Josaphat fait alliance avec Achab
(1 R 22.1-28)
1Josaphat était comblé de richesse et de gloire. Il s’allia par mariage avec Achab18.1 Yoram, fils de Josaphat, épousa Athalie, fille d’Achab (voir 22.2).. 2Au bout de quelques années, il lui rendit visite à Samarie et Achab abattit pour lui et pour ceux qui l’accompagnaient une grande quantité de moutons et de bœufs. Puis il le persuada d’aller avec lui attaquer la ville de Ramoth en Galaad18.2 Voir note 1 R 22.3.. 3Achab, roi d’Israël, demanda à Josaphat, roi de Juda : Viendras-tu avec moi à Ramoth en Galaad ?
Celui-ci lui répondit : J’irai avec toi, mes troupes iront avec les tiennes, nous livrerons combat avec toi.
Une unanimité impressionnante
4Mais il ajouta : Consulte d’abord l’Eternel, je te prie.
5Le roi d’Israël rassembla les prophètes, qui étaient environ quatre cents, et leur demanda : Devons-nous aller reprendre Ramoth en Galaad, ou dois-je y renoncer ?
Ils répondirent : Vas-y ! Dieu la livrera au roi.
6Mais Josaphat insista : N’y a-t-il plus ici aucun prophète de l’Eternel, par qui nous puissions le consulter ?
7Le roi d’Israël lui répondit : Il y a encore un homme par qui l’on pourrait consulter l’Eternel, mais je le déteste, car il ne m’annonce jamais rien de bon ; il m’annonce toujours du malheur. Il s’agit de Michée, fils de Yimla18.7 A ne pas confondre avec le prophète qui est l’auteur du livre de Michée et qui a vécu un siècle et demi plus tard..
Josaphat s’écria : Que le roi ne parle pas ainsi !
8Alors le roi d’Israël appela un chambellan et lui ordonna de faire venir au plus vite Michée, fils de Yimla.
9Le roi d’Israël et Josaphat, roi de Juda, revêtus de leurs costumes royaux, siégeaient chacun sur un trône, sur l’esplanade qui s’étend devant la porte de Samarie, tandis que tous les prophètes étaient devant eux dans un état d’exaltation. 10L’un d’eux, Sédécias, fils de Kenaana, s’était fabriqué des cornes de fer et affirmait : Voici ce que déclare l’Eternel : « Avec ces cornes, tu frapperas les Syriens jusqu’à leur extermination. »
11Tous les autres prophètes confirmaient ce message et disaient : Va attaquer Ramoth en Galaad ! Tu seras vainqueur, et l’Eternel livrera la ville au roi.
Un prophète qui dérange
12Pendant ce temps, le messager qui était allé chercher Michée lui dit : Les prophètes sont unanimes pour prédire du bien au roi. Tu feras bien de parler comme eux et de lui prédire aussi le succès !
13Michée lui répondit : Aussi vrai que l’Eternel est vivant, je transmettrai ce que Dieu me dira.
14Lorsqu’il fut arrivé devant le roi, celui-ci lui demanda : Michée, devons-nous aller attaquer Ramoth en Galaad ou dois-je y renoncer ?
– Bien sûr, allez-y, répondit Michée, vous serez vainqueurs, et la ville vous sera livrée !
15Mais le roi lui rétorqua : Combien de fois faudra-t-il que je t’adjure de me dire seulement la vérité de la part de l’Eternel ?
16Alors Michée déclara :
J’ai vu tous les Israélites
disséminés sur les montagnes ;
ils ressemblaient à des brebis ╵qui n’ont pas de berger18.16 Voir Nb 27.17 ; 1 R 22.17 ; Ez 34.5 ; Mt 9.36 ; Mc 6.34..
Et l’Eternel a dit :
« Ces gens n’ont plus de souverain.
