David épargne et confond Saül
1David repartit de là pour s’installer dans les falaises escarpées d’Eyn-Guédi24.1 C’est-à-dire la source du Chevreau, dominant la rive ouest de la mer Morte, région criblée de grottes en bordure du désert de Ziph, renommée pour sa fertilité (Ct 1.14).. 2Lorsque Saül revint de sa campagne contre les Philistins, on l’informa que David se trouvait maintenant dans le désert d’Eyn-Guédi. 3Alors le roi rassembla trois « milliers » d’hommes d’élite, choisis dans tout Israël, et il se mit à la recherche de David et de ses compagnons jusqu’en face du Rocher des Bouquetins. 4En passant près des parcs à moutons en bordure du chemin, il vit une grotte24.4 Voir Ps 57.1 ; 142.1. et y entra pour satisfaire un besoin naturel. Or David et ses hommes se tenaient précisément au fond de cette grotte.
5Les compagnons de David lui chuchotèrent : Voici le moment annoncé par l’Eternel lorsqu’il t’a promis de te livrer ton ennemi pour que tu le traites comme bon te semble.
Alors David se leva et alla couper un pan du manteau de Saül sans que celui-ci s’en aperçoive. 6Dès qu’il l’eut fait, son cœur se mit à battre très fort parce qu’il avait coupé un pan du manteau de Saül. 7Il dit à ses hommes : Que l’Eternel me garde de jamais faire une chose pareille et de porter la main sur mon seigneur à qui Dieu a conféré l’onction, car c’est de la part de l’Eternel qu’il a été oint.
8Par ces paroles, David arrêta ses hommes ; il ne les laissa pas se jeter sur Saül. Le roi sortit de la grotte et continua son chemin.
9Alors David sortit de la grotte derrière lui et appela Saül : Mon seigneur le roi !
Saül se retourna et David s’inclina respectueusement, le visage contre terre, et se prosterna. 10Puis il dit à Saül : Pourquoi écoutes-tu ceux qui te disent que je cherche à te nuire ? 11Aujourd’hui même, tu vois de tes yeux que l’Eternel t’avait livré en mon pouvoir dans la grotte. On me disait de te tuer, mais je t’ai épargné et j’ai dit : « Je ne porterai pas la main sur mon seigneur, car il a reçu l’onction de la part de l’Eternel. » 12Regarde, ô mon père24.12 Titre de respect. De plus, Saül était le beau-père de David (18.27)., oui, regarde ce que je tiens dans ma main : un pan de ton manteau. Puisque j’ai coupé le pan de ton manteau et que je ne t’ai pas tué, reconnais donc qu’il n’y a de ma part ni malveillance ni révolte, et que je n’ai aucun tort envers toi. Alors que toi, tu me traques pour m’ôter la vie. 13Que l’Eternel juge entre moi et toi et qu’il te fasse payer le mal que tu m’as fait, mais moi je ne porterai pas la main sur toi. 14Comme le dit le vieux proverbe : « Du méchant vient la méchanceté » ! Mais je ne porterai pas la main sur toi. 15Contre qui le roi d’Israël est-il parti en guerre ? Qui poursuis-tu ? Un chien mort ! Une misérable puce ! 16Oui, l’Eternel sera notre juge et prononcera son verdict entre moi et toi ! Qu’il examine et qu’il défende ma cause ! Qu’il me fasse justice et me délivre de toi !
17Quand David eut fini de parler ainsi à Saül, celui-ci lui dit : Est-ce bien toi qui me parles, mon fils David ?
