Авра̂м је дуго живео као странац у земљи филистејској.