Que chacun d’eux retourne ╵tranquillement chez soi ! »
17Le roi d’Israël dit alors à Josaphat : Je te l’avais bien dit : « Cet homme-là ne me prophétise jamais rien de bon, c’est toujours du mal. »
18Mais Michée continua : Eh bien, oui. Ecoutez ce que dit l’Eternel ! J’ai vu l’Eternel siégeant sur son trône, tandis que toute l’armée des êtres célestes se tenait à sa droite et à sa gauche. 19L’Eternel demanda : « Qui trompera Achab, le roi d’Israël, pour qu’il aille attaquer Ramoth en Galaad et qu’il tombe sur le champ de bataille ? » L’un proposait ceci, l’autre cela. 20Finalement, un esprit s’avança, se plaça devant l’Eternel et dit : « Moi, je le tromperai. » L’Eternel lui demanda : « Et comment t’y prendras-tu ? » 21« J’irai, répondit-il, inspirer des mensonges à tous ses prophètes. » L’Eternel dit : « Pour sûr, tu le tromperas, tu y réussiras. Va donc et fais comme tu l’as dit ! » 22Et maintenant, conclut Michée, c’est ce qui est arrivé : l’Eternel a fait qu’un esprit de mensonge inspire tes prophètes ici présents, car l’Eternel a résolu ta perte.
23Alors Sédécias, fils de Kenaana, l’un des prophètes, s’approcha, gifla Michée et lui demanda : Par quel chemin l’esprit qui vient de l’Eternel18.23 Autre traduction : l’Esprit de l’Eternel. est-il sorti de moi pour te parler ?
24Michée répondit : Tu le sauras le jour où tu fuiras en passant de chambre en chambre pour te cacher.
25Aussitôt le roi d’Israël ordonna : Arrêtez Michée et emmenez-le à Amôn, le gouverneur de la ville, et à Joas, le fils du roi18.25 L’expression fils du roi désigne peut-être ici un haut fonctionnaire du roi.. 26Vous leur ordonnerez de ma part de jeter cet individu en prison et de ne lui donner qu’une ration réduite de pain et d’eau, jusqu’à ce que je revienne sain et sauf de cette expédition.
27Michée s’écria : Si vraiment tu reviens sain et sauf, ce sera la preuve que l’Eternel n’a pas parlé par moi.
Puis il ajouta : Ecoutez, vous tous les peuples !
Josaphat échappe de peu à la mort
(1 R 22.29-36)
28Alors le roi d’Israël et Josaphat, roi de Juda, partirent pour Ramoth en Galaad. 29En chemin, Achab dit à Josaphat : Je vais me déguiser pour aller au combat ; mais toi, garde tes habits royaux.
Le roi d’Israël se déguisa donc pour la bataille. 30Le roi de Syrie avait donné cet ordre aux chefs de ses chars : Vous ne vous occuperez ni des simples soldats ni des officiers, vous concentrerez votre attaque sur le roi d’Israël uniquement.
31Quand les chefs des chars aperçurent Josaphat, ils se dirent : « C’est lui, le roi d’Israël », et ils l’encerclèrent pour l’attaquer. Mais Josaphat poussa un cri, et l’Eternel le secourut : Dieu détourna les Syriens de lui. 32En effet, quand les chefs des chars se rendirent compte qu’il n’était pas le roi d’Israël, ils se détournèrent de lui. 33Un soldat syrien tira une flèche de son arc, au hasard ; elle atteignit le roi d’Israël à la jointure entre les pièces de la cuirasse. Alors le roi cria au conducteur de son char : Fais demi-tour et conduis-moi hors du champ de bataille, car je suis blessé.
34Mais ce jour-là, le combat devint si rude que le roi d’Israël dut se tenir debout dans son char face aux Syriens. Il resta ainsi jusqu’au soir et expira vers le coucher du soleil.
Михеја пророкује против Ахава
1Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. 2После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. 3И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“
А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ 4Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“
5Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“
Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“
6Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
7Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“
8Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
9Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 10Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
11Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
12Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“
13Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“
14Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја18,14 У јеврејском стоји Миха, што је други изговор истог имена., да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“
А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“
15Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
16Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
17Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
18Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране 19Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. 20Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’
Господ га упита: ’Како?’
21Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
22Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
23Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
24Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
25Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 26Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“
27А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
Ахав гине код Рамота галадског
28Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 29Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.
30А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ 31Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. 32Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
33Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 34Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.
