La Bible du Semeur

Genèse 13:1-18

Abram se fixe au pays de Canaan

1Abram quitta donc l’Egypte avec sa femme et tout ce qu’il possédait en direction du Néguev. Loth était avec lui. 2Abram était très riche en troupeaux, en argent et en or. 3D’étape en étape, il retourna du Néguev jusqu’à Béthel, au lieu où il avait auparavant établi son campement, entre Béthel et Aï, 4c’est-à-dire à l’endroit où était l’autel qu’il avait précédemment érigé, et il y pria l’Eternel.

5Loth, qui accompagnait Abram, avait aussi des moutons, des chèvres, des bovins et des tentes, 6et le pays ne suffisait pas pour qu’ils puissent demeurer ensemble, car leurs troupeaux étaient trop nombreux, ils ne pouvaient pas rester ensemble. 7Il y eut une dispute entre les bergers d’Abram et ceux de Loth ; or les Cananéens et les Phéréziens13.7 Faisaient partie des populations primitives de ce qui deviendra le pays d’Israël. habitaient alors le pays. 8Abram dit à Loth : Nous sommes de la même famille. Qu’il n’y ait donc pas de dispute entre nous, entre mes bergers et les tiens. 9Séparons-nous plutôt. Tout le pays est à ta disposition. Si tu vas à gauche, j’irai à droite, et si tu vas à droite, j’irai à gauche.

10Loth regarda et vit toute la plaine du Jourdain qui s’étendait jusqu’à Tsoar : avant que l’Eternel eût détruit Sodome et Gomorrhe13.10 Voir chap. 18 et 19., elle était comme le jardin de l’Eternel, comme la terre d’Egypte. 11Loth choisit donc pour lui toute la plaine du Jourdain et il se dirigea vers l’est. Ainsi, ils se séparèrent l’un de l’autre. 12Abram se fixa dans le pays de Canaan, et Loth s’établit au milieu des villes de la plaine, dressant ses tentes jusqu’à Sodome. 13Or, les gens de Sodome étaient mauvais, ils commettaient beaucoup de péchés contre l’Eternel.

Abram parcourt le pays promis

14L’Eternel dit à Abram après que Loth se fut séparé de lui : Lève les yeux et regarde depuis l’endroit où tu es, vers le nord, le sud, l’est et l’ouest : 15tout le pays que tu vois, je te le donnerai, à toi et à ta descendance pour toujours. 16Je rendrai ta descendance aussi nombreuse que les grains de poussière de la terre ; si l’on peut compter les grains de poussière de la terre, alors on pourra aussi compter ta descendance. 17Lève-toi, parcours le pays en long et en large car je te le donnerai.

18Alors Abram déplaça son campement et vint se fixer près des chênes de Mamré aux environs d’Hébron13.18 L’une des plus anciennes villes du Moyen-Orient (Nb 13.22), à 35 kilomètres au sud-ouest de Jérusalem., et il bâtit là un autel à l’Eternel.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 13:1-18

Лот се одваја од Аврама

1И тако оде Аврам из Египта у Негев13,1 Негев значи и југ, што значи да је Аврам са женом отишао у јужни, пустињски део Ханана. са својом женом и свом својом имовином. С њим је био и Лот. 2Аврам је био веома богат стоком, сребром и златом.

3Путујући од места до места, из Негева је стигао до Ветиља, до места између Ветиља и Гаја, где му је испрва био шатор, 4до места на коме је раније подигао жртвеник. Ту је призвао име Господње.

5А и Лот, који је ишао с Аврамом, је имао оваца, говеда и шатора. 6Међутим, земља није могла да их издржава док су били заједно; наиме, њихова имовина је била велика, тако да нису могли да живе заједно. 7Настајале су свађе између пастира Аврамове стоке и пастира Лотове стоке. У то време су у земљи живели Хананци и Фережани.

8Стога Аврам рече Лоту: „Нека не буде свађе између тебе и мене, између мојих и твојих пастира. Па браћа смо! 9Није ли цела земља пред тобом? Одвој се од мене. Кренеш ли ти на лево, ја ћу на десно, кренеш ли на десно, ја ћу на лево.“

10Лот је погледао око себе и видео да је сва Јорданска долина добро наводњена, као врт Господњи, као земља египатска према Соару. То је било пре него што је Господ уништио Содому и Гомору. 11Лот изабере за себе Јорданску долину и оде на исток. Тако су се одвојили један од другог. 12Аврам је живео у Ханану, а Лот је живео у градовима долине и разапео своје шаторе све до Содоме. 13А становници Содоме су били опаки: силно су грешили против Господа.

14Након што се Лот оделио, Господ рече Авраму: „Подигни свој поглед с места на коме си и погледај према северу и југу, истоку и западу, 15јер сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству заувек. 16А твоје ћу потомство учинити бројним као прах на земљи. Па ако ко буде могао да преброји зрнца прашине, и твоје ће потомство моћи да изброји. 17Устани и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“

18Аврам покупи своје шаторе и дође и настани се код великих храстова Мамрије, што су код Хеврона. Онде је подигао жртвеник Господу.