La Bible du Semeur

1 Rois 1:1-53

Le règne de Salomon

Adoniya, prétendant au trône

1Le roi David était très âgé1.1 Selon 2 S 5.4-5, David devait avoir dans les 70 ans (voir 2.11)., on avait beau l’envelopper de couvertures, il n’arrivait plus à se réchauffer. 2Ses familiers lui proposèrent de lui rechercher une jeune fille vierge qui soit à son service et le soigne : Elle dormira dans tes bras, lui dirent-ils, ainsi mon seigneur le roi se réchauffera.

3On chercha dans tout le territoire d’Israël une belle jeune fille et l’on trouva Abishag, la Sunamite1.3 De Sunem (2 R 4.8 ; Jos 19.18 ; 1 S 28.4) en Galilée, à 80 kilomètres au nord de Jérusalem, près de la plaine de Jizréel., que l’on fit venir auprès du roi. 4Cette jeune fille était vraiment très belle. Elle prit soin du roi et se mit à son service. Mais le roi n’eut pas de relations conjugales avec elle.

5A cette époque, Adoniya1.5 Quatrième fils de David (2 S 3.4) qui avait environ 35 ans. Sans doute, le fils survivant le plus âgé ; Amnôn et Absalom étaient morts, il n’est plus jamais parlé de Kiléab qui dut mourir jeune., fils de David et de Haggith, exprimait son ambition en prétendant : C’est moi qui régnerai.

Il se procura un char, des chevaux1.5 Autre traduction : des hommes d’équipage de chars. et cinquante hommes qui couraient devant son char. 6Jamais, sa vie durant, son père ne l’avait réprimandé ou ne lui avait dit : Pourquoi fais-tu cela ?

En outre, Adoniya était un très beau jeune homme et il était né après Absalom. 7Il entra en pourparlers avec le général Joab, fils de Tserouya1.7 Voir 1 S 26.6 ; 2 S 2.13 ; 19.13 ; 20.10, 23. Tserouya était une sœur de David., et avec le prêtre Abiatar1.7 Le grand-prêtre, fils d’Ahimélek (1 S 22.20 ; 2 S 8.17 et note)., et ceux-ci se rallièrent à son parti. 8Par contre, ni le prêtre Tsadoq, ni Benaya fils de Yehoyada1.8 Voir 1 Ch 27.5., ni le prophète Nathan, ni Shimeï1.8 A ne pas confondre avec le Shimeï de 2.8, 46 et de 2 S 16.5-8. Peut-être est-ce Shimeï, fils d’Ela (4.18)., ni Réï, ni les soldats de la garde personnelle de David ne prirent son parti.

9Un jour, Adoniya offrit des sacrifices de moutons, de bœufs et de veaux engraissés près de la Pierre-qui-glisse, à côté de Eyn-Roguel. Il y invita tous ses frères, fils du roi, et tous les hommes importants de Juda qui étaient au service du roi. 10Mais il n’invita pas le prophète Nathan, Benaya, les gardes personnels du roi, ni son demi-frère Salomon.

L’intervention de Nathan et de Bath-Shéba auprès de David

11Alors Nathan alla trouver Bath-Shéba, la mère de Salomon1.11 Voir 2 S 12.24., et lui dit : As-tu entendu qu’Adoniya, fils de Haggith, est en train de se faire proclamer roi sans que notre seigneur David le sache ? 12Eh bien ! Ecoute : laisse-moi te donner un conseil qui pourra te sauver la vie ainsi qu’à ton fils Salomon. 13Va immédiatement trouver le roi David et demande-lui : « O roi, mon seigneur, ne m’as-tu pas promis avec serment que mon fils Salomon régnerait après toi et que c’est lui qui siégerait sur ton trône ? Alors pourquoi donc Adoniya est-il devenu roi ? » 14Puis Nathan ajouta : Pendant que tu parleras ainsi avec le roi, j’entrerai à mon tour et je compléterai ce que tu auras dit.

