La Bible du Semeur

Genèse 18:1-33

« Tu auras un fils »

1L’Eternel apparut à Abraham près des chênes de Mamré. Abraham était assis à l’entrée de sa tente. C’était l’heure de la forte chaleur. 2Il regarda et aperçut soudain trois hommes18.2 Abraham voit dans ces trois visiteurs des hommes (voir v. 16, 22) envers lesquels il accomplit les devoirs normaux d’hospitalité. La suite du récit parle de deux anges (19.1) et de l’Eternel (v. 10, 20, 23). Voir Hé 13.2. qui se tenaient à quelque distance de lui. Dès qu’il les vit, il courut à leur rencontre depuis l’entrée de sa tente et se prosterna jusqu’à terre.

3– Mes seigneurs, leur dit-il, faites-moi la faveur de ne pas passer près de chez votre serviteur sans vous arrêter ! 4Permettez-moi d’aller chercher un peu d’eau pour que vous vous laviez les pieds, puis vous vous reposerez là sous cet arbre. 5Je vous apporterai un morceau de pain et vous reprendrez des forces avant de poursuivre votre chemin puisque vous êtes passés si près de chez votre serviteur.

Ils répondirent : Très bien, fais comme tu as dit !

6Abraham se dépêcha d’entrer dans sa tente et de dire à Sara : Pétris vite trois mesures18.6 C’est-à-dire 12 litres. de fleur de farine, et fais-en des galettes.

7Puis il courut au troupeau et choisit un veau gras à la chair bien tendre, il l’amena à un serviteur qui se hâta de l’apprêter. 8Il prit du fromage et du lait avec la viande qu’il avait fait apprêter, et les apporta aux trois hommes. Abraham se tint auprès d’eux sous l’arbre pendant qu’ils mangeaient.

9Ils lui demandèrent alors : Où est Sara, ta femme ?

– Elle est là dans la tente, leur répondit-il.

10Puis l’un d’eux lui dit : L’an prochain, à la même époque, je ne manquerai pas de revenir chez toi, et ta femme Sara aura un fils18.10 Cité en Rm 9.9..

Derrière lui, à l’entrée de la tente, Sara entendit ces paroles. 11Or, Abraham et Sara étaient tous deux très âgés et Sara avait dépassé l’âge d’avoir des enfants. 12Alors Sara rit en elle-même en se disant : Maintenant, vieille comme je suis, aurais-je encore du plaisir ? Mon mari aussi est un vieillard18.12 Allusion en 1 P 3.6..

13Alors l’Eternel dit à Abraham : Pourquoi donc Sara a-t-elle ri en se disant : « Peut-il être vrai que j’aurai un enfant, âgée comme je suis ? » 14Y a-t-il quoi que ce soit de trop extraordinaire pour l’Eternel18.14 Voir Lc 1.37. ? L’an prochain, à l’époque où je repasserai chez toi, Sara aura un fils.

15Saisie de crainte, Sara mentit : Je n’ai pas ri, dit-elle.

– Si ! tu as bel et bien ri, répliqua l’Eternel.

16Puis ces hommes se remirent en route en prenant la direction de Sodome18.16 Sodome se trouvait à l’emplacement actuel du sud de la mer Morte.. Abraham les accompagna pour prendre congé d’eux.

17L’Eternel se dit alors : Cacherai-je à Abraham ce que je vais faire ? 18Il deviendra l’ancêtre d’un peuple grand et puissant et une source de bénédictions pour tous les peuples de la terre. 19Car je l’ai choisi pour qu’il prescrive à ses descendants et à tous les siens après lui de faire la volonté de l’Eternel, en faisant ce qui est juste et droit ; ainsi j’accomplirai les promesses que je lui ai faites.

Abraham prie pour Sodome

20Alors l’Eternel dit à Abraham : De graves accusations contre Sodome et Gomorrhe sont montées jusqu’à moi : leur perversité est énorme. 21Je veux y descendre pour voir si leur conduite est vraiment conforme à ce que j’entends dire. Et si ce n’est pas le cas, je le saurai.

22Là-dessus, ces hommes partirent en direction de Sodome, tandis qu’Abraham continuait à se tenir en présence de l’Eternel18.22 Selon le texte hébreu traditionnel. Une ancienne tradition scribale porte : tandis que l’Eternel continuait à se tenir devant Abraham.. 23Il s’approcha et dit : Vas-tu vraiment faire périr le juste avec le coupable ? 24Peut-être y a-t-il cinquante justes dans la ville ; vas-tu aussi les faire périr ? Ne pardonneras-tu pas à la ville à cause de ces cinquante justes qui sont au milieu d’elle ? 25Tu ne peux pas faire cela ! Tu ne peux pas traiter de la même manière le juste et le coupable et faire mourir le juste avec le méchant ! Toi qui juges la terre entière, n’agirais-tu pas selon le droit ?

26L’Eternel lui répondit : Si je trouve à Sodome cinquante justes, je pardonnerai à toute la ville à cause d’eux.

27Abraham reprit : Je ne suis que poussière et cendre, et pourtant j’ai osé parler à mon Seigneur. 28Peut-être que des cinquante justes, il en manquera cinq. A cause de ces cinq hommes en moins, vas-tu détruire toute la ville ?

Dieu répondit : Non, je ne la détruirai pas si j’y trouve quarante-cinq justes.

29Abraham reprit à nouveau la parole et dit : Peut-être ne s’y trouvera-t-il que quarante justes ?

Et Dieu dit : A cause de ces quarante, je ne la détruirai pas.

30Abraham poursuivit : Que mon Seigneur ne se fâche pas si j’insiste. Peut-être n’y aura-t-il que trente justes ?

Et Dieu dit : Si j’en trouve trente, je ne détruirai pas la ville.

31Abraham reprit : Voilà que j’ai osé parler à mon Seigneur. Mais peut-être s’en trouvera-t-il seulement vingt.

Et Dieu répondit : A cause de ces vingt, je ne détruirai pas la ville.

32Abraham dit : Que mon Seigneur ne se mette pas en colère, et je parlerai une dernière fois. Peut-être ne s’y trouvera-t-il que dix justes.

Et Dieu dit : A cause de ces dix, je ne détruirai pas Sodome.

33Quand il eut fini de s’entretenir avec Abraham, l’Eternel s’en alla et Abraham retourna chez lui.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 18:1-33

Авра̂м и три тајанствена посетиоца

1Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

6Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере18,6 Око 20 kg. брашна, умеси погаче и испеци их!“

7Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

9Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“

10Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

15Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Авра̂м посредује за Содому

16Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. 17Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, 18кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“

20Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

22Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.18,22 Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Авра̂мом. 23Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

26Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

27Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

29Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

30Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

31Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

32Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

33Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.