1Les gens de Qiryath-Yearim vinrent prendre le coffre de l’Eternel et le transportèrent dans la maison d’Abinadab sur la colline. Ils établirent son fils Eléazar comme gardien du coffre de l’Eternel7.1 Le coffre restera là jusqu’à ce que David le fasse transférer à Jérusalem (2 S 6.2-3)..
Les Israélites reviennent à l’Eternel
2Vingt ans s’écoulèrent depuis le jour où le coffre avait été déposé à Qiryath-Yearim. L’ensemble du peuple d’Israël aspirait à revenir à l’Eternel. 3Alors Samuel dit à tous les Israélites : Si c’est de tout votre cœur que vous voulez revenir à l’Eternel, faites disparaître de chez vous les dieux étrangers et les idoles d’Astarté, et attachez-vous de tout votre cœur à l’Eternel et rendez-lui un culte à lui seul. Alors il vous délivrera des Philistins.
4Les Israélites firent disparaître de chez eux les Baals et les Astartés, et ils ne rendirent plus de culte qu’à l’Eternel.
5Samuel leur dit alors : Assemblez tout Israël à Mitspa, je prierai l’Eternel pour vous7.5 Mitspa: localité du territoire de Benjamin, à 12 kilomètres au nord de Jérusalem, où s’était déjà rassemblé le peuple (Jg 20.1 ; 21.1).. 6Ils s’assemblèrent à Mitspa, puisèrent de l’eau et la répandirent sur le sol devant l’Eternel ; ils jeûnèrent ce jour-là et confessèrent : Nous avons péché contre l’Eternel.
C’est là, à Mitspa, que Samuel fut le juge du peuple d’Israël.
L’Eternel donne la victoire sur les Philistins
7Lorsque les Philistins apprirent que les Israélites s’étaient réunis à Mitspa, leurs cinq princes décidèrent de les attaquer. Les Israélites en furent informés et ils prirent peur des Philistins. 8Ils dirent à Samuel : Ne cesse pas de supplier l’Eternel notre Dieu en notre faveur pour qu’il nous sauve des Philistins !
9Samuel prit un agneau de lait et l’offrit entièrement en holocauste à l’Eternel ; puis il supplia l’Eternel de venir en aide à Israël, et l’Eternel exauça sa prière.
10Pendant que Samuel offrait l’holocauste, les Philistins s’approchèrent pour attaquer Israël. Mais à ce moment-là, l’Eternel fit tourner contre les Philistins un puissant tonnerre qui les mit en déroute, de sorte qu’ils furent battus par les Israélites. 11Ces derniers sortirent de Mitspa, et battirent les Philistins en les poursuivant jusqu’au-delà de Beth-Kar.
12Samuel prit alors une pierre, la dressa entre Mitspa et Shén et l’appela du nom d’Eben-Ezer (la Pierre du Secours), en disant : « Jusqu’ici l’Eternel nous a secourus. » 13Les Philistins furent humiliés par cette défaite. Ils ne pénétrèrent plus à l’intérieur des frontières d’Israël, car l’Eternel intervint contre eux pendant toute la vie de Samuel. 14Les villes que les Philistins avaient prises à Israël, d’Eqrôn à Gath, revinrent aux Israélites, qui libérèrent tout leur territoire de leur emprise. La paix régna également entre Israël et les Amoréens7.14 Terme général désignant toutes les populations de Canaan..
Saül et l’échec de la royauté
Samuel exerce le pouvoir judiciaire
15Samuel continua à exercer le pouvoir judiciaire en Israël durant toute sa vie. 16Chaque année, il faisait un circuit, s’arrêtant à Béthel, à Guilgal et à Mitspa7.16 Trois villes de Benjamin, assez rapprochées, où se trouvaient des sanctuaires (voir Jos 4.19 ; Jg 1.22 ; 20.1 ; 21.1)., et il rendait la justice pour les Israélites en chacun de ces endroits. 17Puis il revenait à Rama7.17 En Benjamin (voir 1.1 et note). où il demeurait. Là aussi, il rendait la justice pour les Israélites. Il y avait bâti un autel à l’Eternel.
Повратак Господу и победа над Филистејцима
1Људи из Киријат-Јарима дођу и однесу Ковчег Господњи у кућу Авинадавову на брду, а његовог сина, Елеазара, посвете да чува Ковчег Господњи. 2Прошло је много времена – двадесет година – од дана кад је Ковчег остао у Киријат-Јариму. Читав је дом Израиљев чезнуо за Господом.
3Самуило рече свем дому Израиљевом: „Ако се свим својим срцем враћате Господу, уклоните из своје средине стране богове и Аштарте. Усмерите своје срце ка Господу и служите једино њему, па ће вас избавити из руку Филистејаца.“ 4Тада су Израиљци уклонили Вале и Аштарте те су служили једино Господу.
5Самуило рече: „Окупите сав Израиљ у Миспи да се помолим Господу за вас.“ 6Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.
7Филистејци су дочули да су се Израиљци окупили у Миспи. Тада су се подигли кнезови филистејски да нападну Израиљ. Кад су то чули Израиљци уплашили су се Филистејаца. 8Израиљци рекоше Самуилу: „Не престај вапити за нас Господу да нас избави из руку Филистејаца.“ 9Самуило узе једно јагње одојче и принесе га као свеспалницу Господу. Потом је Самуило завапио Господу за Израиља, и Господ га је услишио.
10Док је Самуило приносио жртву свеспалницу, Филистејци су се приближили да нападну Израиља. Али Господ загрме јаком грмљавином у тај дан против Филистејаца и смете их, тако да су били потучени од Израиља. 11Израиљци су изашли из Миспе и дали се у потеру за Филистејцима тукући их све до испод Вет-Хара.
12Тада је Самуило узео један камен и поставио га између Миспе и Сена и назвао га Евен Езер7,12 Евен Езер значи камен помоћи. рекавши: „Довде нам Господ поможе.“
13Тако су Филистејци били понижени, те нису више упадали на израиљску земљу. Рука је Господња притискала Филистејце целог Самуиловог века. 14Израиљ је повратио градове од Акарона до Гата, које су му Филистејци узели. Израиљ је, такође, ослободио и њихово подручје из руку Филистејаца. Између Аморејаца и Израиља владао је мир.
15Самуило је био судија Израиљу целог свог живота. 16Он је сваке године обилазио Ветиљ, Миспу и Галгал и деловао као судија над Израиљем у свим тим местима. 17Потом би се враћао у Раму, јер му је тамо била кућа. И тамо је био судија над Израиљем. А тамо је подигао и жртвеник Господу.
