1Awurade asɛm a ɛbaa Sefania a ɔyɛ Kusi ba, Gedalia ba, Amaria ba, Hesekia ba nkyɛn nie. Ɛbaa Yudahene Yosia a ɔyɛ Amon ba berɛ so.
Atemmuo A Ɛtia Yuda
2“Mɛpra biribiara afiri asase so”
deɛ Awurade seɛ nie,
3“Mɛpra nnipa ne mmoa nyinaa;
mɛpra nnomaa a wɔwɔ ewiem
ne mpataa a wɔwɔ ɛpo mu nyinaa.
Atirimuɔdenfoɔ bɛnya wira a ɛsum hɔ nko ara
sɛ mesɛe adasamma a wɔwɔ asase yi so a,”
deɛ Awurade seɛ nie.
4“Mɛtene me nsa wɔ Yuda
ne wɔn a wɔte Yerusalem nyinaa so;
na mɛsɛe Baal ho biribiara a aka wɔ ha,
na masɛe abosonsomfoɔ ne abosomfoɔ asɔfoɔ no din
5wɔn a wɔkoto sɔre wɔn adan atifi,
de sɔre abɔdeɛ a ɛwɔ ewiem,
wɔn a wɔkoto de Awurade ka ntam
na wɔde Molek nso ka ntam,
6wɔn nso a wɔgyae Awurade akyiridie
na wɔnhwehwɛ Awurade anaa wɔmmisa nʼase.”
7Monyɛ komm wɔ Asafo Awurade anim,
ɛfiri sɛ, Awurade ɛda no abɛn.
Awurade asiesie afɔrebɔdeɛ;
wadwira wɔn a wato nsa afrɛ wɔn no ho.
8“Awurade afɔrebɔ ɛda no,
mɛtwe mmapɔmma
ne ahenemma
ne wɔn a wɔhyehyɛ
ananafoɔ ntadeɛ nyinaa aso.
9Saa ɛda no mɛtwe wɔn
a wɔkwati aponnwa no nyinaa aso.
Wɔn a wɔde akakabensɛm
ne nsisie hyehyɛ wɔn abosomfie ma no.
10“Saa ɛda no,”
sɛdeɛ Awurade seɛ nie,
“Esu bɛfiri Mpataa Ɛpono ano,
agyaadwotwa bɛfiri Atenaeɛ Foforɔ
na nnyegyeeɛ a ano yɛ den afiri nkokoɔ no so aba.
11Montwa adwo, mo a mote adetɔnbea hɔ no
wɔbɛtɔre wɔn a mo ne wɔn di dwa ase,
dwetɛ adwadifoɔ nyinaa nso wɔbɛsɛe wɔn.
12Mede nkanea bɛkyini ahwehwɛ Yerusalem mu
na matwe wɔn a wɔgyaagyaa wɔn ho aso,
wɔn a wɔte sɛ bobesa puo no,
a wɔdwene sɛ, ‘Awurade nnyɛ wɔn hwee
sɛ ɛyɛ papa anaa bɔne.’
13Wɔbɛfom wɔn ahonyadeɛ,
na wɔabubu wɔn afie agu.
Wɔbɛsisi afie, nanso wɔrentena mu
wɔbɛyɛ bobe mfuo
nanso wɔrennom emu nsã.”
Awurade Ɛda Kɛseɛ No
14Awurade ɛda kɛseɛ no abɛn,
abɛn na ɛreba ntɛm so.
Tie! Osu a wɔbɛsu Awurade ɛda no bɛyɛ ya,
ɔkofoɔ a ɔwɔ hɔ nso nteamu bɛyɛ saa ara.
15Saa ɛda no bɛyɛ abufuo ɛda,
ɛyɛ ahoyera ne ɔyea ɛda;
ɛyɛ amanehunu ne ɔsɛeɛ ɛda,
ɛyɛ esum ne kusukuukuu ɛda
ɛyɛ omununkum ne kusuuyɛ ɛda,
16ɛyɛ totorobɛnto hyɛn ne ɔko nteam
a ɛtia nkuropɔn a ɛwɔ banbɔ
ne ntwɛtwɛaso abantenten ɛda.
17“Mede awerɛhoɔ bɛba nnipa no so
na wɔbɛnante sɛ anifirafoɔ,
ɛfiri sɛ wɔayɛ bɔne atia Awurade.
Wɔbɛhwie wɔn mogya agu sɛ mfuturo,
na wɔn ayamdeɛ nso sɛ atantanneɛ.
18Wɔn dwetɛ anaa sikakɔkɔɔ
rentumi nnye wɔn nkwa
wɔ Awurade abufuo ɛda no.”
Ne ninkuntwe mu ogya no
bɛhye ɔman no nyinaa,
na ɔbɛma asase no so tefoɔ nyinaa nkwa
aba awieeɛ mpofirim.
1Реч Господња која је дошла Софонији, Кушијевом сину и потомку Годолије, Амарије и Језекије у време Амоновог сина Јосије, цара Јуде.
Суд целе земље на дан Господњи
2„Збрисаћу, докрајчићу
све са лица земље
– говори Господ.
3Докрајчићу и човека и звер,
докрајчићу птице с неба,
рибе из мора
и пакости са све пакоснима.
Истребићу људе са лица земље
– говори Господ.
4Подигнућу своју руку на Јуду
и на сав живаљ Јерусалима.
Истребићу са овог места Валов остатак
и спомен на идолопоклоничке свештенике
с другим свештеницима;
5оне што се по крововима
клањају војсци небеској,
оне који се клањају и заклињу Господу
али се заклињу Молоху1,5 Или: Малхому.;
6оне што се окрећу од Господа,
оне што не траже Господа и за њега не питају.“
7Тишина пред Господом Богом
јер је близу дан Господњи!
Спремио је Господ жртву,
сазвао је госте своје.
8„А на дан Господње жртве
судићу главаре,
цареве синове
и све који носе
одело туђинца.
9Казнићу све који тога дана
прескачу преко прага,
који куће својих господара
пуне насиљем и преваром.
10Тога ће се дана чути
– говори Господ –
плач невоље са Рибљих врата,
запомагање са другог краја
и велика ломљава са брда.
11Кукајте, о, становници Мактеса,
јер гине сав народ који тргује,
биће побијени сви који мере сребро.
12У то време ћу светиљкама да претражим Јерусалим.
Судићу народу полеглом ко вино по талогу своме,
који у срцу свом говори:
’Господ не чини добро, а ни зло не чини!’
13Благо ће им плен постати
и опустеће им куће.
Куће ће зидати,
али живети у њима неће,
садиће винограде,
али вино њихово неће пити.“
14Близу је велики дан Господњи!
Близу је и све је ближи и ближи!
Горак је повик дана Господњег
и ено виче ратник.
15Тај дан ће бити дан гнева,
дан невоље и страдања,
дан разарања и пустошења,
дан мрклог мрака,
дан облака и густе таме;
16дан труба и бојног поклича
над градовима утврђеним,
над кулама високим.
17„Нанећу бол људима
па ће ићи као да су слепи,
јер су Господу сагрешили.
Просуће се крв њихова као прах
и као ђубриво њихове утробе.
18Ни њихово сребро ни злато њихово
неће моћи да их спасе
на дан гнева Господњег.“
Пламен његове ревности
прождраће сву земљу,
јер ће сигурно и страшно докрајчити
сав живаљ земаљски.
