La Bible du Semeur

Genèse 20:1-18

Abraham à Guérar

1Abraham quitta cette région pour aller dans le Néguev. Il s’installa entre Qadesh et Shour, puis il séjourna à Guérar20.1 Entre Gaza, sur la côte méditerranéenne, et Beer-Sheva, dans le nord du Néguev.. 2En parlant de sa femme Sara, il disait : « C’est ma sœur ! » de sorte qu’Abimélek, le roi de Guérar, la fit enlever. 3Mais Dieu visita Abimélek de nuit en songe et lui dit : Tu vas mourir, à cause de cette femme que tu as enlevée, car elle est mariée.

4Or Abimélek ne s’était pas approché d’elle. Il s’écria : Mon Seigneur, ferais-tu mourir des innocents ? 5Son mari ne m’a-t-il pas dit : « C’est ma sœur » ? D’ailleurs, elle-même me l’a confirmé en affirmant : « C’est mon frère. » C’est en toute bonne conscience et avec innocence que j’ai agi.

6Dieu lui répondit en songe : Je sais, moi aussi, que tu as agi en toute bonne conscience. C’est pourquoi je t’ai empêché de commettre un péché contre moi et je ne t’ai pas laissé la toucher. 7Maintenant, renvoie cette femme à son mari, car c’est un prophète20.7 C’est-à-dire porte-parole de Dieu. Abraham est le premier à porter ce titre, semble-t-il en tant qu’intercesseur.. Il priera pour toi et tu resteras en vie. Mais si tu ne la lui rends pas, sache que tu mourras, toi et tous les tiens.

8De bon matin, Abimélek convoqua tous ses familiers et leur raconta tout ce qui lui était arrivé. Ces gens en furent extrêmement troublés. 9Puis Abimélek fit venir Abraham et lui dit : Pourquoi nous as-tu fait cela ? Quel mal t’ai-je fait pour que tu nous aies exposés, moi et mon royaume, à commettre un si grand péché ? Tu as fait envers moi des choses qui ne se font pas. 10Puis il demanda à Abraham : Pour quelle raison as-tu agi de la sorte ?

11Abraham répondit : Je me suis dit : Certainement, on n’a aucune crainte de Dieu dans ce pays, et on me tuera à cause de ma femme. 12De plus, elle est réellement ma parente, puisqu’elle est fille de mon père, mais pas de ma mère20.12 Il s’agit peut-être du grand-père et de la grand-mère.. Et elle est devenue ma femme. 13Quand Dieu m’a fait quitter la maison de mon père et aller de lieu en lieu, j’ai dit à ma femme : « Aie la bonté de dire, partout où nous irons, que je suis ton frère. »

14Alors Abimélek prit des moutons, des chèvres et des bovins, des serviteurs et des servantes et en fit cadeau à Abraham. Il lui rendit aussi Sara, sa femme. 15Puis il ajouta : Mon pays est à ta disposition ; établis-toi où bon te semblera.

16Puis, se tournant vers Sara, il dit : Vois, je donne mille pièces d’argent à ton frère. C’est là un gage de ton innocence pour tous ceux qui sont avec toi et cela te justifiera devant tous.

17Abraham pria Dieu, et Dieu guérit Abimélek ainsi que sa femme et ses servantes, et elles purent de nouveau avoir des enfants. 18Car l’Eternel avait frappé de stérilité toutes les femmes dans la maison d’Abimélek à cause de l’enlèvement de Sara, femme d’Abraham.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 20:1-18

Авра̂м и Сара у Герару

1Оданде Авра̂м оде у крајеве Негева и настани се између Кадиса и Сура. Док је у Герару живео као странац, 2Авра̂м је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.

3Али Бог се указао Авимелеху ноћу у сну и рекао му: „Због жене коју си узео к себи, мораш умрети, јер је она удата жена.“

4Међутим, Авимелех јој се није приближавао. На то Авимелех рече: „Господе, зар ћеш и недужан народ побити? 5Није ли ми тај човек рекао да му је она сестра? А и она је рекла да јој је он брат. Учинио сам то чисте савести, и нисам окаљао руке.“

6Бог му у сну одговори: „Знам ја да си то учинио чисте савести; у ствари, ја сам те спречио да не згрешиш против мене; зато ти нисам дозволио да је такнеш. 7Стога сад врати жену њеном мужу; он је, наиме, пророк, па ће се молити за тебе да не умреш. Ако ли је не вратиш, сигурно ћеш умрети и ти и сви твоји.“

8Авимелех устане у рано јутро и позва све своје слуге и исприча им све што се десило. Људе обузе велики страх. 9Авимелех затим позва Авра̂ма и рече му: „Шта си нам то учинио? И чиме сам се то огрешио о тебе, да на мене и моје царство свалиш толики грех? Понео си се према мени толико лоше, како се нико не би понео према било коме.“ 10Авимелех упита Авра̂ма: „Шта те је навело да учиниш такву ствар?“

11Авра̂м одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене. 12А она је заиста моја сестра, ћерка мога оца, али не и моје мајке, па сам је оженио. 13Кад ме је Бог послао из дома мога оца у туђину, ја сам јој рекао: ’Учини ми ову услугу: где год пођемо, реци – он ми је брат.’“

14Авимелех узе оваца, крупне стоке, слуге и слушкиње, па их даде Авра̂му. Вратио му је и његову жену Сару. 15Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена. Настани се где год ти се свиђа.“

16А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сребрњака, као доказ твоје невиности пред свима што су с тобом;20,16 Дословно: да буду покривало пред очима свију што су с тобом. Значење овог идиома је нејасно. Неки коментатори преводе овај идиом, као откупнина за оно што ти се догодило. тиме си потпуно оправдана.“

17Затим се Авра̂м помолио, те је Господ исцелио Авимелеха, његову жену, и његове слушкиње, те су поново могле да рађају. 18Господ је, наиме, због Саре, Авра̂мове жене, учинио неродном сваку жену у Авимелеховом дому.