Malheur à l’Assyrie
L’Eternel est notre délivrance
1Malheur à toi, dévastateur,
qui n’as pas été dévasté33.1 Cette menace vise probablement l’Assyrie. !
Malheur à toi, le traître ╵qui n’as jamais été trahi !
Quand tu auras fini de dévaster, ╵tu seras dévasté.
Quand tu auras achevé de trahir, ╵tu seras toi aussi trahi.
2Eternel, fais-nous grâce,
car nous comptons sur toi.
Chaque matin, sois notre force,
délivre-nous ╵au temps de la détresse !
3Au bruit d’un grand tumulte,
les peuples fuient.
Quand tu te lèves,
les gens des nations se dispersent.
4On rafle leur butin,
comme raflent33.4 Autre traduction : s’assemblent. les sauterelles,
et l’on se rue dessus
comme se précipite ╵un essaim de criquets.
5L’Eternel est sublime
car il siège là-haut.
Il remplira Sion
de la droiture et la justice.
6Tu passeras tes jours ╵dans la sécurité.
La sagesse et la connaissance ╵sont les richesses du salut ;
et craindre l’Eternel,
tel est tout ton trésor.
Quand le Seigneur interviendra
7Les vaillants hommes
crient dans les rues,
les messagers de paix
pleurent amèrement.
8Les routes sont désertes.
Plus personne ne passe ╵sur les chemins ;
le dévastateur a rompu l’alliance,
il méprise les villes33.8 les villes: selon le texte hébreu traditionnel. Le texte hébreu de Qumrân a : les témoins.,
il n’a de respect pour personne.
9Le pays est en deuil, ╵il dépérit.
Le Liban est confus, ╵ses arbres sont flétris,
la plaine du Saron ╵ressemble à un désert.
Le pays du Basan ╵et le mont du Carmel ╵ont perdu leur feuillage.
10Maintenant, je me lève,
dit l’Eternel.
Maintenant, je me dresse,
oui, maintenant, ╵je montre ma grandeur.
11Vous ne concevez que du foin,
vous n’enfantez que de la paille,
votre souffle est le feu ╵qui vous consumera.
12Les peuples seront brûlés à la chaux,
comme des épines coupées
quand on y met le feu.
13Vous qui êtes au loin, ╵écoutez donc ╵ce que j’ai accompli,
et vous qui êtes près, ╵connaissez ma puissance !
14Les pécheurs dans Sion ╵ont été terrifiés,
ceux qui ne respectent pas Dieu ╵se sont mis à trembler.
Ils s’écrient : « Qui de nous ╵peut rester en présence ╵de ce feu qui consume ?
Qui pourra séjourner
auprès de brasiers éternels ? »
15Celui qui se conduit ╵selon ce qui est juste
et qui parle toujours ╵selon ce qui est droit,
qui rejette les gains ╵acquis par extorsion,
qui n’accepte jamais ╵de pots-de-vin,
qui ferme ses oreilles ╵aux propos criminels,
qui se bouche les yeux ╵pour ne pas voir le mal ;
16cet homme habitera ╵dans des lieux élevés ;
des rochers fortifiés ╵lui serviront d’abri,
son pain lui sera assuré,
et l’eau ne lui manquera pas.
Vision de paix
17Tes yeux contempleront ╵le roi dans sa beauté,
et ils verront ╵toute l’étendue du pays.
18Tu te souviendras de tes craintes,
et tu demanderas : ╵« Où donc est l’inspecteur, ╵celui qui percevait les taxes,
où est le contrôleur des tours33.18 Des fonctionnaires qui faisaient durement sentir l’oppression de l’ennemi. ? »
19Non, tu ne verras plus ╵tout ce peuple arrogant,
peuple à la langue obscure,
à la langue barbare ╵que l’on ne comprend pas.
