La première invasion babylonienne
1Sous le règne de Yehoyaqim, Nabuchodonosor, roi de Babylone24.1 Fils de Nabopolassar, Nabuchodonosor a été le plus grand roi de l’Empire néo-babylonien (612 à 539 av. J.-C.) et a régné de 605 à 562 av. J.-C., l’attaqua24.1 Après avoir défait les Egyptiens à Karkemish et à Hamath (Jr 46.2), Nabuchodonosor entreprit de conquérir tout « le pays des Hatti » qui comprenait le royaume de Juda (vers 605 av. J.-C. ; voir Dn 1.1-2). et Yehoyaqim fut assujetti à Nabuchodonosor pendant trois ans, puis il se révolta de nouveau contre lui24.1 Cette révolte a dû avoir lieu en 601 av. J.-C.. 2Alors l’Eternel déchaîna contre lui des bandes de Chaldéens, des bandes de Syriens, de Moabites et d’Ammonites. Il les dressa contre le royaume de Juda pour le faire disparaître comme il l’avait annoncé par l’intermédiaire de ses serviteurs, les prophètes. 3Ces malheurs arrivèrent uniquement sur l’ordre de l’Eternel, parce qu’il voulait chasser Juda loin de lui à cause de tous les péchés commis par Manassé, 4et parce qu’il avait tué beaucoup d’innocents dont le sang avait rempli Jérusalem. Car l’Eternel ne voulait plus pardonner24.4 Voir 21.10-16..
5Les autres faits et gestes de Yehoyaqim et toutes ses réalisations sont cités dans le livre des Annales des rois de Juda. 6Il rejoignit ses ancêtres décédés et son fils Yehoyakîn lui succéda sur le trône.
7A cette époque, le roi d’Egypte cessa ses expéditions militaires, car le roi de Babylone s’était emparé de tous les territoires qui, depuis le torrent bordant la frontière nord de l’Egypte jusqu’à l’Euphrate, avaient été sous domination égyptienne.
Le règne de Yehoyakîn sur Juda
(2 Ch 36.9-10)
8Yehoyakîn était âgé de dix-huit ans à son avènement, et il régna trois mois à Jérusalem24.8 Yehoyakîn est appelé Yekonia dans 1 Ch 3.16 et Konia dans Jr 22.24. Il ne régna que trois mois comme vassal du roi de Babylone (de décembre 598 à mars 597 av. J.-C.).. Sa mère s’appelait Nehoushta, elle était fille d’Elnathan, de Jérusalem. 9Il fit ce que l’Eternel considère comme mal, tout comme son père.
Le siège de Jérusalem et la déportation de sa population
10Pendant son règne, les officiers de Nabuchodonosor, roi de Babylone, marchèrent avec leurs troupes contre Jérusalem et l’assiégèrent. 11Nabuchodonosor lui-même vint sur place pendant le siège. 12Alors Yehoyakîn, roi de Juda, se rendit au roi de Babylone, avec sa mère, ses ministres, ses officiers et ses hauts fonctionnaires. Ils furent faits prisonniers par le roi de Babylone la huitième année de son règne24.12 Voir Jr 22.24-30 ; 24.1 ; 29.2.. 13Nabuchodonosor emporta tous les trésors du temple de l’Eternel et les trésors du palais royal après avoir mis en pièces tous les ustensiles d’or que Salomon, roi d’Israël, avait fabriqués pour le temple de l’Eternel. Ainsi s’accomplit ce que l’Eternel avait annoncé24.13 Voir 2 R 20.17.. 14Il déporta toute la population de Jérusalem, tous les dirigeants et tous les militaires, tous les artisans et les forgerons : en tout, dix mille personnes prirent le chemin de l’exil ; seule la population la plus pauvre resta dans le pays. 15Yehoyakîn fut déporté de Jérusalem à Babylone avec sa mère, ses femmes, ses hauts fonctionnaires et les puissants du pays24.15 Cf. Jr 22.24-30 ; 24.1-10 ; 29.1-2 ; Ez 17.12.. 16Le roi de Babylone emmena aussi en exil dans son pays les sept mille militaires, mille artisans et forgerons et tous les guerriers entraînés au combat.
17Il établit comme roi à la place de Yehoyakîn l’oncle de celui-ci, Mattania, dont il changea le nom en Sédécias.
Le règne de Sédécias sur Juda
(2 Ch 36.11-16)
18Sédécias avait vingt et un ans à son avènement. Il régna onze ans à Jérusalem24.18 De 597 à 587 av. J.-C. Sur le règne de Sédécias, voir Jr 37 et 38.. Sa mère s’appelait Hamoutal, elle était fille de Jérémie, de Libna. 19Il fit ce que l’Eternel considère comme mal, tout comme Yehoyaqim. 20Tout cela arriva parce que l’Eternel était en colère contre Jérusalem et Juda, au point de les chasser loin de lui.
Or, Sédécias se révolta contre le roi de Babylone.
Вавилон напада Јуду
1У његово време је дошао Навуходоносор, цар вавилонски, и Јоаким му је био поданик три године. Но, предомислио се, па се побунио против њега. 2Али Господ је послао на њега пљачкашке чете Халдејаца и Арамејаца, и пљачкашке чете Амонаца и Моаваца; послао их је на Јуду да га уништи, по речи коју је Господ рекао преко својих слугу пророка. 3То је задесило Јуду по Господњој заповести, да би их уклонио од свога лица због Манасијиних греха, и свега што је учинио. 4Он је, такође, пролио много невине крви. Пошто је испунио Јерусалим невином крвљу, Господ није хтео да му опрости.
5Остала Јоакимова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 6Кад се Јоаким упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Јоахин.
7Египатски цар није више напуштао своју земљу, јер је вавилонски цар освојио све што је припадало египатском цару, од Египатског потока до реке Еуфрата.
Јоахинова владавина и његово изгнанство
8Јоахину је било осамнаест година кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Неуста, ћерка Елнатанова, из Јерусалима. 9Чинио је што је зло у очима Господњим, сасвим онако како је чинио његов отац.
10У оно време су слуге вавилонског цара Навуходоносора напале Јерусалим, тако да је град дошао под опсаду. 11Навуходоносор, вавилонски цар, је дошао до града, док су га његове слуге опседале. 12Тада се Јоахин, цар Јудин, предао вавилонском цару, заједно са својом мајком, својим слугама, својим главарима, и својим дворанима.
Вавилонски цар их је заробио осме године свога царевања. 13Однео је оданде све благо Дома Господњег, и све благо царевог двора, и изломио све златно посуђе Дома Господњег, које је израиљски цар Соломон начинио за Дом Господњи, баш како је казао Господ. 14Затим је преселио сав Јерусалим, све главаре, све ратнике, десет хиљада изгнаника, и све уметнике и коваче; нико није остао, осим најсиромашнијег народа у земљи.
15Одвео је у Вавилон Јоахина, цареву мајку, све његове дворане, и све племиће у земљи; одвео их је из Јерусалима у изгнанство у Вавилон. 16Вавилонски цар је одвео у изгнанство у Вавилон седам хиљада ратника, и хиљаду уметника и ковача; сви су били јаки и способни за рат. 17Вавилонски цар је уместо њега поставио његовог стрица Матанију, коме је променио име у Седекија.
Седекија, цар Јуде
18Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 19Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 20И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