15Bath-Shéba se rendit dans la chambre du roi qui était très vieux et recevait les soins d’Abishag, la Sunamite. 16Elle s’inclina jusqu’à terre et s’agenouilla devant le roi. Celui-ci lui demanda : Que désires-tu ?

17Elle lui répondit : Mon seigneur, tu as promis à ta servante par un serment au nom de l’Eternel, ton Dieu, que ton fils Salomon régnerait après toi et qu’il siégerait sur ton trône. 18Voici maintenant qu’Adoniya s’est fait roi à l’insu de mon seigneur le roi. 19Il a offert en sacrifice beaucoup de bœufs, de veaux engraissés et de moutons, il a invité tous les fils du roi, le prêtre Abiatar et Joab, le chef de l’armée, mais il n’a pas invité ton serviteur Salomon. 20Pourtant, c’est vers le roi mon seigneur que tout Israël regarde pour que tu déclares à ton peuple qui succédera à mon seigneur le roi sur le trône. 21Sinon, lorsque le roi mon seigneur aura rejoint ses ancêtres décédés, moi et mon fils Salomon nous serons traités comme des criminels.

22Pendant qu’elle parlait encore avec le roi, le prophète Nathan arriva. 23On vint l’annoncer au roi en disant : Voici le prophète Nathan !

Il entra en présence du roi et se prosterna devant lui, le visage contre terre. 24Puis il dit : O roi mon seigneur, est-ce toi qui as décidé qu’Adoniya régnerait après toi et qu’il siégerait sur ton trône ? 25En effet, il est allé aujourd’hui offrir des sacrifices de bœufs, de veaux gras et de moutons en grand nombre, il a invité tous les fils du roi, les chefs de l’armée et le prêtre Abiatar. Ils sont en train de manger et de boire avec lui en criant : « Vive le roi Adoniya ! » 26Mais il ne m’a pas invité, moi qui suis ton serviteur, pas plus que le prêtre Tsadoq, ni Benaya, fils de Yehoyada, ni ton serviteur Salomon. 27Est-il possible qu’une telle chose se fasse par ordre de mon seigneur le roi sans que tu aies fait connaître à ton serviteur quel est celui qui succédera à mon seigneur le roi sur le trône ?

David désigne son successeur

(1 Ch 29.21-25)

28Le roi David répondit : Rappelez-moi Bath-Shéba !

Elle entra dans la présence du roi et se tint devant lui. 29Alors le roi lui déclara par serment : Aussi vrai que l’Eternel qui m’a délivré de toutes les détresses est vivant, 30je te promets de réaliser aujourd’hui même la promesse que je t’ai faite avec serment au nom de l’Eternel, du Dieu d’Israël, lorsque je t’ai dit que ton fils Salomon régnerait après moi et qu’il siégerait sur mon trône à ma place.

31Bath-Shéba s’inclina le visage contre terre, se prosterna aux pieds du roi et dit : Que mon seigneur le roi David vive à jamais !

32Puis le roi David ordonna : Appelez-moi le prêtre Tsadoq, le prophète Nathan et Benaya, fils de Yehoyada.

Ils entrèrent en présence du roi. 33Alors le roi ordonna : Rassemblez tous mes serviteurs1.33 C’est-à-dire la garde royale.. Faites monter mon fils Salomon sur ma propre mule et conduisez-le à la source de Guihôn ! 34Là, le prêtre Tsadoq et le prophète Nathan lui conféreront l’onction pour l’établir roi sur Israël. Vous sonnerez du cor et vous crierez : « Vive le roi Salomon ! » 35Vous remonterez de la source derrière lui, il viendra siéger sur mon trône et régnera à ma place, car c’est lui que j’ai choisi pour être le conducteur d’Israël et de Juda.

36Benaya, fils de Yehoyada, répondit au roi : Qu’il en soit ainsi ! Que l’Eternel, le Dieu de mon seigneur le roi, confirme les paroles que tu as prononcées, 37et, comme il a été avec mon seigneur le roi, qu’il soit avec Salomon ! Qu’il rende son règne encore plus glorieux que ne l’a été celui de mon seigneur le roi David !