20Mais tu contempleras Sion, ╵la cité de nos fêtes,
tes yeux verront Jérusalem, ╵résidence tranquille,
tente qui ne sera plus enlevée,
dont les piquets ne seront ╵plus jamais arrachés,
et dont aucun cordage ╵ne sera plus tranché.
21Là, l’Eternel se montrera ╵magnifique pour nous,
et ce sera une région33.21 Autre traduction : et il nous tiendra lieu. ╵de larges fleuves
et de vastes canaux.
Aucun bateau à rames ╵ne s’y avancera,
aucun vaisseau splendide ╵n’y passera.
22Car l’Eternel est notre chef,
il est notre législateur.
Oui, l’Eternel est notre roi
et il nous sauvera.
23Quant à vous, Assyriens, ╵vos cordes relâchées
ne tiennent plus le mât,
ils ne sont plus capables ╵de déployer les voiles.
Alors on se partagera ╵un immense butin.
Tous en prendront leur part, ╵y compris les boiteux.
24Aucun des habitants ╵ne se dira malade.
Le peuple qui habitera ╵à Jérusalem recevra
le pardon de ses fautes.
Нада у Господа
1Тешко теби,
разараш, а ниси разорен,
и издајник си,
а тебе нису издали.
Кад престанеш да разараш,
ти ћеш бити разорен;
кад завршиш са издајништвом,
тебе ће издати.
2Господе, смилуј се нама,
ти си наша нада.
Буди њихова мишица јутрима,
и наше спасење у време невоље.
3Народи су побегли пред гомилом која тутњи,
пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом.
4И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице,
као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега.
5Господ је узвишен зато што на висини станује,
и напунио је Сион правом и праведношћу.
6И твоја безбедна времена
биће спасено богатство, мудрост и знање.
Његова је ризница богобојазност.
Господ ће доћи
7Гле, делије кукају напољу,
гласници за мир заплакаће горко.
8Опустели су друмови,
престали су да путују путници.
Савез је раскинуо,
градове одбацио,
човека не поштује.
9Тугује, клоне земља;
Ливан је постиђен и вене,
Сарон је постао као пустара,
Васан и Кармил су без лишћа.
10„Сад ћу устати – говори Господ.
Сад ћу бити узвишен.
Сад ћу бити подигнут.
11Засејали сте сено,
родићете стрњику.
Прождреће вас ваш огњени дах.
12И биће народи као пећи за креч,
трње посечено у ватри ће изгорети.
13Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио;
а ви, који сте близу, упознајте силу моју:
14стрепе на Сиону грешници,
ужас спопада проклетнике.
’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире?
Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’
15Онај који живи праведно
и који говори честито,
презире зарађено на насиљу,
стреса мито са својих дланова,
одбија да послуша за крвопролиће,
и неће да гледа да се чини зло.
16Тај ће становати на висинама,
заклон ће му бити тврђаве на стенама,
храну ће добијати редовно
и вода ће му бити обезбеђена.
Будућност у слави
17Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој,
посматраће земљу области далеких.
18Срце ће твоје разматрати ужас:
’Где је онај што броји?
Где је онај што мери?
Где је онај што куле броји?’
19Нећеш видети народа жестоког,
народа чији се говор тешко слуша,
језика страног што га нико не разуме.“
20Погледај Сион, град празника наших.
Очи ће твоје Јерусалим видети,
боравиште заштићено, шатор неуздрмани,
чији се стубићи не ваде никада,
а ниједно уже његово неће се откинути.
21Та онда ћемо имати достојанственог Господа,
уместо река, рукаваца широких са обе стране.
Неће њиме пролазити лађа на весла,
нити ће продрети заповеднички брод.
22Јер: наш судија је Господ,
наш законодавац је Господ,
наш цар је Господ,
он ће нас спасти.
23Твоја ужад су попустила,
своје катарке не могу држати,
нити једра подизати –
па се дели многи плен од пљачке;
кљасти ће отимати отимачину,
24и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“
Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
