Ɔbaa No Ne Ɔtweaseɛ No
1Afei, nsɛnkyerɛnneɛ kɛseɛ bi daa ne ho adi wɔ ɔsoro. Ɔbaa bi, na nʼatadeɛ yɛ owia a ɔsrane wɔ ne nan ase, na nsoromma dumienu ahenkyɛ hyɛ no. 2Na ɔnyem a ɔrebɛwo, na awoyea enti, na ɔresu. 3Nsɛnkyerɛnneɛ kɛseɛ foforɔ bi daa ne ho adi wɔ ɔsoro. Ɔwɔ kɔkɔɔ kakraka bi, na ne ti yɛ nson na ɔwɔ mmɛn edu a ahenkyɛ hyehyɛ ebiara so. 4Ɔde ne dua twee nsoromma a ɛwɔ ɔsoro no mu nkyɛmu mmiɛnsa mu baako too wɔn guu fam. Ɔgyinaa ɔbaa a ɔrewo no anim, sɛdeɛ ɛbɛyɛ a ɔwo ɔba no to hɔ ara pɛ, ɔbɛfa abɔfra no awe. 5Afei, ɔbaa no woo abarimaa a ɔde nsa a ɛyɛ den bɛdi aman nyinaa so. Nanso, wɔhwim abɔfra no kɔɔ Onyankopɔn ne nʼahennwa ho. 6Ɔbaa no dwane kɔɔ ɛserɛ so baabi a Onyankopɔn asiesie ama no a wɔbɛhwɛ no yie wɔ nnafua apem ahanu ne aduosia mu.
7Afei, ɔko sii ɔsoro hɔ. Mikael ne nʼabɔfoɔ ko tiaa ɔwɔ no, ɛnna ɔno nso ne nʼabɔfoɔ ko tiaeɛ. 8Nanso, wɔdii ɔwɔ no so nkonim na wɔamma ɔne nʼabɔfoɔ antena ɔsoro bio. 9Wɔtoo ɔwɔ kakraka no tweneeɛ. Ɔno ne ɔwɔ dada no a wɔfrɛ no ɔbonsam a ɔdaadaa ewiase nyinaa no. Wɔtoo ɔno ne nʼabɔfoɔ nyinaa guu asase so.
10Afei, metee nne denden bi wɔ ɔsoro a ɛka sɛ,
“Afei, na Onyankopɔn nkwagyeɛ aba!
Afei, na Onyankopɔn akyerɛ ne tumi sɛ ɔyɛ Ɔhene!
Afei, na nʼAgyenkwa no akyerɛ ne tumi,
ɛfiri sɛ, yɛn nuanom no ahohorabɔni a
ɔgyinaa Onyankopɔn anim bɔɔ wɔn ahohora awia ne anadwo no,
wɔapam no afiri soro no.
11Yɛn nuanom no nam Odwammaa no mogya so
ne nokorɛ a ɔdaa no adi so
dii ne so nkonim.
Na wɔasiesie wɔn ho sɛ wɔde wɔn nkwa bɛto hɔ
na wɔawuwu.
12Enti, mo ɔsoro ne mo a motete hɔ no,
momma mo ani nnye.
Afei, asase ne ɛpo nnue!
Ɛfiri sɛ, ɔbonsam no atoa mo!
Na ne bo afu,
ɛfiri sɛ, ɔnim sɛ ne ɛberɛ a aka sua.”
13Ɛberɛ a ɔwɔ no hunuu sɛ wɔato no atwene asase so no, ɔtaa ɔbaa a wawo abarimaa no. 14Wɔmaa ɔbaa no ɔkɔdeɛ ntaban akɛseɛ mmienu, sɛdeɛ ɛbɛyɛ a ɔbɛtumi atu akɔ baabi a wɔasiesie ama no wɔ ɛserɛ so hɔ a wɔbɛhwɛ no mfeɛ mmiɛnsa ne fa sɛdeɛ ɔwɔ no renni nʼakyi bio. 15Afei, ɔwɔ no puu nsuo te sɛ asubɔnten dii ɔbaa no akyi sɛdeɛ ɛbɛyɛ a, ɛbɛfa no. 16Nanso, asase boaa ɔbaa no. Ɛbuee nʼanom nom nsuo a ɔwɔ no pu guu hɔ no nyinaa. 17Ɔwɔ no bo fuu ɔbaa no, enti ɔkɔeɛ de ntɔkwa kɔkaa ɔbaa no asefoɔ a wɔaka a ɛyɛ wɔn a wɔdi Onyankopɔn mmara so na wɔgye nokorɛ a Yesu ada no adi no di. 18Na ɔwɔ no kɔgyinaa mpoano hɔ.
Жена и црвена Аждаја
1Појави се велики знак на небу: жена одевена у сунце; месец је био под њеним ногама, а на њеној глави био је венац од дванаест звезда. 2Била је трудна и викала од порођајних болова и мука.
3Затим се појави други знак на небу: огромна црвена Аждаја са седам глава и десет рогова, и са седам круна на својим главама. 4Својим репом она повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Затим стаде пред жену која је требало да роди, да прождере њено дете – кад роди. 5Жена је родила мушко дете, које ће владати свим народима гвозденом палицом. Али дете би узето к Богу и његовом престолу. 6Жена побегне у пустињу, у склониште које је Бог припремио за њу, да се брину за њу хиљаду две стотине шездесет дана.
7Онда настане рат на небу: Михаило са својим анђелима зарати против Аждаје. Аждаја са својим анђелима ступи у рат, 8али су били поражени, те им више није било места на небесима. 9Велика Аждаја је била збачена са неба. Он је она Стара змија, која се зове „Ђаво“ и „Сатана“, која доводи у заблуду сав свет. И Аждаја и њени анђели с њом били су бачени на земљу. 10Затим сам чуо снажан глас на небу како говори:
„Сад је наступило спасење, сила и Царство нашега Бога
и власт његовог Христа!
Јер збачен је оптужитељ наше браће,
који их оптужује пред нашим Богом дан и ноћ.
11Али они су га победили Јагњетовом крвљу
и речју свога сведочанства;
и уместо љубави према животу,
изабрали су смрт!
12Радујте се, стога,
небеса и ви што живите на њима!
Али тешко земљи и мору,
јер је ђаво с великим гневом сишао к вама,
знајући да му је остало још мало времена.“
13Кад је Аждаја видела да је бачена на земљу, поче да прогања жену која је родила мушко дете. 14Њој су дата два крила великог орла да одлети у пустињу, у своје склониште, где ће бити збринута и заштићена од змије три и по године. 15Змија из својих уста избаци за женом реку воде да је однесе, 16али жени притече у помоћ земља, која отвори своје ждрело и попи реку што је Аждаја избаци из својих уста. 17Аждаја се разбесни на жену, па оде да зарати на њено остало потомство, на оне који врше Божије заповести и држе сведочанство за Исуса.
18Аждаја стаде на обалу мора.
