La Bible du Semeur

Genèse 19:1-38

La destruction de Sodome et de Gomorrhe

1Le soir, les deux anges arrivèrent à Sodome. Loth était assis à la porte de la ville. En les voyant, il se leva pour aller à leur rencontre et se prosterna face contre terre. 2Il leur dit : S’il vous plaît, mes seigneurs, acceptez de faire un détour et de venir loger dans la maison de votre serviteur. Vous pourrez vous y laver les pieds, et vous y passerez la nuit, avant de poursuivre votre route.

– Non, lui répondirent-ils, nous passerons la nuit sur la place.

3Mais Loth insista tant qu’ils finirent par accepter de se rendre dans sa maison. Il leur fit préparer un festin et cuire du pain sans levain et ils se mirent à manger.

4Quand ils furent sur le point de se coucher, la maison fut encerclée par les gens de la ville : tous les hommes de Sodome, jeunes et vieux, étaient venus là du bout de la ville. 5Ils appelèrent Loth et lui demandèrent : Où sont ces hommes qui sont venus chez toi cette nuit ? Amène-les nous pour que nous entrions en relation avec eux !

6Loth sortit sur le pas de sa porte et referma la porte derrière lui.

7– Non, mes frères, leur dit-il, je vous en supplie, ne commettez pas le mal ! 8Ecoutez : j’ai deux filles qui sont encore vierges. Je vais vous les amener, vous leur ferez ce qui vous plaira, mais ne touchez pas ces hommes puisqu’ils sont venus s’abriter sous mon toit19.8 Le respect des règles de l’hospitalité impliquait la protection des hôtes coûte que coûte..

9– Ote-toi de là ! lui crièrent-ils. Puis ils ajoutèrent : Voyez-moi cet individu, il est venu ici comme étranger et maintenant, il veut jouer au juge ! Eh bien, nous t’en ferons voir plus qu’à eux.

Puis ils poussèrent violemment Loth de côté et s’approchèrent de la porte pour l’enfoncer. 10Mais les deux hommes venus chez Loth se saisirent de lui, le ramenèrent vers eux à l’intérieur de la maison, et refermèrent la porte. 11Ils frappèrent d’aveuglement les gens massés à l’entrée de la maison, jeunes et vieux, de sorte qu’ils n’arrivaient plus à trouver la porte.

12Alors les deux hommes dirent à Loth : Qui as-tu encore de ta parenté dans cette ville ? Des gendres, des fils et des filles ? Qui que ce soit, fais-les sortir de là : 13nous allons détruire cette ville, parce que de graves accusations contre ses habitants sont montées jusque devant l’Eternel. C’est pourquoi l’Eternel nous a envoyés pour détruire la ville.

14Là-dessus, Loth sortit et alla trouver les fiancés qui devaient prochainement épouser ses filles.

– Allons, leur dit-il, il faut quitter ce lieu car l’Eternel va détruire la ville !

Mais les fiancés prirent ses paroles pour une plaisanterie.

15Dès que l’aube parut, les anges se firent pressants. Ils dirent à Loth : Debout ! Emmène ta femme et tes deux filles qui sont ici, si tu ne veux pas périr emporté par le jugement qui va s’abattre sur cette ville.

16Comme il hésitait encore, les deux hommes les prirent par la main, lui, sa femme et ses deux filles, car Dieu voulait les épargner, et ils les entraînèrent hors de la ville19.16 Allusion en 2 P 2.7..

17Une fois hors de la ville, l’un des hommes lui dit : Sauve-toi ! Il y va de ta vie. Ne regarde pas derrière toi et ne t’arrête nulle part dans la plaine ! Fuis vers la montagne si tu ne veux pas périr !

18– Oh non, mon seigneur, lui dit Loth, 19ton serviteur a déjà obtenu ta faveur et tu as été très bon envers moi en me sauvant la vie ; je ne pourrai pas m’enfuir jusqu’à la montagne, je risque d’être atteint par le malheur et de mourir. 20Il y a cette ville là-bas ; elle est assez proche pour que j’aie le temps de m’y réfugier. Elle est insignifiante, permets-moi de fuir jusque-là pour sauver ma vie ! N’est-elle pas peu de chose ?