38Alors le prêtre Tsadoq descendit à la source de Guihôn avec le prophète Nathan, avec Benaya, fils de Yehoyada, et avec les Kérétiens et les Pélétiens1.38 C’est-à-dire la garde personnelle de David formée d’étrangers originaires de Crète et peut-être de Philistie (voir 2 S 8.18 et note). de la garde royale, accompagnant Salomon qu’ils avaient fait monter sur la mule du roi David. 39Le prêtre Tsadoq prit la fiole d’huile1.39 L’huile consacrée est sans doute celle dont il est question en Ex 30.22-33. dans la tente1.39 Il s’agit de la tente que David a fait dresser à Jérusalem pour abriter le coffre de l’alliance, la tente de la Rencontre, construite au désert, étant restée à Gabaon (voir 3.4 ; 2 S 6.17 ; 2 Ch 1.3). du coffre de l’alliance et conféra l’onction à Salomon. On sonna du cor et tout le peuple s’écria : Vive le roi Salomon !

40Une foule immense remonta derrière lui, les gens jouaient de la flûte et exultaient de joie, au point que la terre tremblait au bruit de leurs acclamations.

Adoniya se soumet

41Adoniya et ses convives entendirent tout ce bruit1.41 Bien que les deux partis n’aient pas pu se voir, la distance entre la source de Guihôn et Eyn-Roguel (v. 9) n’était pas très grande. au moment où ils achevaient leur festin. Et lorsque Joab entendit le son du cor, il demanda : Que signifie ce vacarme dans la ville ?

42Il n’avait pas fini de parler que Jonathan, fils du prêtre Abiatar, survint. Adoniya lui dit : Viens, car tu es un homme de valeur et tu viens certainement apporter de bonnes nouvelles.

43Jonathan répondit à Adoniya : Au contraire, notre seigneur le roi David a établi Salomon comme roi. 44Il a envoyé avec lui le prêtre Tsadoq, le prophète Nathan, Benaya, fils de Yehoyada, ainsi que les Kérétiens et les Pélétiens de la garde royale pour qu’ils le fassent monter sur la mule royale 45et que le prêtre Tsadoq et le prophète Nathan lui confèrent l’onction royale à la source de Guihôn. De là, tout le monde est remonté en poussant des cris de joie et l’excitation s’est répandue dans toute la ville ; c’est là le bruit que vous avez entendu. 46Salomon s’est même assis sur le trône royal, 47et les ministres du roi sont venus bénir notre seigneur le roi David en disant : « Que ton Dieu rende le nom de Salomon encore plus célèbre que le tien, et son règne encore plus glorieux ! » Alors le roi s’est prosterné sur sa couche 48et il a déclaré : « Béni soit l’Eternel, le Dieu d’Israël qui m’a donné l’un de mes fils comme successeur sur mon trône et m’a permis de le voir aujourd’hui de mes yeux ! »

49A ces mots, tous les invités d’Adoniya furent pris de panique, ils se levèrent et partirent chacun de son côté. 50Adoniya lui-même eut tellement peur de Salomon qu’il alla saisir les cornes de l’autel à la tente du coffre de l’alliance.

51On vint dire à Salomon : Voici que, par peur du roi Salomon, Adoniya est allé saisir les cornes de l’autel en disant : « Que le roi Salomon me promette aujourd’hui sous serment qu’il ne me fera pas mettre à mort par l’épée. »

52Salomon répondit : S’il se conduit en homme loyal, pas un seul de ses cheveux ne tombera à terre ; mais s’il agit de manière coupable, il mourra.

53Puis le roi Salomon envoya des gens pour le faire descendre de l’autel. Adoniya vint se prosterner devant le roi Salomon qui lui dit : Tu peux rentrer chez toi !

New Serbian Translation

1. Књига о царевима 1:1-53

Борба за престо

1Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. 2Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

3Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. 4Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

5А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. 6Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

7Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. 8Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

9Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

11Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

15Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

17Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

22Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

24Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

28Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

29Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

31Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

32Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

36Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

38Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

41То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

42Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

43Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46Соломон већ седи на царском престолу. 47Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

49На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

52Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

53Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“