Et il se mit à pleurer à chaudes larmes. 18Puis il lui dit : Tu es plus juste que moi, tu m’as traité avec bonté, alors que moi je t’ai fait du mal. 19Tu viens de montrer aujourd’hui que tu agis avec bonté envers moi, puisque l’Eternel m’avait livré en ton pouvoir et que tu ne m’as pas tué. 20Si quelqu’un surprend son ennemi, le laisse-t-il avec bienveillance poursuivre sa route ? Que l’Eternel te récompense pour ce que tu as fait pour moi en ce jour ! 21Maintenant, tu vois, je sais que tu seras certainement roi un jour et que le royaume d’Israël sera stable sous ton autorité. 22A présent, jure-moi seulement par l’Eternel que tu n’extermineras pas mes descendants après ma mort et que tu ne chercheras pas à faire disparaître mon nom de mon groupe familial.
23Alors David le promit par serment à Saül, qui retourna chez lui, tandis que David et ses compagnons regagnèrent leur refuge dans la montagne.
Давид поштеђује Саула
1Кад се Саул вратио из похода на Филистејце, јавили су му: „Ено Давида у пустињи Ен-Геди!“ 2Тада Саул поведе са собом три хиљаде момака из целог Израиља и оде да тражи Давида по Литицама дивокоза.
3Саул дође до овчијих торова поред пута. Тамо је била једна пећина и Саул уђе у њу ради нужде. Међутим, Давид и његови људи седели су на крају пећине. 4Рекоше Давиду његови људи: „Ево, данас је дан за који ти је Господ рекао: ’Предаћу твог непријатеља у твоје руке, да учиниш с њим што ти је мило.’“ Давид устане и неприметно одсече руб Сауловог плашта.
5Давид је одмах затим осетио грижу савести што је одсекао руб Сауловог плашта. 6Он рече својим људима: „Сачувај ме Господе да учиним такву ствар своме господару, помазанику Господњем. Зар на њега да подигнем руку? Па он је помазаник Господњи!“ 7Тако је Давид овим речима укорио своје људе, и није им дао да устану на Саула. А Саул је изашао из пећине и пошао својим путем.
8Онда је и Давид устао и изашао из пећине, па је повикао за Саулом: „Господару мој, царе!“ Саул се обазре, а Давид падне ничице и поклони се лицем до земље. 9Давид рече Саулу: „Зашто слушаш људе, који ти говоре: ’Давид жели твоју пропаст?’ 10Ево, овог дана си видео својим очима да те је данас Господ предао у моје руке у овој пећини. Рекли су ми да те убијем, а ја сам те поштедео. Рекао сам: ’Нећу подићи руку на свога господара, јер он је помазаник Господњи.’ 11Оче мој, добро погледај руб свога плашта у мојој руци. Ја сам, наиме, одсекао руб твога плашта, а нисам те убио. Знај и схвати да нисам крив за злочин или побуну. Ја нисам сагрешио против тебе, а ти вребаш мој живот да ми га одузмеш. 12Нека Господ пресуди између мене и тебе! Господ нека ме освети на теби, али моја те рука неће таћи. 13Као што каже древна изрека: ’Од опаких долази опако дело.’ Зато те моја рука неће таћи. 14На кога је изашао цар Израиљев? Кога то гониш? Мртвог пса, обичну буву! 15Господ нека буде судија; он нека пресуди између мене и тебе. Нека он размотри и заступа мој случај; он нека ме избави из твоје руке.“
16Кад је Давид изговорио ове речи Саулу, рече Саул: „Да ли је то твој глас, сине Давиде?“ – и гласно заплака. 17Он рече Давиду: „Ти си праведнији од мене, јер си ми учинио добро, иако сам ти нанео зло. 18Сам си рекао данас како си ми учинио добро: Господ ме је предао у твоје руке, а ти ме ниси убио. 19Кад човек наиђе на свог непријатеља, хоће ли га пустити да оде у миру? Нека те Господ награди добрим за то како си се данас понео према мени. 20Сада знам да ћеш јамачно постати цар и да ће се царство Израиљево учврстити у твојој руци. 21Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити моје потомство после мене, и да нећеш затрти моје име из дома мога оца.“
22Давид се закле Саулу. Саул се врати својој кући а Давид и његови људи оду у горско скровиште.