21– Bon, lui dit l’ange, je t’accorde encore cette faveur et je ne ferai pas venir de catastrophe sur la ville dont tu parles. 22Mais dépêche-toi de t’y sauver, car je ne peux rien faire avant que tu y sois arrivé ! C’est pourquoi on a nommé la ville Tsoar (Peu de chose).

23Au moment où le soleil se levait, Loth arrivait à Tsoar. 24Alors l’Eternel fit tomber sur Sodome et sur Gomorrhe une pluie de soufre enflammé par un feu qui venait du ciel, de l’Eternel. 25Il fit venir une catastrophe sur ces villes ainsi que sur toute la région. Toute la population de ces villes périt ainsi que la végétation19.25 Voir Dt 29.22-23 ; Jr 20.16 ; Lm 4.6 ; Am 4.11 ; Mt 10.15 ; 11.23-24 ; Lc 10.12 ; 17.29 ; 2 P 2.6 ; Jd 1.7.. 26La femme de Loth regarda derrière elle et fut changée en une statue de sel19.26 Voir Lc 17.32..

27Abraham se rendit de bon matin à l’endroit où il s’était tenu en présence de l’Eternel. 28Il porta son regard vers Sodome et Gomorrhe et vers toute la plaine environnante et il vit s’élever de la terre une épaisse fumée, comme celle d’un immense brasier.

29Ainsi, lorsque Dieu détruisit les villes de la plaine, il n’oublia pas Abraham et il fit échapper Loth à la catastrophe par laquelle il anéantit les villes où Loth avait habité.

Une descendance pour Loth

30Par la suite, Loth quitta Tsoar car il avait peur d’y demeurer, et il alla habiter avec ses deux filles dans la montagne. Il s’installa avec elles dans une caverne. 31L’aînée dit à la cadette : Notre père est déjà âgé et il n’y a pas d’autre homme dans ce pays pour s’unir à nous selon l’usage de tout le monde. 32Allons ! faisons-lui boire du vin et couchons avec lui pour lui donner une descendance. 33Cette nuit-là, elles firent donc boire du vin à leur père et l’aînée vint partager la couche de son père, qui ne se rendit compte de rien, ni quand elle se coucha, ni quand elle se leva. 34Le lendemain, l’aînée dit à la plus jeune : La nuit dernière j’ai couché avec mon père ; enivrons-le encore ce soir et tu iras partager son lit. Ainsi nous lui donnerons une descendance.

35Ce soir-là, elles firent donc encore boire du vin à leur père et la cadette alla coucher avec lui, mais il ne s’aperçut ni quand elle se coucha ni quand elle se leva. 36Les deux filles de Loth devinrent enceintes de leur père.

37L’aînée eut un fils qu’elle appela Moab19.37 Les Moabites ont occupé une région à l’est de la mer Morte. Ils furent généralement hostiles aux Israélites. (Issu du père) ; c’est l’ancêtre des Moabites qui existent encore aujourd’hui. 38La cadette aussi eut un fils, qu’elle appela Ben-Ammi (Fils de mon parent) ; c’est l’ancêtre des Ammonites19.38 Les Ammonites se fixèrent sur le plateau à l’est du Jourdain. Eux aussi furent des ennemis héréditaires des Israélites. qui existent encore aujourd’hui.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 19:1-38

Уништење Содоме и Гоморе

1Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље 2и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“

Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“

3Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. 4Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. 5Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“

6Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. 7Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! 8Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“

9Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. 10Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. 11А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.

12Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, 13јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“

14Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.

15У сам освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“

16Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.

17Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“

18Али Лот им рече: „Немој, Господе19,18 Иако је из контекста јасно да Лот разговара са анђелима (3. лице множине), он их ословљава као Господа (2. лице једнине), и у овом и у наредном стиху., молим те! 19Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. 20Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“

21Господ19,21 У изворном тексту је он, што истиче нејасноћу са ким Лот разговара, са анђелом или са Господом. му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. 22Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. 23Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.

24Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – 25па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. 26Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.

27Рано следећег јутра, Аврахам устане и врати се на место где је стајао пред Господом. 28Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.

29Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Аврахама, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.

Лот и његове ћерке

30Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.

31Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. 32Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ 33Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ 35Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. 36Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. 37Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“19,37 Значење имена Моав није извесно. Могуће значење је од мог оца.. Он је праотац данашњих Моаваца. 38И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“19,38 Вен-Ами значи Син мог народа.. Он је праотац данашњих Амонаца.